Wipe-ass
I dok sam bio činovnik ozbiljnih medijskih kuća nisam krio koliko volim Kick Ass. Utoliko je moje razočarenje nastavkom veće.
Kick-Ass 2 ne donosi ništa novo i reprizira previše toga starog na neinteresantan način. Već uvodna scena, u kojoj Mindy puca u Davea nema ništa od provokativnosti i uvrnutog šarma koji je ista ta scena samo sa Mindy i njenim ocem imala u prvom delu. Naprotiv, izgleda kao loš rimejk jedne od početnih scena TV serije Heroes, sa čirlidersicom Claire.
Sama radnja fokusirana je na ideju superherojizacije običnog sveta pod utiskom svega onoga što je postigao Kick-Ass (film vešto meta-aludira i na sebe i na superheroja Kick-Assa). Raznorazni "luzeri" oblače se u kostime i započinju svoje privatne borbe sa kriminalcima, a Kick-Ass 2 tu ideju dodatno pojačava potrebom za udruživanjem ili avendžerizacijom (kako vam drago) svih tih heroja. Tokom tog procesa, naša tri junaka, Mindy, Dave i "zli" Chris prolaze kroz svoje privatne krize. Mindy shvata da ne može da živi životom obične tinejdžerke uprkos trudu (film pravi čak i simpatičnu aluziju na sledeći angažman Moretzove u rimejku Carrie kroz ispalu koju su joj priredili "popularni" učenici njene škole), Dave prolazi kroz svoju sopstvenu "spajdermenizaciju", a Chris je prepušten očajno loše napisanoj re-genezi negativca kojoj čak ni vatrostalni šarm Christophera Mintz-Plassea nije mogao puno da pomogne. I dok su te van-superherojske aktivnosti u prvom delu, uz uvrnuto Mindy-no detinjstvo, činili krvavo meso kakav skoro nijedan superherojski film nema (niti pretenduje da ima), u drugom delu oni su traljava varijacija klieša većine tinejdžerskih serija koje smo gledali i/ili su i dalje popularne. I na tom planu Kick-Ass sa svojim snažnim anti-konceptom zapravo najviše gubi i ne uspeva da pronađe ništa autentično, čak ni sitnim krađama iz indi-interpretacija istog sveta (i, ne, scena povraćanja me ničim nije impresionirala).
U isto vreme Kick-Ass pati i od stanovitog disbalansa. Iako svo troje glavnih junaka u jednom trenutku filma postaju siročići, iskreni (Mindy), kanonski (Dave) i besmisleno slepstik (Chris) odnos junaka prema tome ne uspeva da pronađe jedinstven stil ili ton kojim bi obuhvatio sve tri sudbine, pa tako žanrovski varira od parodije do akcione komedije do teen dramedy-ja, bez mogućnosti da bude "sve to" na pravi način (što je u prvom delu urađeno bez problema).
Veliki problem ostaje i to što je Kick-Ass sve svoje ne-viđene adute ispucao u prvom nastavku i sada sem neočekivanih scena tarantinovski oslikanog nasilja ne nudi ništa novo, što za zagrejanog fana prvog dela može biti ozbiljan problem. Traljavosti kikes superheroja, Motherfuckerove zlobne egzekucije, sve to vraća nam se, samo mehanički ponavljano tokom filma, više kao manir, nego kao desna ruka Kick-Ass estetike.
Ne nalazim ni da to što film čuči na solidnim temama (odrastanje, osveta, prijateljstvo) ne uspeva da u suštini bude ništa više od uobičajenog superherojskog sukoba sa negativcem i pobede nad njim. Simpatična intervencija sa pukovnikom Stars and Stripesom (Jim Carrey) koji okuplja kikes heroje i predvodi ih u borbi pre deluje kao nešto čime je film morao da popuni vreme u prvoj polovini, pre nego što se otisne u superherojski kliše u drugom delu. I to što se Jim Carrey praktično odrekao ove uloge "zgoržen količinom nasilja u njemu" ne služi mu na čast s obzirom da je napravio jednu od najboljih uloga u poslednjih deset-petnaest godina, i to ostaje najsvetlija tačka ovog filma.
Najbolnije od svega je što Kick-Ass 2 pokušava da se etablira u industriji koju je tako efektno prozreo i prezreo u prvom delu na isti onaj način na koji to čine nepresušne franšize superherojskih filmova- prepumpavanjem onoga što smo već videli, kroz modele koji su odavno prevazišli kompliment "stereotipa" i sa njanjavim hepiendom koji više priliči romantičnim komedijama nego filmu koji pretenduje da bude sam-svoj-žanr.
Ujeden sam za srce.
SELEKTAH: 3plus/ 10
I dok sam bio činovnik ozbiljnih medijskih kuća nisam krio koliko volim Kick Ass. Utoliko je moje razočarenje nastavkom veće.
Kick-Ass 2 ne donosi ništa novo i reprizira previše toga starog na neinteresantan način. Već uvodna scena, u kojoj Mindy puca u Davea nema ništa od provokativnosti i uvrnutog šarma koji je ista ta scena samo sa Mindy i njenim ocem imala u prvom delu. Naprotiv, izgleda kao loš rimejk jedne od početnih scena TV serije Heroes, sa čirlidersicom Claire.
Sama radnja fokusirana je na ideju superherojizacije običnog sveta pod utiskom svega onoga što je postigao Kick-Ass (film vešto meta-aludira i na sebe i na superheroja Kick-Assa). Raznorazni "luzeri" oblače se u kostime i započinju svoje privatne borbe sa kriminalcima, a Kick-Ass 2 tu ideju dodatno pojačava potrebom za udruživanjem ili avendžerizacijom (kako vam drago) svih tih heroja. Tokom tog procesa, naša tri junaka, Mindy, Dave i "zli" Chris prolaze kroz svoje privatne krize. Mindy shvata da ne može da živi životom obične tinejdžerke uprkos trudu (film pravi čak i simpatičnu aluziju na sledeći angažman Moretzove u rimejku Carrie kroz ispalu koju su joj priredili "popularni" učenici njene škole), Dave prolazi kroz svoju sopstvenu "spajdermenizaciju", a Chris je prepušten očajno loše napisanoj re-genezi negativca kojoj čak ni vatrostalni šarm Christophera Mintz-Plassea nije mogao puno da pomogne. I dok su te van-superherojske aktivnosti u prvom delu, uz uvrnuto Mindy-no detinjstvo, činili krvavo meso kakav skoro nijedan superherojski film nema (niti pretenduje da ima), u drugom delu oni su traljava varijacija klieša većine tinejdžerskih serija koje smo gledali i/ili su i dalje popularne. I na tom planu Kick-Ass sa svojim snažnim anti-konceptom zapravo najviše gubi i ne uspeva da pronađe ništa autentično, čak ni sitnim krađama iz indi-interpretacija istog sveta (i, ne, scena povraćanja me ničim nije impresionirala).
U isto vreme Kick-Ass pati i od stanovitog disbalansa. Iako svo troje glavnih junaka u jednom trenutku filma postaju siročići, iskreni (Mindy), kanonski (Dave) i besmisleno slepstik (Chris) odnos junaka prema tome ne uspeva da pronađe jedinstven stil ili ton kojim bi obuhvatio sve tri sudbine, pa tako žanrovski varira od parodije do akcione komedije do teen dramedy-ja, bez mogućnosti da bude "sve to" na pravi način (što je u prvom delu urađeno bez problema).
Veliki problem ostaje i to što je Kick-Ass sve svoje ne-viđene adute ispucao u prvom nastavku i sada sem neočekivanih scena tarantinovski oslikanog nasilja ne nudi ništa novo, što za zagrejanog fana prvog dela može biti ozbiljan problem. Traljavosti kikes superheroja, Motherfuckerove zlobne egzekucije, sve to vraća nam se, samo mehanički ponavljano tokom filma, više kao manir, nego kao desna ruka Kick-Ass estetike.
Ne nalazim ni da to što film čuči na solidnim temama (odrastanje, osveta, prijateljstvo) ne uspeva da u suštini bude ništa više od uobičajenog superherojskog sukoba sa negativcem i pobede nad njim. Simpatična intervencija sa pukovnikom Stars and Stripesom (Jim Carrey) koji okuplja kikes heroje i predvodi ih u borbi pre deluje kao nešto čime je film morao da popuni vreme u prvoj polovini, pre nego što se otisne u superherojski kliše u drugom delu. I to što se Jim Carrey praktično odrekao ove uloge "zgoržen količinom nasilja u njemu" ne služi mu na čast s obzirom da je napravio jednu od najboljih uloga u poslednjih deset-petnaest godina, i to ostaje najsvetlija tačka ovog filma.
Najbolnije od svega je što Kick-Ass 2 pokušava da se etablira u industriji koju je tako efektno prozreo i prezreo u prvom delu na isti onaj način na koji to čine nepresušne franšize superherojskih filmova- prepumpavanjem onoga što smo već videli, kroz modele koji su odavno prevazišli kompliment "stereotipa" i sa njanjavim hepiendom koji više priliči romantičnim komedijama nego filmu koji pretenduje da bude sam-svoj-žanr.
Ujeden sam za srce.
SELEKTAH: 3plus/ 10
sto se mene tice, ta "superheroizacija" obicnog sveta je perfektno uradjena u Misfits, stvarno dobra serija, sve eventualne rupe lagano se predju uz nevidjene replike i super kasting, verovatno je nemoguce zamisliti tako nesto u americi ali mozda u nekom mirijevu ili banjici staznam, eto predloga za mladjanog stevana filipovica..............
ReplyDelete