FURIO ĐUNTA – Lucidan potez (Bassivity Digital)

U najvećoj meri, kvalitetno zezanje

piše: powerty

U jeku dokonih palanačkih sukoba, mrtva je trka k'o ostavlja porazniji uticaj na humor kao vitalnu kategoriju – da l' ovi što se, kao, palanke gade, ili ovi što palanku, kao, slave. U žestokoj podeli, istina je surova – ni preozbiljni ni neozbiljni se najčešće ne mogu podičiti ni lekovitim zalihama duha ni duhovitošću u celini. Ni srpski hip hop nije ostao pošteđen tog bauka, pružajući brojne primere transfera neprijatnosti.

Jašta, iz uočenog je jasno da kvantitet ne mora da ima nikakve veze s kvalitetom, al' tu na scenu kao spasilac uleće Furio Đunta alijas Dragutin, niški reper sopranovskog pseudonima. Poznat po ranijoj saradnji sa još jednim sugrađaninom Demonijom u okviru dueta B Crew, on se nedavno oglasio svojim samostalnim debijem za Bassivity Digital. Još od najranijih youtube snimaka (posebno za pesmu Klaj, klaj), bilo je jasno da je Furio Đ, na prebrzo izgorelom ali i dalje jakom nasleđu Vudu Popaja, uz Cantwaita nepobitno najjači stilista u domaćem hip hopu, neko ko ovom bujajućem pravcu u domaćim okvirima daje novu dimenziju i preko potrebnu širinu tako što u svojim stihovima tretira ama baš sve živo što mu padne na pamet.

Ameri su davno smislili kovanicu edutainment za fenomene/pojave koje su istovremeno i zabavne i poučne. Furio Đ se tu ne zaustavlja, već s druge strane Atlantika preuzima još jedan hip hop pelcer i organski ga presađuje na domaće tlo – tretirajući sebe ne samo kao stvarnu osobu i emsi personu, već i kao stripovskog junaka, što već samo po sebi doprinosi “slick” koloritu njegovog solo prvenca.

Hip hop se i u ovom slučaju pokazuje kao pogodna platforma da se na nju postavi bilo šta, pod uslovom da se nešto poseduje. U Đuntinom slučaju, to je nehajno servirana erudicija i bogata jezička riznica,  vedrina kojom se ispostavlja da je daleko dan kada će neiscrpno vrelo “ulice/kraja” presušiti i proglasiti kreativni bankrot, pošto stvaralačke zalihe prelivaju.  U toj optici moguće je zateći prizor Milana Mladenovića i Ace Lukasa u zagrljaju uz zvuke insomničarskog ritma i bluza i neizostavne salve smeha, indikatora dobrog raspoloženja. Osim autohtonosti zezatorske poetike, najvažniji adut Lucidnog poteza je uvek dobrodošla mera kao nagrada za oprez da se ne sklizne u štrebersko (Marčelo, već pomenuti Cantwait) ili banalno (Bad Copy, pozniji i takođe već pomenuti Vudu Popaj), zavisno iz kog ugla se gleda.

Đunta je izuzetno pažljiv krojač reči, sa šnitovima stihova kojim se paraju granice uobrazilje i legende s jedne, i faktoidnog, poraznog stanja duha s druge strane, čime se tvori nešto opasno nalik bejovskoj privremenoj autonomnoj zoni. Modeli za izlog s prvenca su Dođi u moj grad, Ritam i bluz i najzaokruženija 14. septembar. Kao i svako umetničko delo vredno te titule, i ovaj album baca na sto pitanja; u slučaju njegovog autora, nedoumica se svodi na dilemu: “pop” ili “rap”? Za sada još uvek na življem i zdravijem polu domaćeg muzičkog (mikro)kosmosa, (pr)ocena je da Furio Đunta može još bolje, kojim god pravcem krenuo. Mevre će pokazati da li je u pitanju dobar tip ili preterana, navijačka nada. Kao solidna osnova, Lucidan potez daje razloga za optimizam, i po svom sadržaju i u smislu zaloga za budućnost.

SLKTH: 7/10