Zabavna stvar u vezi sa životom je što skoro u svakom trenutku imate neki razlog da se ubijete
Pre ovog filma nisam imao pojma ko je Spalding Gray. Jedva da mi je i samo ime bilo poznato odnekuda. Na pola filma sam pritisnuo pauzu (eat that, bioskope!) i otišao da se raspitam.
Spalding Gray bio je glumac, pisac, pozorišni "radnik" i filozof. Sve u jednom. I bio je bolestan u glavu. Zbog čega se verovatno i ubio na kraju života (sic).
Soderberghov film o njemu zapravo je jedan dugački monolog sastavljen iz njegovih pozorišnih monologa i intervjua sa njim. To je "na keca" najpogodniji format za predstavljanje lika i dela Spaldinga Graya. I taj lik i delo su fascinantni, i činjenica da vam ovaj film "to tako" stavlja do znanja možda i njega čini fascinantnim, iako ovde ni od režije, a ni od filma nema mnogo. Ne znam koji je Soderbergh materijal imao na raspolaganju, ali slušajući Spaldinga čoveku se čini da šta god da je ovaj pričao tj koji god da je snimak bio stavljen u film umesto nekog drugog ovo ne bi bio mnogo lošiji film. Čini mi se da je Soderbergh svoj režiranje sveo samo na hronološku arhitekturu snimaka.
Spalding Gray se ubio 2004. godine. Imao je 62 godine. Par godina pre toga, u Irskoj, doživeo je saobraćajnu nesreću koja mu je ozbiljno narušila zdravlje i kretanje i prilično nepovoljno je uticala na maničnu depresiju od koje se lečio čitavog života. To sam sve pročitao na Wikipediji. And Everything Is Going Fine (sumnjam da je bilo boljeg naslova) je film o njegovom životu.
Soderbergh ne posvećuje puno pažnje Spaldingu kao (holivudskom) glumcu (iako je ovaj igrao i u njegovom King Of The Hill), već sav fokus stavlja na Spaldinga kao neku vrstu lirskog stendapa, koji neretko svoja razmišljanja o (pre svega svom) životu poentira duhovito, ali se zajedno sa publikom upušta i u jednosmerne rasprave daleko ozbiljnijeg diskursa. Spalding se bavio svojim brakom, majkom koja se ubila kad je on bio već odrastao mladić, preljubama, novim brakovima, decom (pod stare dane)... I to su one vrste priča koje imaju smisla samo ako ih čujete iz prve ruke i ja mislim da treba da ih čujete.
Spalding je bio zahvalan sagovornik iako je samo on pričao.
Naročito za one kojima je i sunčan dan samo povod da se sakriju u sopstvenu senku.
Sioran je nešto slično rekao odgovarajući prijatelja, koji se na kraju ipak ubio, od samoubistva, o oslobađajućoj pomisli da je u svakom trenutku moguće, a zašto bi onda.. mislim, kad Bernhard kaže da samo dugački /i mučni/ životi imaju iole smisla, onda stvarno... gledam.
ReplyDeletep. s. ipak čuj onih naših 500 pesama pre suicida, ako nam muslim. hakeri definitivno ne sruše sajt.
huh, ja već mislio ti zaratio sa mnom oko shakinga.
Deletesvratiću do suicid kafea