Američka verzija The World's End
This Is The End je korak dalje u odnosu na Ocean's Thirteen u kome je kast maltene odlučio da potisne sopstvene likove i da zaigra film držeći gledaoca na ivici pomisli da svi ti glumci zapravo igraju sami sebe, da se super zezaju i da je sam film neka meta-posledica te zabave. U This Is The End najmlađa i/ili top ekipa holivudskih komičara igra same sebe, sprda se na svoj račun, podebljava i potvrđuje svoj brend i nameće se ovim filmom kao nekom vrstom generacijskog samoetabliranja unutar Holivuda- mi smo ovo i može nam se ovo.
Oni su: Seth Rogen (i kao ko-scenarista i ko-reditelj, sa Evanom Green Hornet Goldbergom), James Franco, Jonah Hill, Danny McBride, Jay Baruchel, Craig Robinson, i u velikoj meri, ali manjoj ulozi- Michael Cera.
James Franco je kupio novu kuću i pravi žurku. U LA, na druženje sa Sethom dolazi Jay, i ovaj ga vodi na žurku, iako se Jayu ne ide i on mrzi celu tu ekipu. Na žurci su još Rihanna, Emma Watson, Aziz Ansari, Mindy Carling, Paul Rudd... Jay se smara, a onda... (počinju spojleri!) zemlja počinje da puca, nebo se otvara i usisava neke ljude, iz rupa izbija vatra, sve prekriva sumporni dim... Ekipa preživelih (gornji pasus bez Cere) prinuđena je da se zabarakadira u Francovu kuću i suoči sa dešavanjima, ali i sa sopstvenim egoima. I do tog trenutka film je na granici simpatične nepodnošljivosti. Fore su benigne, sve deluje kao Superbad sa Hillovom dijetom, uz već gustirano pimpovanje selebritija.
Stvari postaju daleko bolje kada film krene ka spufu "filma katastrofe" i na duhovit, ali i psihološki uverljiv način počne da razgrađuje psihologije razmaženih i samonabeđenih superstarova igrajući na kartu njihovih "mana" sa kojima je javnost "već upoznata" (ima li kraja prozivkama Franca da je gej?). Jonah Hill je očigledno najnamazaniji i to film ni ne pokušava da sakrije, dok je McBride večito nabaždaren na Eastbound and Down model dejstvovanja. Franco je opet car.
Početak Apokalipse ne angažuje samo sebične navike glavnih junaka u njihovoj nameri da prežive po svaku cenu, već film usmerava ka daleko metafizičkijem terenu preispitivanja sopstvenog morala, mogućnosti boga i smisla svega postojećeg. Ako ostavimo po strani verovatnu činjenicu da je This Is The End kreativna posledica nekoliko kilograma poduvane marihuane, hendlovanje straha naših junaka i njihovi očajnički pokušaji da ne umru i da ne ostanu u paklu otkrivaju deo iskrenih, pa makar i naduvanih osećanja aktera.
Druga polovina filma svojom kombinacijom post-apokaliptične Mad Max akcije, horora sa demonima, psihologije zarobljene grupe i kemp parodijom Hair u finalu pruža zabavu koju smo na početku očekivali i izvlači ovaj film, i čak uspeva da ga situira među bolje kada su u pitanju ostvarenja Apatowih pilića.
SELEKTAH: 7minus/ 10
This Is The End je korak dalje u odnosu na Ocean's Thirteen u kome je kast maltene odlučio da potisne sopstvene likove i da zaigra film držeći gledaoca na ivici pomisli da svi ti glumci zapravo igraju sami sebe, da se super zezaju i da je sam film neka meta-posledica te zabave. U This Is The End najmlađa i/ili top ekipa holivudskih komičara igra same sebe, sprda se na svoj račun, podebljava i potvrđuje svoj brend i nameće se ovim filmom kao nekom vrstom generacijskog samoetabliranja unutar Holivuda- mi smo ovo i može nam se ovo.
Oni su: Seth Rogen (i kao ko-scenarista i ko-reditelj, sa Evanom Green Hornet Goldbergom), James Franco, Jonah Hill, Danny McBride, Jay Baruchel, Craig Robinson, i u velikoj meri, ali manjoj ulozi- Michael Cera.
James Franco je kupio novu kuću i pravi žurku. U LA, na druženje sa Sethom dolazi Jay, i ovaj ga vodi na žurku, iako se Jayu ne ide i on mrzi celu tu ekipu. Na žurci su još Rihanna, Emma Watson, Aziz Ansari, Mindy Carling, Paul Rudd... Jay se smara, a onda... (počinju spojleri!) zemlja počinje da puca, nebo se otvara i usisava neke ljude, iz rupa izbija vatra, sve prekriva sumporni dim... Ekipa preživelih (gornji pasus bez Cere) prinuđena je da se zabarakadira u Francovu kuću i suoči sa dešavanjima, ali i sa sopstvenim egoima. I do tog trenutka film je na granici simpatične nepodnošljivosti. Fore su benigne, sve deluje kao Superbad sa Hillovom dijetom, uz već gustirano pimpovanje selebritija.
Stvari postaju daleko bolje kada film krene ka spufu "filma katastrofe" i na duhovit, ali i psihološki uverljiv način počne da razgrađuje psihologije razmaženih i samonabeđenih superstarova igrajući na kartu njihovih "mana" sa kojima je javnost "već upoznata" (ima li kraja prozivkama Franca da je gej?). Jonah Hill je očigledno najnamazaniji i to film ni ne pokušava da sakrije, dok je McBride večito nabaždaren na Eastbound and Down model dejstvovanja. Franco je opet car.
Početak Apokalipse ne angažuje samo sebične navike glavnih junaka u njihovoj nameri da prežive po svaku cenu, već film usmerava ka daleko metafizičkijem terenu preispitivanja sopstvenog morala, mogućnosti boga i smisla svega postojećeg. Ako ostavimo po strani verovatnu činjenicu da je This Is The End kreativna posledica nekoliko kilograma poduvane marihuane, hendlovanje straha naših junaka i njihovi očajnički pokušaji da ne umru i da ne ostanu u paklu otkrivaju deo iskrenih, pa makar i naduvanih osećanja aktera.
Druga polovina filma svojom kombinacijom post-apokaliptične Mad Max akcije, horora sa demonima, psihologije zarobljene grupe i kemp parodijom Hair u finalu pruža zabavu koju smo na početku očekivali i izvlači ovaj film, i čak uspeva da ga situira među bolje kada su u pitanju ostvarenja Apatowih pilića.
SELEKTAH: 7minus/ 10
No comments:
Post a Comment