piše: Kerovođa
RAKE
Lepo je kada se natrči na dah svežine koji Rake kvalifikuje za gledanje. Iako nisam neki ljubitelj advokatskih serija, uvek je interesantno kada žanr skoči sa daske. Nakon četiri odgledane epizode, Rake ostavlja utisak dobro napisane serije sa razrađenim i interesantnim ulogama koja dinamiku radnje crpi iz haotičnog života glavnog junaka, advokata Cleaver Greenea. Slučajevi su (na svu sreću) pozicionirani u drugi plan, odakle pružaju orkestarsku podršku ozi verziji Hank Moodyja. Richard Roxburg poseduje harizmu koja je neophodna glavnom liku, briljantnom ali samodestruktivnom advokatu , potonulom u kockarske dugove, prostitutke i loše penis odluke. Ostatak ekipe je za sada solidan (tu i tamo škripi u epizodnim ulogama), kao i atmosfera serije koja je prijatnog, zabavnog karaktera. Green ima bivšu ženu koja je psihoterapeut, pa je simpatično gledati intimne ispovesti na njihovim neformalnim seansama, kada dolazi u posetu tinejdž sinu. Dijalozi su britki, neposredni i duhoviti, a slučajevi (jedan po epizodi) su dovoljno zanimljivi i neopterećeni težinom. Iako mu nedostaje raskošnost Californicationa, Rake je, svojim sirovijim australijskim pristupom, dovoljno šarmantan i životan za odvajanje dragocenog vremena.
Ću, dakle, gledam.
ROMANZO CRIMINALE
A, sada, prava poslastica! Italijanska Kriminalistička priča je 2sezonska serija (2008-2010) bazirana na knjigama Giancarlo de Cataldoa (pisao i scenario) u kojima su sabrana njegova iskustva i sećanja sa suđenja originalnim članovima Rimske Magliana bande. Michele Placido (kako, bre, ko?! pa legendarni komesar Corrado Cattani iz Hobotnice) je sjajno ekranizovao turbulentan politički period 70-tih i 80-tih u Italiji, koji dozvoljava trojici lokalnih, sitnih lopova da realizuju megalomanski san kriminalnog osvajanja Rima. Dok se država bori na više frontova, kako sa levičarskim terorizmom Crvenih brigada, tako i sa sopstvenim koruptivnim aparatom, uz Mafiju i Gomoru koje dodaju pritisak, Rim ostaje u praznom "poslovnom" prostoru, jer lokalne bande nemaju viziju širu od svog kvarta. U prvoj sezoni gledamo uspon brutalnog Libanesea koji se oslanja na svoje ulične instikte i petlju da uradi nemoguće, uz podršku lokalne ekipe sa kojom je odrastao. Bazirajući kriminalnu grupu na osećaju zajedništva i prijateljstva, on uspeva da stvori netipičnu organizaciju koja vešto koristi istorijski trenutak za rast koji poprima zadivljujući oblik. Eruptivnu mačo snagu Libanesea idealno nadopunjuje hladnokrvnost i inteligentno planiranje Freddoa (drugi glavni lik) koji u celu priču, kao i Libanese, ulazi ne zbog para već zbog primamljivosti i uzbuđenja ostvarivanja fantazije. Glavni trio zatvara lik Dandija, koji bezbrižnim hedonizmom rasterećuje nabujali testosteron u grupi. Iako naizgled opušten i stalno u potrazi za zadovoljstvima, on u dubini neguje jednu samoživu i makijevalističku crtu koja će se razviti do kraja u drugoj sezoni. Sa druge strane zakona imamo idealistički nastrojenog komesara Scialoju koji jedini shvata veličinu razvoja kriminalne grupe i kao vitez Koja konstantno pokušava da stane na kraj njihovim aktivnostima. Stvari mu otežava tajna policija koja vuče poteze iz senke jer joj odgovora stanje haosa (kako u zemlji tako i u glavnom gradu) i ludo pandursko srce koje se zalepilo za Dandijevu ljubavnicu Patriziju, jednu od najlepših prostitutki grada. Iako je epoha sa svim njenim specifičnostima perfektno stavljenja u službu konteksta razvijanja drame, pravi kvalitet serije leži u njenoj adrenalinskoj old school krimi priči koja usisava, uz želju da se odmah gleda sledeća epizoda.
Postignuti balans između sirovosti ulice, političke pozadine i romantizirane biografije donosi onaj dodatni kvalitet koji, pored uspešnog stvaranja (rekonstruisanja) perioda, doprinosi brzom i efektnom vezivanju za likove i za njihov san. Prva sezona u spiralnom, vrtoglavom maniru prati razvoj bande koja od krađe televizora iz kamiona stiže do trona večnog grada. Na svom putu ona nemilosrdno ostavljaja protivničke leševe po rupama predgrađa, paralelno razvijajući drsku strategiju koja ih pozicionira kao saradnike i Mafije i Gomore. Uz rast grupe, likovi doživljavaju promene koje su podstaknute osećanjem moći i kamionima para. Paranoja i svađe počinju da nagrizaju nekad složnu "braću", a pad Rimskog carstva se raspliće tokom druge sezone. Svi likovi (a ima ih dosta) su odlično razrađeni, a serija se trudi da svakom od njih da prostora u kojem se njihova dramska (životna) uverljivost učvršćuje. Scenografija i kostimi su bogati, a retro fazon je dodatno šmekerski obojen muzikom perioda, idiotskim brkovima i nizom drugih, pažljivo konstruisanih detalja. Italijanski dolce vita šarm na najbolji način boji atmosferu, a dramska dubina se inteligentno postiže insistiranjem na razvijanju ličnih drama, transformaciji likova i razvoju međusobnih odnosa. Teško je ne deliti veličanstven san (koliko god on bio kriminalan) sa ovako postavljenim negativcima. Kontakt sa prošlošću, lokalnim krajem i dešavanjima na ulici je stalno prisutan i donosi jednu autentičnost grupi koja nije pristajala na licemernost i ljigavost svojstvenu npr. Mafiji. Spremite espreso, zapalite artefakt sedamdesetih (kao i glavni junaci) i uživajte u italijanskom mačo fazonu. Kao što sam vas upozorio, nakon vrtoglavog uspona, u drugoj sezoni sledi težak, dezintegrišući pad. I to je upravo pristup koji daje onaj sočni, puni, zaokruženi, veći od života, utisak.
Gledao, uživao i vikao Ma che cazzo!
RAKE
Lepo je kada se natrči na dah svežine koji Rake kvalifikuje za gledanje. Iako nisam neki ljubitelj advokatskih serija, uvek je interesantno kada žanr skoči sa daske. Nakon četiri odgledane epizode, Rake ostavlja utisak dobro napisane serije sa razrađenim i interesantnim ulogama koja dinamiku radnje crpi iz haotičnog života glavnog junaka, advokata Cleaver Greenea. Slučajevi su (na svu sreću) pozicionirani u drugi plan, odakle pružaju orkestarsku podršku ozi verziji Hank Moodyja. Richard Roxburg poseduje harizmu koja je neophodna glavnom liku, briljantnom ali samodestruktivnom advokatu , potonulom u kockarske dugove, prostitutke i loše penis odluke. Ostatak ekipe je za sada solidan (tu i tamo škripi u epizodnim ulogama), kao i atmosfera serije koja je prijatnog, zabavnog karaktera. Green ima bivšu ženu koja je psihoterapeut, pa je simpatično gledati intimne ispovesti na njihovim neformalnim seansama, kada dolazi u posetu tinejdž sinu. Dijalozi su britki, neposredni i duhoviti, a slučajevi (jedan po epizodi) su dovoljno zanimljivi i neopterećeni težinom. Iako mu nedostaje raskošnost Californicationa, Rake je, svojim sirovijim australijskim pristupom, dovoljno šarmantan i životan za odvajanje dragocenog vremena.
Ću, dakle, gledam.
A, sada, prava poslastica! Italijanska Kriminalistička priča je 2sezonska serija (2008-2010) bazirana na knjigama Giancarlo de Cataldoa (pisao i scenario) u kojima su sabrana njegova iskustva i sećanja sa suđenja originalnim članovima Rimske Magliana bande. Michele Placido (kako, bre, ko?! pa legendarni komesar Corrado Cattani iz Hobotnice) je sjajno ekranizovao turbulentan politički period 70-tih i 80-tih u Italiji, koji dozvoljava trojici lokalnih, sitnih lopova da realizuju megalomanski san kriminalnog osvajanja Rima. Dok se država bori na više frontova, kako sa levičarskim terorizmom Crvenih brigada, tako i sa sopstvenim koruptivnim aparatom, uz Mafiju i Gomoru koje dodaju pritisak, Rim ostaje u praznom "poslovnom" prostoru, jer lokalne bande nemaju viziju širu od svog kvarta. U prvoj sezoni gledamo uspon brutalnog Libanesea koji se oslanja na svoje ulične instikte i petlju da uradi nemoguće, uz podršku lokalne ekipe sa kojom je odrastao. Bazirajući kriminalnu grupu na osećaju zajedništva i prijateljstva, on uspeva da stvori netipičnu organizaciju koja vešto koristi istorijski trenutak za rast koji poprima zadivljujući oblik. Eruptivnu mačo snagu Libanesea idealno nadopunjuje hladnokrvnost i inteligentno planiranje Freddoa (drugi glavni lik) koji u celu priču, kao i Libanese, ulazi ne zbog para već zbog primamljivosti i uzbuđenja ostvarivanja fantazije. Glavni trio zatvara lik Dandija, koji bezbrižnim hedonizmom rasterećuje nabujali testosteron u grupi. Iako naizgled opušten i stalno u potrazi za zadovoljstvima, on u dubini neguje jednu samoživu i makijevalističku crtu koja će se razviti do kraja u drugoj sezoni. Sa druge strane zakona imamo idealistički nastrojenog komesara Scialoju koji jedini shvata veličinu razvoja kriminalne grupe i kao vitez Koja konstantno pokušava da stane na kraj njihovim aktivnostima. Stvari mu otežava tajna policija koja vuče poteze iz senke jer joj odgovora stanje haosa (kako u zemlji tako i u glavnom gradu) i ludo pandursko srce koje se zalepilo za Dandijevu ljubavnicu Patriziju, jednu od najlepših prostitutki grada. Iako je epoha sa svim njenim specifičnostima perfektno stavljenja u službu konteksta razvijanja drame, pravi kvalitet serije leži u njenoj adrenalinskoj old school krimi priči koja usisava, uz želju da se odmah gleda sledeća epizoda.
Postignuti balans između sirovosti ulice, političke pozadine i romantizirane biografije donosi onaj dodatni kvalitet koji, pored uspešnog stvaranja (rekonstruisanja) perioda, doprinosi brzom i efektnom vezivanju za likove i za njihov san. Prva sezona u spiralnom, vrtoglavom maniru prati razvoj bande koja od krađe televizora iz kamiona stiže do trona večnog grada. Na svom putu ona nemilosrdno ostavljaja protivničke leševe po rupama predgrađa, paralelno razvijajući drsku strategiju koja ih pozicionira kao saradnike i Mafije i Gomore. Uz rast grupe, likovi doživljavaju promene koje su podstaknute osećanjem moći i kamionima para. Paranoja i svađe počinju da nagrizaju nekad složnu "braću", a pad Rimskog carstva se raspliće tokom druge sezone. Svi likovi (a ima ih dosta) su odlično razrađeni, a serija se trudi da svakom od njih da prostora u kojem se njihova dramska (životna) uverljivost učvršćuje. Scenografija i kostimi su bogati, a retro fazon je dodatno šmekerski obojen muzikom perioda, idiotskim brkovima i nizom drugih, pažljivo konstruisanih detalja. Italijanski dolce vita šarm na najbolji način boji atmosferu, a dramska dubina se inteligentno postiže insistiranjem na razvijanju ličnih drama, transformaciji likova i razvoju međusobnih odnosa. Teško je ne deliti veličanstven san (koliko god on bio kriminalan) sa ovako postavljenim negativcima. Kontakt sa prošlošću, lokalnim krajem i dešavanjima na ulici je stalno prisutan i donosi jednu autentičnost grupi koja nije pristajala na licemernost i ljigavost svojstvenu npr. Mafiji. Spremite espreso, zapalite artefakt sedamdesetih (kao i glavni junaci) i uživajte u italijanskom mačo fazonu. Kao što sam vas upozorio, nakon vrtoglavog uspona, u drugoj sezoni sledi težak, dezintegrišući pad. I to je upravo pristup koji daje onaj sočni, puni, zaokruženi, veći od života, utisak.
Gledao, uživao i vikao Ma che cazzo!
Idi, bre, maježi me poslednja, u stvari pretposlednja, rečenica, a poslednje tri reči sam guglao i izguglao, he-he; Plaćida znamo, naravno.
ReplyDeleteĆu, dakle, gledam.
p. s. sacam pročitao i o Rake, ću gledam i to.
maježi, he-he. naježi, je l'
ReplyDelete