Ovaj film je sve suprotno od onoga što bi trebalo da bude
The Heat je veliko veliko veliko razočaranje.
Nakon što je prethodnim ostvarenjem redefinisao "romantičnu komediju" više nego bilo koji Judd Apatowov film, Paul Feig (otac Freaks & Geeks), je sa The Heat uspeo da sve to sruši jednim sigurnim, ali pogrešnim korakom. Bridesmaids je bio film koji na ultimativnom "ženskom" terenu romantične komedije (govorim o venčanju) pokazao da film može da bude održiv, zanimljiv i urnebesan samo zahvaljući ženskom kastu, kao i da žene ne samo da ne moraju, već i imaju pravo da se ponašaju sasvim suprotno od klišea koje im je žanr nametnuo, a da se pri tome sačuva njegova zlatna esencija. Na sve to Feig je napravio film skoji podjednako podmiruje i muške i ženske potrebe. Bio je to film na na tragu Mean Girls, samo manje teen, koji je već Pitch Perfect umeo da razume i pretvori u još bolje.
Sa Sandrom Bullock, kao prototipnom glumicom tog "anti-ženskog" u romantičnoj (i svakoj drugoj komediji, a ovde se najviše osvrćemo na Miss Congeniality) i Melissom McCarthy novom zvezdom američke R-rated komedije (i ženom koja, ispostavlja se, predstavlja stvarni prototip feminizma koji je Amy Paladino promovisala) očekivao sam da The Heat bude prva prva ženska buddy-buddy komedija, temelj novog pristupa ženskim likovima, redefinisanju klišea policajske komedije i ženskih likova unutar njega, još jedan svež i provokativan, i ne zaboravimo- urnebesan, film. Ono što sam dobio jeste prosto, mehaničko ubacivanje žena u poznate i izlizane obrasce uobičajeno "muškog" žanra u kome bi trebalo da bude smešno što sada žene rade sve one stvari koje su nas do sada (ili ne) zasmejavale kada ih rade muškarci. Iz nekog razloga Rush Hour mi stalno pada na pamet kao referenca.
Sandra igra uspešnog, štreberski profilisanog FBI agenta koji iz Njujorka dolazi u Boston da se pozbavi nekim slučajem. Tamo, na istom tom slučaju radi, Melissa McCarthy, koja je ovde predstavljena kao mešavina stereotipa o lezbijki i pećinske žene- kao rmpa koji se ne pere, psuje, voli viski i fast fud, ali ima dobro srce. U sasvim neočekivanom izdanju njih dve će se prvo šibati razlikama, potom zbližiti sličnostima, potom će iskočiti problem, pa će se zbog problema razići i potom pomiriti. I dok i jedna i druga glumica imaju komičarskog talenta da sve sprovedu u delo, ono što im je dato manjka svežinom, a vrlo često kao da se usteže da umoči noge do sisa u R-rated vode. Dok sirova i tvrda Melissa sebi daje za pravo da radi puno toga neukusnog, taj neukus nekako ne uspeva da se prenese na najbolji način (ismejavanje kapetana, recimo). S druge strane lepo vaspitanoj Sandri dato je još manje prostora i tek zapravo njeno uspešno šeprtljaštvo iz naše podsvesti tj prethodnih sličnih uloga uspeva da namakne neki šarm. Meni je lično najurnebesnija scena bila kad počne odjavna špica i Melissa se pojavi sa mačkom.
Ali, mnogo više od svega vređa Feigovo puko zadovoljavanje da svojim junakinjama samo prepiše ono što bi slični muški junaci radili do sada (a samo ih je u osamdesetim bilo pun tuki u sličnim filmovima). Zar Melissa mora da voli oružje i drži ga u frižideru, zar Sandra mora da bude "spečena" štreberka, zar njih dve moraju da imaju istu onu dinamiku usklađivanja kakvu su imali svi oni muškarci pre njih. Iako se Mannov Heat proziva u naslovu, a Fuquain Trainning Day u samom filmu, The Heat na ogromnu žalost nije niti pametan rimejk, satira ili farsa na prvi naslov. O drugom i da ne govorimo. A deluje da je samo malo bilo potrebno razmrdati stvari da bi se postiglo nešto fantastično.
Nije dno. Ali je predaleko od vrha.
SELEKTAH: 3/ 10
The Heat je veliko veliko veliko razočaranje.
Nakon što je prethodnim ostvarenjem redefinisao "romantičnu komediju" više nego bilo koji Judd Apatowov film, Paul Feig (otac Freaks & Geeks), je sa The Heat uspeo da sve to sruši jednim sigurnim, ali pogrešnim korakom. Bridesmaids je bio film koji na ultimativnom "ženskom" terenu romantične komedije (govorim o venčanju) pokazao da film može da bude održiv, zanimljiv i urnebesan samo zahvaljući ženskom kastu, kao i da žene ne samo da ne moraju, već i imaju pravo da se ponašaju sasvim suprotno od klišea koje im je žanr nametnuo, a da se pri tome sačuva njegova zlatna esencija. Na sve to Feig je napravio film skoji podjednako podmiruje i muške i ženske potrebe. Bio je to film na na tragu Mean Girls, samo manje teen, koji je već Pitch Perfect umeo da razume i pretvori u još bolje.
Sa Sandrom Bullock, kao prototipnom glumicom tog "anti-ženskog" u romantičnoj (i svakoj drugoj komediji, a ovde se najviše osvrćemo na Miss Congeniality) i Melissom McCarthy novom zvezdom američke R-rated komedije (i ženom koja, ispostavlja se, predstavlja stvarni prototip feminizma koji je Amy Paladino promovisala) očekivao sam da The Heat bude prva prva ženska buddy-buddy komedija, temelj novog pristupa ženskim likovima, redefinisanju klišea policajske komedije i ženskih likova unutar njega, još jedan svež i provokativan, i ne zaboravimo- urnebesan, film. Ono što sam dobio jeste prosto, mehaničko ubacivanje žena u poznate i izlizane obrasce uobičajeno "muškog" žanra u kome bi trebalo da bude smešno što sada žene rade sve one stvari koje su nas do sada (ili ne) zasmejavale kada ih rade muškarci. Iz nekog razloga Rush Hour mi stalno pada na pamet kao referenca.
Sandra igra uspešnog, štreberski profilisanog FBI agenta koji iz Njujorka dolazi u Boston da se pozbavi nekim slučajem. Tamo, na istom tom slučaju radi, Melissa McCarthy, koja je ovde predstavljena kao mešavina stereotipa o lezbijki i pećinske žene- kao rmpa koji se ne pere, psuje, voli viski i fast fud, ali ima dobro srce. U sasvim neočekivanom izdanju njih dve će se prvo šibati razlikama, potom zbližiti sličnostima, potom će iskočiti problem, pa će se zbog problema razići i potom pomiriti. I dok i jedna i druga glumica imaju komičarskog talenta da sve sprovedu u delo, ono što im je dato manjka svežinom, a vrlo često kao da se usteže da umoči noge do sisa u R-rated vode. Dok sirova i tvrda Melissa sebi daje za pravo da radi puno toga neukusnog, taj neukus nekako ne uspeva da se prenese na najbolji način (ismejavanje kapetana, recimo). S druge strane lepo vaspitanoj Sandri dato je još manje prostora i tek zapravo njeno uspešno šeprtljaštvo iz naše podsvesti tj prethodnih sličnih uloga uspeva da namakne neki šarm. Meni je lično najurnebesnija scena bila kad počne odjavna špica i Melissa se pojavi sa mačkom.
Ali, mnogo više od svega vređa Feigovo puko zadovoljavanje da svojim junakinjama samo prepiše ono što bi slični muški junaci radili do sada (a samo ih je u osamdesetim bilo pun tuki u sličnim filmovima). Zar Melissa mora da voli oružje i drži ga u frižideru, zar Sandra mora da bude "spečena" štreberka, zar njih dve moraju da imaju istu onu dinamiku usklađivanja kakvu su imali svi oni muškarci pre njih. Iako se Mannov Heat proziva u naslovu, a Fuquain Trainning Day u samom filmu, The Heat na ogromnu žalost nije niti pametan rimejk, satira ili farsa na prvi naslov. O drugom i da ne govorimo. A deluje da je samo malo bilo potrebno razmrdati stvari da bi se postiglo nešto fantastično.
Nije dno. Ali je predaleko od vrha.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment