Glave će nam doći mangupi u našim redovima
John Moore je verovatno najnetalentovaniji holivudski reditelj svih vremena. I ne kažem to samo zbog njegovog neverovatnog razumevanja srpsko-bosansko-hrvatskog rata, već i zbog toga što je kreirao opus filmova tokom kojih gledalac ne mora da isključi samo mozak već i očinji vid svaki put kad se buka utiša. Ne spomenimo samo neke od njih i na taj neobjašnjivi poremećaj u novijoj istoriji Holivuda dopišimo i najnoviiji, peti po redu, nastavak serijala Die Hard.
Ali!
(Jebote, ima "ali"!)
Nakon što na početku filma naslutimo prve niti "ruskog" zapleta, a odmah potom se suočimo sa debilizmom "s druge stane Atlantika" počinje jedna od najboljih akcionih jurnjava koje sam video IKADA! u bilo kom filmu. Karambol kome sam se divio do tog trenutka, a koji nam je omogućio John Frankenheimer u Roninu 1998. malo je dete za ono što je Moore priredio gledaocima i građanima Moskve. Razmere sumanutosti, neviđene borbe sa gravitacijom i hrabrost srca da se u ovako nešto upusti impresioniraju na svih devetnaest traka koje je Moore zauzeo. Ja ŽELIM da verujem da je sve to realizovano bez (mnogo) pomoći kompjuterskih efekata. Ja ŽELIM da verujem da će na DVD izdanju ovog nesrećnog filma "making of" ove sekvence dobiti mesto koje zaslužuje (i/ili Oskara za nešto).
Mercedes je platio sve. Jer niko više ne mrzi BMW od Mercedesa i niko nije satro više najnovijih modela BMW u čitavom filmu (a nekmoli jednoj akcionoj sekvenci) kao Moore u Moskvi. Treba li da napomenem da McClaneov sin sa zarobljenikom beži u Mercedesovom kombiju, a da sam McClane u Mercedesovom SUV-u izlazi na megdan bornom vozilu koje kao da je ispalo iz Prometheusa. I to je jedino "tuđinsko" vozilo koje bih pustio u svoje Audi dvorište (čestitke Mercedesu na ovom uspehu!). Našao sam negde da je Moore tokom čitave sekvence satro 132 automobila i da je ista koštala 11 miliona dolara (i vredela je svaki cent!). Kao i da je sve Mercedesove SUV-ove dobio besplatno ljubaznošću nemačkog proizvođača.
Nešto kasnije ima nešto malo bledog pokušaja vesterna u Rusiji sa parafrazom salunskih tuča ovaj put u vidu MK47 krljačine u nekoj plesnoj dvorani. Sve sa iskakanjem kroz prozor... Ali Moore jednostavno nije reditelj koji ume da bude duhovit.
U preostalom delu filma zamoljeni smo da poverujemo da su dva, jedva dvadesetogodišnjaka, švercovali nekakve nuklearke ili uranijum iz Černobila što je dovelo do kraha ovoga, pa jedan drugog drži u šaci zbog toga narednih trideset godina (navodnim dokazima)... Zatim sledi prvo jedan somnabulan tvist, a pri kraju filma i drugi. Ne zna se koji je gluplji i neuverljiviji. Naš Raša Bukvić je sila, ali nije uspeo da sakrije da je Moore sebi dopustio da mu čitav film prođe bez poštenog negativca.
Nebulozu da je sa McClaneove klade otpao iver bambusa ne želim ni da komentarišem.
Koristite opciju premotavanja na daljinskom, šta da vam kažem.
SELEKTAH: 5minus/ 10
PS I, da, prilično sam siguran da McClane čuveno "yipee-ka-yay" kaže samo na posteru.
John Moore je verovatno najnetalentovaniji holivudski reditelj svih vremena. I ne kažem to samo zbog njegovog neverovatnog razumevanja srpsko-bosansko-hrvatskog rata, već i zbog toga što je kreirao opus filmova tokom kojih gledalac ne mora da isključi samo mozak već i očinji vid svaki put kad se buka utiša. Ne spomenimo samo neke od njih i na taj neobjašnjivi poremećaj u novijoj istoriji Holivuda dopišimo i najnoviiji, peti po redu, nastavak serijala Die Hard.
Ali!
(Jebote, ima "ali"!)
Nakon što na početku filma naslutimo prve niti "ruskog" zapleta, a odmah potom se suočimo sa debilizmom "s druge stane Atlantika" počinje jedna od najboljih akcionih jurnjava koje sam video IKADA! u bilo kom filmu. Karambol kome sam se divio do tog trenutka, a koji nam je omogućio John Frankenheimer u Roninu 1998. malo je dete za ono što je Moore priredio gledaocima i građanima Moskve. Razmere sumanutosti, neviđene borbe sa gravitacijom i hrabrost srca da se u ovako nešto upusti impresioniraju na svih devetnaest traka koje je Moore zauzeo. Ja ŽELIM da verujem da je sve to realizovano bez (mnogo) pomoći kompjuterskih efekata. Ja ŽELIM da verujem da će na DVD izdanju ovog nesrećnog filma "making of" ove sekvence dobiti mesto koje zaslužuje (i/ili Oskara za nešto).
Mercedes je platio sve. Jer niko više ne mrzi BMW od Mercedesa i niko nije satro više najnovijih modela BMW u čitavom filmu (a nekmoli jednoj akcionoj sekvenci) kao Moore u Moskvi. Treba li da napomenem da McClaneov sin sa zarobljenikom beži u Mercedesovom kombiju, a da sam McClane u Mercedesovom SUV-u izlazi na megdan bornom vozilu koje kao da je ispalo iz Prometheusa. I to je jedino "tuđinsko" vozilo koje bih pustio u svoje Audi dvorište (čestitke Mercedesu na ovom uspehu!). Našao sam negde da je Moore tokom čitave sekvence satro 132 automobila i da je ista koštala 11 miliona dolara (i vredela je svaki cent!). Kao i da je sve Mercedesove SUV-ove dobio besplatno ljubaznošću nemačkog proizvođača.
Nešto kasnije ima nešto malo bledog pokušaja vesterna u Rusiji sa parafrazom salunskih tuča ovaj put u vidu MK47 krljačine u nekoj plesnoj dvorani. Sve sa iskakanjem kroz prozor... Ali Moore jednostavno nije reditelj koji ume da bude duhovit.
U preostalom delu filma zamoljeni smo da poverujemo da su dva, jedva dvadesetogodišnjaka, švercovali nekakve nuklearke ili uranijum iz Černobila što je dovelo do kraha ovoga, pa jedan drugog drži u šaci zbog toga narednih trideset godina (navodnim dokazima)... Zatim sledi prvo jedan somnabulan tvist, a pri kraju filma i drugi. Ne zna se koji je gluplji i neuverljiviji. Naš Raša Bukvić je sila, ali nije uspeo da sakrije da je Moore sebi dopustio da mu čitav film prođe bez poštenog negativca.
Nebulozu da je sa McClaneove klade otpao iver bambusa ne želim ni da komentarišem.
Koristite opciju premotavanja na daljinskom, šta da vam kažem.
SELEKTAH: 5minus/ 10
PS I, da, prilično sam siguran da McClane čuveno "yipee-ka-yay" kaže samo na posteru.
No comments:
Post a Comment