Laugier nastavlja svoju nepritajenu mizoginiju kroz problematizaciju popločavanja puta dobrim namerama
Bilo je to pre par godina (2008.). Svi smo čekali da konačno procuri Martyrs, drugi film Pascala Laugiera, o kome su svi koji su bitni pisali kao da o ničemu drugome nije bitno pisati. Onda je konačno stigao taj film. Svet se nije srušio. Naša percepcija filma, pa čak i horor filma, nije doživela metamorfozu. A s moje strane (surprise, surprise!) priložen je jedan tekst. Francuski horor je u međuvremenu ozbiljno zamro, pre svega lošim transferom većine glavnih aktera u Holivud i nepojavom novih imena na sceni.
Novi, prošlogodišnji film Patricka Laugiera dolazi pre svega kao lepa vest da je čovek živ i zdrav, ali i uz bujicu ne baš najhvalospevnijih komentara. Njegov holivudski debi (deluje tako) nije uspeo da dobije ni poštenu distribuciju u Americi, a van nje deluje da su ga podržali samo najzagriženiji martiri. Što je prava šteta, jer uprkos Jessici Biel radi se o interesantnom trileru sa horor elementima, koji na sve to ima želju i muda da da i jasan društveni komentar o kome se da diskutovati. Ja mislim da je pomalo takvih.
Jessica Biel, dakle, igra jedino preostalo medicinsko osoblje koje je u nekom američkom zapećku ostalo nakon smrti njenog muža, doktora. Grad nije našao načina da se izbori sa zatvaranjem lokalnog rudnika i stanovništvo truli u alkoholom natopljenom slakeraju ili međusobnom ujedanju. Stvari kreću na gore kada jedno po jedno dete biva kidnapovano odnosno proglašeno nestalim, a za sve se krivi famozni "tall man".
Halt! Der spoilers!
Prvi deo filma uspešno stvara jednu sliku i dejstvuje pre kao horor, da bi potom stvar prerasla u triler, razrešila se i pred nas izašla kao neka vrsta nakaradne moralne drame koja se bori za svoju čast. Prvom delu filma možemo da zamerimo verovatnost pretpostavke da bi u nekom gradiću tolika deca mogla da nestanu, a da se zbog toga ne digne ozbiljna prašina tj da u tako dugačkom vremenskom periodu "tall man" može uspešno i neprimećeno da deluje. Laugier je taj problem mogao da neutrališe da je još više insistirao na hororu i da je pustio da odnosi među likovima još malo zažive.
Kada stvari postanu triler koji se vrti oko nestale dece, Jessica Biel postaje poluretardirani statista u filmu koji je sama ko-producirala i, to je najveća mana filma, ne uspeva da iznese težinu emotivnog bremena koje je preuzela na sebe. Zbog toga najviše, ono parčence filma koje preuzima moralnu borbu sa našim ubeđenjima deluje kao epilogčić, a ne kao pesnica koja nas je neočekivano spucala. Možda je neko i mislio da tako treba.
Laugierova teza da deca imaju pravo na bolji život i da moralno savesni ljudi treba da traže načina da im isti omoguće po svaku cenu ne napada toliko pojedinačne roditelje, već dejstvuje kao neka vrsta "božije" kazne koja decu sa lokacija "koje se nisu snašle" prebacuje na bezbednije i za život bolje. Za Laugiera je roditeljska briga izjednačena sa materijalnom sposobnošću da dete izdržava odnosno sa mentalnim kapacitetom roditelja koje odgovarajući materijalni nivo obezbeđuje.
Naravno, u tom procesu "humanog raseljavanja" ponovo imamo "martire" koji su spremni da i svoj život daju kako bi se ostvarile dobre namere. Da li bi Isus to tako hteo ostaje na vama da odlučite.
SELEKTAH: 6plus/10
Bilo je to pre par godina (2008.). Svi smo čekali da konačno procuri Martyrs, drugi film Pascala Laugiera, o kome su svi koji su bitni pisali kao da o ničemu drugome nije bitno pisati. Onda je konačno stigao taj film. Svet se nije srušio. Naša percepcija filma, pa čak i horor filma, nije doživela metamorfozu. A s moje strane (surprise, surprise!) priložen je jedan tekst. Francuski horor je u međuvremenu ozbiljno zamro, pre svega lošim transferom većine glavnih aktera u Holivud i nepojavom novih imena na sceni.
Novi, prošlogodišnji film Patricka Laugiera dolazi pre svega kao lepa vest da je čovek živ i zdrav, ali i uz bujicu ne baš najhvalospevnijih komentara. Njegov holivudski debi (deluje tako) nije uspeo da dobije ni poštenu distribuciju u Americi, a van nje deluje da su ga podržali samo najzagriženiji martiri. Što je prava šteta, jer uprkos Jessici Biel radi se o interesantnom trileru sa horor elementima, koji na sve to ima želju i muda da da i jasan društveni komentar o kome se da diskutovati. Ja mislim da je pomalo takvih.
Jessica Biel, dakle, igra jedino preostalo medicinsko osoblje koje je u nekom američkom zapećku ostalo nakon smrti njenog muža, doktora. Grad nije našao načina da se izbori sa zatvaranjem lokalnog rudnika i stanovništvo truli u alkoholom natopljenom slakeraju ili međusobnom ujedanju. Stvari kreću na gore kada jedno po jedno dete biva kidnapovano odnosno proglašeno nestalim, a za sve se krivi famozni "tall man".
Halt! Der spoilers!
Prvi deo filma uspešno stvara jednu sliku i dejstvuje pre kao horor, da bi potom stvar prerasla u triler, razrešila se i pred nas izašla kao neka vrsta nakaradne moralne drame koja se bori za svoju čast. Prvom delu filma možemo da zamerimo verovatnost pretpostavke da bi u nekom gradiću tolika deca mogla da nestanu, a da se zbog toga ne digne ozbiljna prašina tj da u tako dugačkom vremenskom periodu "tall man" može uspešno i neprimećeno da deluje. Laugier je taj problem mogao da neutrališe da je još više insistirao na hororu i da je pustio da odnosi među likovima još malo zažive.
Kada stvari postanu triler koji se vrti oko nestale dece, Jessica Biel postaje poluretardirani statista u filmu koji je sama ko-producirala i, to je najveća mana filma, ne uspeva da iznese težinu emotivnog bremena koje je preuzela na sebe. Zbog toga najviše, ono parčence filma koje preuzima moralnu borbu sa našim ubeđenjima deluje kao epilogčić, a ne kao pesnica koja nas je neočekivano spucala. Možda je neko i mislio da tako treba.
Laugierova teza da deca imaju pravo na bolji život i da moralno savesni ljudi treba da traže načina da im isti omoguće po svaku cenu ne napada toliko pojedinačne roditelje, već dejstvuje kao neka vrsta "božije" kazne koja decu sa lokacija "koje se nisu snašle" prebacuje na bezbednije i za život bolje. Za Laugiera je roditeljska briga izjednačena sa materijalnom sposobnošću da dete izdržava odnosno sa mentalnim kapacitetom roditelja koje odgovarajući materijalni nivo obezbeđuje.
Naravno, u tom procesu "humanog raseljavanja" ponovo imamo "martire" koji su spremni da i svoj život daju kako bi se ostvarile dobre namere. Da li bi Isus to tako hteo ostaje na vama da odlučite.
SELEKTAH: 6plus/10
No comments:
Post a Comment