ROOM 237

Dokumentarni film je izmišljen da bi se bavio ovakvim temama

Jednom ću sa vama podeliti listu svojih najomiljenijih filmova (planiram to već duže vreme, s obzirom da smo sada već skoro četiri godine u vezi). Gone With A Wind tu ima svoju ložu, suvereni vladar već više godina je As Good As It Gets (koji tek treba da gledam po osamnaesti put), nedavno sam ekipi pridružio i The Silence Of The Lambs, a kada su u pitanju ostvarenja meni dragog Stanleya Kubricka, nikako da se odlučim da li da prednost dam Barry Lyndon ili The Shining. Room 237 mi je pokazao da The Shining nikako ne sme biti izostavljen.

Za mene je sve o čemu se u ovom dokumentarcu priča, nagađa, pretpostavlja, konspiriše bilo potpuno novo. Ja nisam imao pojma da na netu postoje silni blogovi koji se bave samo diskusijama na temu "o čemu je zapravo" The Shining i da tih stvari ima toliko da neki od autora nisu (ni) želeli da se pojave u ovom filmu. Drugim rečima, mojoj sreći nije bilo kraja kad sam shvatio o čemu se ovde radi.

(sad bi bilo najlepše da odete da gledate film, jer niti ja imam bogznašta pametno da ovde nadovežem, niti želim da vam kvarim zaista duhovite i zanimljive opservacije)

Dakle, postoji teza da je The Shining metafora o istrebljenju američkih indijanaca. Nju sam najlošije apsorbovao.

Zatim postoji teza da je Kubrick ovim filmom, unutar okvira svoje vazda prisutne depresije, pokušao da se pozabavi temom Holokausta odnosno razmerama njegove tragedije. Autori ove teorije nude neka zanimljive ideje na tu temu, i nesporno je da film može i ovako da se tumači, ali sumnjam da je to bila centralna ideja.

Za ultrazabavnu teoriju da je The Shining Kubrickov esej kojim samoraskrinkava svoje učešće u snimanju lažnog filma američke vlade o spuštanju na Mesec (misija Apola 11) deluje najubedljivije pre svega zbog niza primera (džemper koji nosi mali Denny u jednoj sceni na sebi ima crtež Apola...) i zaista je teško odoleti pomisli prvo da je snimak sletanja na Mesec lažan, a potom da se Kubrick, kao autor tog filma, odlučio da uz pomoć Holivuda snimi verovatno najzanimljiviji "making of" svih vremena.

Spominje se tu i Minotaur, zatim postoje brojni primeri Kubrickovog duhovitog kadriranja, simbolika broja "42" (2x3x7...), "namernih" grešaka u scenografiji (sad je vidiš, sad je ne vidiš...), zatim tu je i "uputstvo za gledanje" poput onog za Wizard Of Oz, koje sugeriše tzv "ogledalo efekat" odnosno korelaciju kadrova do koje dolazi kada preko puštenog filma pustite isto to samo unazad...

Rodney Ascher je ceo film snimio u formi "audio komentara" kakvi postoje na "making of" sadržajima deluks izdanja filmova, kada, najčešće, reditelj i/ili scenarista komentarišu zašto su i kako uradili određene scene. S tim što ovde te komentare daju (na kraju filma potpisani) "konspiratori". Ascher je materijal za ilustrovanje priče (onaj koji se ne tiče samog The Shining) crpeo iz drugih Kubrickovih filmova, a kad to nije bilo moguće koristio se drugom filmskom građom, tako da "film" zapravo neprekidno traje i njegova dinamika nikada ne posustaje. Zbog toga što su uključeni kao "audio feature" konspiratori ne ruše ritam svojim pojavljivanjem u kadru i čine da Room 237 deluje uverljivije i skoro kao čas iz istorije, a ne fantazije, filma.

SELEKTAH: 9/ 10