Kako upokojiti zombija
Nesumnjiv uspeh TV serije Walking Dead (jedna od najgledanijih serija u Americi), kao i filmova poput Zombieland, a pre njega i 28 Days Later i 28 Weeks Later, kao i po igrici krojenog serijala Resident Evil neminovno je doveo do još većeg, pre svega komercijalnog, interesovanja za sirote zombije, pa smo tako početkom godine videli "verziju za devojčice" u Warm Bodies, a sada stiže mejnstrim kruna u vidu letnjeg blokbaster hita na čijem čelu se nalazi Brad Pitt (i kao glumac i kao producent). Vreme će pokazati da li ćemo ovaj pokušaj uvaljivanja zombija kroz mešavinu melodrame i filma katastrofe računati kao "zero hour" nakon koga je sve, pre svega po zombije, krenulo nagore.
Iako ima puno plakata za ovaj film i svi koje sam video izgledaju bolje od onoga koji sam odabrao da ukrasi ovaj tekst, ali ovaj, predvidljivi, umiveni i dosadni najbolje govori o tome kakav vas film očekuje. Brad Pitt igra "stručnjaka" koji se dokazao u "stručnjaštvu" u konfliktnim zonama širom sveta. Kada u Njujorku izbije "virus" (na već više puta viđeni način + sekvenca pražnjenja prodavnica) baš je on odabran od strane zamenika sekretara Ujedinjenih Nacija da bude spasen i "ključan" u traženju rešenja za problem. Ovde je zgodno napomenuti da Mark Forster (sa osmehom bih pomenuo samo njegov Stranger Than Fiction) jedinu intervencijicu u talasu već viđenog pravi u sitnim političkim/ politikantskim opaskama, počevši od te da Sjedinjenim državama predsedavaju krizne Ujedinjene nacije u nedostatku živih lidera slobodnog sveta, a da ćemo tokom filma dobiti i fin uvid, koliko god to somanabulno delovalo u kontekstu, u to šta su recimo Jevreji (u Izraelu) naučili iz iskustva. Ako pogledate spisak scenarista i njihove prethodne/"tipične" uratke videćete kako su svi oni nesrećno spareni u filmu i skoro da ćete moći da prepoznate ko je šta pisao. Ionako nemoćni Mark ostao je nemoćan i u borbi sa svima njima.
Radnja filma je više puta podgrevani recept za film katastrofe. Dok ide špica u prepoznatljivom kolažu vesti saznajemo razvojni put epidemije, a potom i apokalipse. Potom prelazimo na sekvencu skladne porodice "za doručkom" koja potom (i bukvalno) ima frontalni sudar sa događajima iz špice. Imamo potom par akcionih scena, ali već tu počinje da se naslućuje nesrećna Forsterova namera da svoj film oblikuje kao neki zombi-Babel koji pokazuje kako jedna takva opasnost može da nas udruži i po socijalnoj vertikali i po geografskim horizontalama. Film nije pošteno ni počeo, a Brad je već "usvojio" malog meksičkog emigranta, njegov pretpostavljeni je Afrikanac, a doktor sa kojim kreće u misiju zove se Fasbah.
Babel efekat još više dolazi do izražaja kada Pitt krene na turneju po svetu tražeći mu leka. Sve ono što CNN stavlja u svoje reklamne džinglove sačekaće vas i ovde u svom manje atraktivnom obliku. Da World War Z nije koncipiran tako da previše plaši tj da bude "samo horor" govori i to što jezivih momenata u dejstvu zombija i nema i njihovi napadi su, čak i u najefektnijim scenama, zakamuflirani Forsterovom režijom koja mulja kameru levo-desno, a potom u montaži kadrove skraćuje na milisekund. Dobijeni rezultat je skoro Disney-friendly fleš.
Iako se u kastu nalaze i Nikola Đuričko i fenomenalni Peter Capaldi (KAKO KO, BOKTEJEBO?!!) Forster je malo toga postigao sa ne-holivudskim kastom i njegova tipično holivudski krojena melodrama nije uspela da dobaci čak ni doautentike aerodromskih suvenira koju je posedovao Inarrituov film. To da Amerikanac na kraju spasava svet i ne bodi oči toliko koliko (impresivna) teza da će nas od mrtvih koji su ustali spasiti samo to da se pravimo da i mi umiremo. Ima nečeg duhovito pesimističnog u svemu tome.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Nesumnjiv uspeh TV serije Walking Dead (jedna od najgledanijih serija u Americi), kao i filmova poput Zombieland, a pre njega i 28 Days Later i 28 Weeks Later, kao i po igrici krojenog serijala Resident Evil neminovno je doveo do još većeg, pre svega komercijalnog, interesovanja za sirote zombije, pa smo tako početkom godine videli "verziju za devojčice" u Warm Bodies, a sada stiže mejnstrim kruna u vidu letnjeg blokbaster hita na čijem čelu se nalazi Brad Pitt (i kao glumac i kao producent). Vreme će pokazati da li ćemo ovaj pokušaj uvaljivanja zombija kroz mešavinu melodrame i filma katastrofe računati kao "zero hour" nakon koga je sve, pre svega po zombije, krenulo nagore.
Iako ima puno plakata za ovaj film i svi koje sam video izgledaju bolje od onoga koji sam odabrao da ukrasi ovaj tekst, ali ovaj, predvidljivi, umiveni i dosadni najbolje govori o tome kakav vas film očekuje. Brad Pitt igra "stručnjaka" koji se dokazao u "stručnjaštvu" u konfliktnim zonama širom sveta. Kada u Njujorku izbije "virus" (na već više puta viđeni način + sekvenca pražnjenja prodavnica) baš je on odabran od strane zamenika sekretara Ujedinjenih Nacija da bude spasen i "ključan" u traženju rešenja za problem. Ovde je zgodno napomenuti da Mark Forster (sa osmehom bih pomenuo samo njegov Stranger Than Fiction) jedinu intervencijicu u talasu već viđenog pravi u sitnim političkim/ politikantskim opaskama, počevši od te da Sjedinjenim državama predsedavaju krizne Ujedinjene nacije u nedostatku živih lidera slobodnog sveta, a da ćemo tokom filma dobiti i fin uvid, koliko god to somanabulno delovalo u kontekstu, u to šta su recimo Jevreji (u Izraelu) naučili iz iskustva. Ako pogledate spisak scenarista i njihove prethodne/"tipične" uratke videćete kako su svi oni nesrećno spareni u filmu i skoro da ćete moći da prepoznate ko je šta pisao. Ionako nemoćni Mark ostao je nemoćan i u borbi sa svima njima.
Radnja filma je više puta podgrevani recept za film katastrofe. Dok ide špica u prepoznatljivom kolažu vesti saznajemo razvojni put epidemije, a potom i apokalipse. Potom prelazimo na sekvencu skladne porodice "za doručkom" koja potom (i bukvalno) ima frontalni sudar sa događajima iz špice. Imamo potom par akcionih scena, ali već tu počinje da se naslućuje nesrećna Forsterova namera da svoj film oblikuje kao neki zombi-Babel koji pokazuje kako jedna takva opasnost može da nas udruži i po socijalnoj vertikali i po geografskim horizontalama. Film nije pošteno ni počeo, a Brad je već "usvojio" malog meksičkog emigranta, njegov pretpostavljeni je Afrikanac, a doktor sa kojim kreće u misiju zove se Fasbah.
Babel efekat još više dolazi do izražaja kada Pitt krene na turneju po svetu tražeći mu leka. Sve ono što CNN stavlja u svoje reklamne džinglove sačekaće vas i ovde u svom manje atraktivnom obliku. Da World War Z nije koncipiran tako da previše plaši tj da bude "samo horor" govori i to što jezivih momenata u dejstvu zombija i nema i njihovi napadi su, čak i u najefektnijim scenama, zakamuflirani Forsterovom režijom koja mulja kameru levo-desno, a potom u montaži kadrove skraćuje na milisekund. Dobijeni rezultat je skoro Disney-friendly fleš.
Iako se u kastu nalaze i Nikola Đuričko i fenomenalni Peter Capaldi (KAKO KO, BOKTEJEBO?!!) Forster je malo toga postigao sa ne-holivudskim kastom i njegova tipično holivudski krojena melodrama nije uspela da dobaci čak ni doautentike aerodromskih suvenira koju je posedovao Inarrituov film. To da Amerikanac na kraju spasava svet i ne bodi oči toliko koliko (impresivna) teza da će nas od mrtvih koji su ustali spasiti samo to da se pravimo da i mi umiremo. Ima nečeg duhovito pesimističnog u svemu tome.
SELEKTAH: 4minus/ 10
No comments:
Post a Comment