Ruski film u Australiji
Upitan nedavno koji mu je najbolji australijski film jedan od najboljih rok kritičara ikada odgovorio je- Wake In Fright (pročitao sam to na njegovom sajtu).
Par dana pre toga moj dragi kolega, prof V.M., izručio je ovaj film na moj hard-disk uz komentar da bi "to" trebalo odgledati. Iz samo meni znanih razloga ja sam razumeo da je u pitanju horor, pa sam jednog sunčanog popodneva, dok smo uživali u hladu stamene gradnje kuće mojih roditelja, predložio Žozefini da pogledamo nešto strašno (pored prizora toga šta Eli sve može da pojede).
Wake In Fright je jedan od prvih filmova Teda Kotchetta koga većina nas radije prepoznaje i voli kao reditelja filmova First Blood (mhm, baš tog) i Weekend At Bernie's. Ukoliko ste gledali ova dva filma dozvolite mi da probam da vam preporučim WIF koristeći se njima. Wake In Fright baš kao i First Blood pokazuje kako čovek može da se pretvori u zver, ako bude sateran na pravi način. Wake In Fright baš kao i Weekend At Bernie's traje jedan produženi vikend i još pet i po nedelja i prikazuje grupu ljudi koja se ludo zabavlja sa jednim mrtvacem. (Ispisao sam ovo ovako razdragano i naivno o Tedu, jer sam sramno neupoznat sa njegovim likom i delom)
John Grant (sad znamo kako je John Grant dobio ime) je učitelj u jednom mikro mestu usred neke australijske pustare. Kada počne zimski raspust on kreće na put u Sidnej, kod svoje devojke. Put ga vodi preko gradića Bundanyabba koji je tek nešto malo jadniji i malo veći od ovoga iz koga je krenuo. Tamo upoznaje lokalnog šerifa, koji ga odvodi do kladionice u kojoj lokalni živalj provodi svoje lude večeri kladeći se da li će dva novčića pasti na "glavu" ili "pismo". John prvo dobija, a potom gubi sve, i nakon toga prinuđen je da se osloni na neočekivanu gostoprimljivost par lokalaca kod kojih provodi ostatak vremena. Pre nego što se savijena repa i u čistom odelu ne vrati tamo odakle je nemoguće pobeći.
Sam Wake In Fright je jedna ogromna reklama za pivo na kraju koga će vam se ovo piće verovatno smučiti za ceo život. Jer ovde ne piju ništa drugo. Splet okolnosti kojima kao da je kumovao Dostojevski dovodi potom ni do ništa manje "ruskog" razrešenja u kome junaci natopljeni alkoholom sve više postaju zveri u ljudskoj koži, zaboravljajući i one najosnovnije ljudske manire kao što je- ne povraćaj drugome u usta. Kotchett daje fantastičan psihološki profil Johna Granta koji nijednog trenutka ne gubi iz vida ni to koliko je sam kriv za sve što mu se dešava, niti za to šta mu se dešava, niti za to koliko tom ludilu ne može da se otrgne. Wake In Fright je film koji dezavuiše intelektualca kao "redneka i bolesnika u odelu" čiji je najveći neprijatelj upravo osećaj da vredi više od drugih.
Ukoliko imate slab stomak za zaista brutalno i neverovatno uverljivo snimljeno ubijanje i kasapljanje kengura petnaestak najzanimljivijih minuta ovog filma provešćete žmureći.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Upitan nedavno koji mu je najbolji australijski film jedan od najboljih rok kritičara ikada odgovorio je- Wake In Fright (pročitao sam to na njegovom sajtu).
Par dana pre toga moj dragi kolega, prof V.M., izručio je ovaj film na moj hard-disk uz komentar da bi "to" trebalo odgledati. Iz samo meni znanih razloga ja sam razumeo da je u pitanju horor, pa sam jednog sunčanog popodneva, dok smo uživali u hladu stamene gradnje kuće mojih roditelja, predložio Žozefini da pogledamo nešto strašno (pored prizora toga šta Eli sve može da pojede).
Wake In Fright je jedan od prvih filmova Teda Kotchetta koga većina nas radije prepoznaje i voli kao reditelja filmova First Blood (mhm, baš tog) i Weekend At Bernie's. Ukoliko ste gledali ova dva filma dozvolite mi da probam da vam preporučim WIF koristeći se njima. Wake In Fright baš kao i First Blood pokazuje kako čovek može da se pretvori u zver, ako bude sateran na pravi način. Wake In Fright baš kao i Weekend At Bernie's traje jedan produženi vikend i još pet i po nedelja i prikazuje grupu ljudi koja se ludo zabavlja sa jednim mrtvacem. (Ispisao sam ovo ovako razdragano i naivno o Tedu, jer sam sramno neupoznat sa njegovim likom i delom)
John Grant (sad znamo kako je John Grant dobio ime) je učitelj u jednom mikro mestu usred neke australijske pustare. Kada počne zimski raspust on kreće na put u Sidnej, kod svoje devojke. Put ga vodi preko gradića Bundanyabba koji je tek nešto malo jadniji i malo veći od ovoga iz koga je krenuo. Tamo upoznaje lokalnog šerifa, koji ga odvodi do kladionice u kojoj lokalni živalj provodi svoje lude večeri kladeći se da li će dva novčića pasti na "glavu" ili "pismo". John prvo dobija, a potom gubi sve, i nakon toga prinuđen je da se osloni na neočekivanu gostoprimljivost par lokalaca kod kojih provodi ostatak vremena. Pre nego što se savijena repa i u čistom odelu ne vrati tamo odakle je nemoguće pobeći.
Sam Wake In Fright je jedna ogromna reklama za pivo na kraju koga će vam se ovo piće verovatno smučiti za ceo život. Jer ovde ne piju ništa drugo. Splet okolnosti kojima kao da je kumovao Dostojevski dovodi potom ni do ništa manje "ruskog" razrešenja u kome junaci natopljeni alkoholom sve više postaju zveri u ljudskoj koži, zaboravljajući i one najosnovnije ljudske manire kao što je- ne povraćaj drugome u usta. Kotchett daje fantastičan psihološki profil Johna Granta koji nijednog trenutka ne gubi iz vida ni to koliko je sam kriv za sve što mu se dešava, niti za to šta mu se dešava, niti za to koliko tom ludilu ne može da se otrgne. Wake In Fright je film koji dezavuiše intelektualca kao "redneka i bolesnika u odelu" čiji je najveći neprijatelj upravo osećaj da vredi više od drugih.
Ukoliko imate slab stomak za zaista brutalno i neverovatno uverljivo snimljeno ubijanje i kasapljanje kengura petnaestak najzanimljivijih minuta ovog filma provešćete žmureći.
SELEKTAH: 8plus/ 10
"jedan od najboljih rok kritičara ikada" pise vise o sebi, nego o muzici. samokritika?
ReplyDeletepa to ga i čini najboljim, care. idi na pitchfork ili popboks ako te zanima "pisanje o muzici"
Deleteto sam vec apsolvirao kod Meltzera, J. Burchill i Morleya (vrh). vidim i Simon Reynolds poceo da pise o svom sinu. teze se identifikovati/suociti sa tekstovima u kojima autor pokusava da se totalno distancira od sebe i taj kvalitet je prilicno deficitaran. danas ces citajuci pre saznati koga je neko jeo i sta je jeho, nego zbog/radi cega nesto vredi pogledati/preslusati.
Deleteopet, svi koji "pisu o muzici" teze "...ka modroj reci...". sto kaze Zikica S.
moram da priznam da te nisam do kraja razumeo.
Deletekom se ti jatu priklanjaš?
ili su oba ok ako...
...su zabavni i/ili informativni.
Deleteexactly!
Delete