FAUVE - Blizzard EP (Fauve Corp)

Meanwhile back in the communist France

Naslovna tema ovog EP-ija je pesma na čiju pojavu sam bukvalno skakao od sreće i vibrirao svojim krhkim spisateljskim ramenima.
To je ladno najbolja pesma koju sam čuo u poslednjih par meseci. I to i dalje mislim kad je čujem.
Blizzard ima prkos, energiju, bes, hipsteraj i polet. Kao šesetosma dveiljadečetrnaeste.

Priča iza benda još je bizarnija. Samo iz razloga što sam ja mislio da takve stvari (ideje, pokreti, ljudi koji ih čine) više ne postoje. Bend je zapravo trupa i/ili pokret koji čini petoro ljudi, a ponekad čak i 15. Muzika i video(art) su njihovo oruđe za pričanje priča i prenošenje poruka. Na svom sajtu kažu da su "otvoreni kolektiv" ili "korporacija". Kao simbol koriste precrtani znak jednakosti.  ≠ .Bore se protiv defetizma i mrze mržnju... Postoje od 2010. EP Blizzard sa 6 pesama je njihovo debi izdanje. U Francuskoj objavljeno prošle godine, u ostatku sveta u prvoj nedelji januara ove godine (stigla vest da mi je @pticoubica ukebala vinilno izdanje).

Oni pričaju, a ne pevaju u svojim pesmama. A to nije lako voleti. Zna svako ko je voleo Meanwhile in the Communist Russia, najdivniji post-rock bend sa pevanjem (skoro) IKADA! Fauve me podsećaju na njih, iako pričaju na francuskom, iako su njihove numere dinamičnije, popičnije i, zapravo, manje post-rockičnije. Plus na vokalima se pojavljuju razni ljudi. Žene (i) to, ipak, rade bolje.

Nema sličnog izdanja koje zvuči kao Blizzard. To je toliko jedan DIY, zasnovan samo na mišićima emocija, da zvuči skoro kao devedesete. Da ne znam za Camille (da li VI znate za Camille?) rekao bih da ne očekujem nešto tako od "francuza", ali kao i ona ovo je muzika koja podjednako upreže vokale i instrumentalnu podlogu, i jedno i drugo se bori za našu pažnju. Iako prvu pesmu peva "čika", ja i dalje verujem da je peva "teta".

Neko će reći da sve pesme zvuče isto. Ili previše slično. Neće razumeti da tako treba. I neće umeti da uživa u francuskom jeziku, jeziku revolucije i sanjarenja. Diže mi se i diže mi se protiv Vučića/vučića dok slušam. Kiev mon amour, evo baš javljaju na netu...

U pesmi Nuites Fauves preko nostalgičnih, mogvajevskih introa, desi im se i da zapevaju, puste glas u melodiju, osete meke krajičke slobode na barikadama. Dao bih sto gromova da ovakav bend postoji u Srbalja.

Ne pristajati je uvek lepo. I moderno.

SELEKTAH: 9minus/ 10

PS Možda nagovorim Petra Subotu kad me već powerty iskulirao da se pozabavi njihovim debi albumom, Vieux Freres Partie 1, koji je upravo izašao. Mogu sve ja, ali neću.