Film je ostvario harmoniju između toga koliko tema kojom se Coppola bavi ne govori ništa novo i njenog, već uvreženog imdiža, "autorke koja nema šta da kaže"
Gledajući The Bling Ring, pri čistoj svesti i poprilično odmoran, shvatio sam da, iako je Marie Antoinette daleko najbolji film netalentovane rediteljke, zapravo njen prethodni filmić, Somewhere, ovenčan Zlatnim lavom u Veneciji, predstavlja ostvarenje u kome se ova najstrastvenije pozabavila odabranim materijalom u odnosu na sve svoje filmove. Ko je gledao isti i nije precrkao od dosade taj je replikant i jednog dana će od njega praviti limenke za Coca Colu Zero.
Imao sam prilike da čitam originalni članak u Vanity Fairu mnogo pre nego što je uopšte najavljeno da će biti ovekovečen u filmu Soffiae Coppole. Radilo se o jednom od uobičajenih članaka za taj deo mesečnika (druga polovina) u kome se na američki prepoznatljiv način kontrolisano senzacionalizuje nešto iz "crne hronike" uz, obično čitaocima prepušteno, tretiranje priče kao fenomena koji nešto govori o modernom društvu. Ovaj članak se bavio grupom tinejdžera koja je mesecima opsedala kuće bogatih i slavnih Losanđelana (poput Paris Hilton, neke od ćurki iz The Hills, one ne-Misha Burton ribe iz O.C.) i iz njih odnosila odeću, nakit i druge sitnice. Funny thing?! Samo Paris Hilton nije odmah primetila da joj fale stotine hiljada dolara u robi različite namene. Tinejdžeri su na kraju uhapšeni, a najbogatiji čitaoci VF su samo duboko uzdahnuli što se najstrašnije stvari ne dešavaju njima.
Gledano čak i iz daleka, ovo je idealan materijal za Sofiu Coppolu s obzirom da ona problematizuje iz svih mogućih istih uglova jednu te istu razmaženu ravnodušnost modernog bića i njegovu nemogućnost da se emocionalno angažuje u svetu koji ga okružuje pokušavajući da odgovori šta je starije koka (svet) ili jaje (moderno biće) tj ko je kriv za takvo stanje. U The Bling Ring se kao mogući odgovor na to pitanje očekivano pojavljuje tvrdnja da od takve koke ni jaja ne mogu biti drugačija, sa još očekivanijim upozorenjem da od negovanja takvih jaja ne možemo očekivati pojavu neke, drugačije koke.
Film je MTV-ijevski ušminkana, springbrejkovana egzekucija događaja sa nepotrebnim insistiranjem na epilogu koji, valjda, i debilima treba da objasni rečeno iz prethodnog pasusa odn. prikazano u prethodnom delu filma. Coppolini springbrejkeri su otuđeni od sveta, zarobljeni u socijalne mreže iz kojih ne mogu da izađu, jeftini reprizeri "glamuroznog života" stvarno bogatih i slavnih, bedni robin hudovi, moralne ništice i jedinice, mladi i ludi. Coppola nema neke naročite simpatije prema njima (wow, surprise!) i čitav film je jedna dosta hladna juha. Ukoliko ste težak bolid i verujete u postojanje ikakvog talenta u Sofiae mogli biste da pomislite da je film zapravo fantastično promišljen da bude arogantan, hladan, skoro banalan i distanciran kao što su i sami likovi, kao što je i sam "zločin" koji su počinili, sa skoro nenametljivom, britkom osudom okrutnosti koju su junaci pokazali jedni prema drugima kad su kola pošla nizbrdo, kao i njihovoj pripremljenosti za tako nešto. TV je uradio svoj posao gde god roditelji nisu. Ali, tako nešto bi zanemarilo da Coppola uvek ima sličan pristup temi. Sad joj se možda samo posrećilo.
Pretpostavljam da bilo koja epizoda pomenutog The Hills ili nepomenutog Jersey Shore govori isto što i The Bling Ring, samo iskrenije, zabavnije i nepredvidljivije. Samo što smo tamo pošteđeni pseudo-intelektualnosti/zabrinutosti/savesti.
A ni Emma Watson nije riba koliko smo mislili.
SELEKTAH: 2/ 10
Gledajući The Bling Ring, pri čistoj svesti i poprilično odmoran, shvatio sam da, iako je Marie Antoinette daleko najbolji film netalentovane rediteljke, zapravo njen prethodni filmić, Somewhere, ovenčan Zlatnim lavom u Veneciji, predstavlja ostvarenje u kome se ova najstrastvenije pozabavila odabranim materijalom u odnosu na sve svoje filmove. Ko je gledao isti i nije precrkao od dosade taj je replikant i jednog dana će od njega praviti limenke za Coca Colu Zero.
Imao sam prilike da čitam originalni članak u Vanity Fairu mnogo pre nego što je uopšte najavljeno da će biti ovekovečen u filmu Soffiae Coppole. Radilo se o jednom od uobičajenih članaka za taj deo mesečnika (druga polovina) u kome se na američki prepoznatljiv način kontrolisano senzacionalizuje nešto iz "crne hronike" uz, obično čitaocima prepušteno, tretiranje priče kao fenomena koji nešto govori o modernom društvu. Ovaj članak se bavio grupom tinejdžera koja je mesecima opsedala kuće bogatih i slavnih Losanđelana (poput Paris Hilton, neke od ćurki iz The Hills, one ne-Misha Burton ribe iz O.C.) i iz njih odnosila odeću, nakit i druge sitnice. Funny thing?! Samo Paris Hilton nije odmah primetila da joj fale stotine hiljada dolara u robi različite namene. Tinejdžeri su na kraju uhapšeni, a najbogatiji čitaoci VF su samo duboko uzdahnuli što se najstrašnije stvari ne dešavaju njima.
Gledano čak i iz daleka, ovo je idealan materijal za Sofiu Coppolu s obzirom da ona problematizuje iz svih mogućih istih uglova jednu te istu razmaženu ravnodušnost modernog bića i njegovu nemogućnost da se emocionalno angažuje u svetu koji ga okružuje pokušavajući da odgovori šta je starije koka (svet) ili jaje (moderno biće) tj ko je kriv za takvo stanje. U The Bling Ring se kao mogući odgovor na to pitanje očekivano pojavljuje tvrdnja da od takve koke ni jaja ne mogu biti drugačija, sa još očekivanijim upozorenjem da od negovanja takvih jaja ne možemo očekivati pojavu neke, drugačije koke.
Film je MTV-ijevski ušminkana, springbrejkovana egzekucija događaja sa nepotrebnim insistiranjem na epilogu koji, valjda, i debilima treba da objasni rečeno iz prethodnog pasusa odn. prikazano u prethodnom delu filma. Coppolini springbrejkeri su otuđeni od sveta, zarobljeni u socijalne mreže iz kojih ne mogu da izađu, jeftini reprizeri "glamuroznog života" stvarno bogatih i slavnih, bedni robin hudovi, moralne ništice i jedinice, mladi i ludi. Coppola nema neke naročite simpatije prema njima (wow, surprise!) i čitav film je jedna dosta hladna juha. Ukoliko ste težak bolid i verujete u postojanje ikakvog talenta u Sofiae mogli biste da pomislite da je film zapravo fantastično promišljen da bude arogantan, hladan, skoro banalan i distanciran kao što su i sami likovi, kao što je i sam "zločin" koji su počinili, sa skoro nenametljivom, britkom osudom okrutnosti koju su junaci pokazali jedni prema drugima kad su kola pošla nizbrdo, kao i njihovoj pripremljenosti za tako nešto. TV je uradio svoj posao gde god roditelji nisu. Ali, tako nešto bi zanemarilo da Coppola uvek ima sličan pristup temi. Sad joj se možda samo posrećilo.
Pretpostavljam da bilo koja epizoda pomenutog The Hills ili nepomenutog Jersey Shore govori isto što i The Bling Ring, samo iskrenije, zabavnije i nepredvidljivije. Samo što smo tamo pošteđeni pseudo-intelektualnosti/zabrinutosti/savesti.
A ni Emma Watson nije riba koliko smo mislili.
SELEKTAH: 2/ 10
svasta s tobom, ta ko je ikada mislio da je emma watson riba? ostatak kritike za uramiti, film je uistinu pretenciozni piece of shit.
ReplyDeletezbog ovog prvog što si rekao izgubio si mimijakraljamamba kao prijatelja za sva vremena
Deleteaj se prebaci na tumblr. bilo bi lakse pratiti te.
ReplyDeleteiako sam o tome i sam razmišljao ja ni sebi ne želim da olakšam
Deletehahaha e jesi car
Delete