NA KAMENJIMA - Dijamantska (Deciviliser/ besplatan download)

Da li ste spremni da se spustite u samo srce srpskog andergraunda? (ili- Nikada nisam slušao Zappu, ali ako ovako zvuči, mnogo sam propustio)

Ne znam zašto se ovaj projekat zove "Na kamenjima".

Ima već nekoliko godina kako se Nemanja Rakas, "projektant" Na kamenjima, povremeno javi mejlom i isporuči neku novu stvar i ima isto toliko godina kako je ja uredno ispoštujem puštanjem u Moć veštica (imate plejliste, pa prekontrolišite!). Ono što je bitnije jeste da me ista količina zbunjenosti koju sam osetio kada sam čuo prvu stvar Na kamenjima drži i sada dok preslušavam njegov "debi"/ "kompilacijski"/ "antologijski" album koji zahvaljući broju pesama (26) u isto vreme jeste i Rakasov "magnum opus". Ovo nije muzika kakvu sam ikada čuo (apsolutno nikada na srpskom, a tek možžžda na velškom), ovo i nije toliko muzika koliko uvrnuti mono-kabare. Sasvim sigurno "ovo" bi u inostranstvu dobilo etiketu "outsider music" i to zainteresovanom kupcu ne bi reklo puno toga sem "lepo smo te upozorili". Imate one dve "antologije" autsajderske muzike Songs In The Key of Z na kojima se nalaze neka velika imena popularne muzike i neka od najmanjih za koja sasvim sigurno nikada niste čuli. Rakas i njegovo čedo, Na kamenjima, bez problema bi mogli da se nađu tu. Kao njihov poprečni presek. Skoro.

Rakas poštuje jednu od najboljih odlika "outsider" muzike- nepredvidivost. I to je jedina, "fino sprovedena", crta koja povezuje svih 26 pesama ovde, kao i period od par godina u kojima su one nastajale, sasvim sigurno bez nekog plana da se ikada vežu u ovakav digitalni džak. Ali, upravo kod najboljih predstavnika ovog...hm... "žanra" jedino je harizma autora, naslutivi spekar njegovog kreativnog ludila, ono što drži te pesme na okupu, čak i onda kada ni malo ne liče jedna na drugu. Neretko, autsajderska muzika upravo svoju privlačnost postiže tim naivnim i nenamazanim odsustvom straha da se svaka kreativna radoznalost isprati, tj da put sam sebi postane cilj. Čak i kada deluje da tapka (i tapka...) u istom mestu. Nadam se da sve ovo ne doživljavate kao neki pokušaj da opravdam ono što ćete ovde možda čuti. Naprotiv. Više sam najraspoloženiji na svetu da vas pripremim za ovo jedinstveno iskustvo. Jasno je i meni da ovo neće zaživeti "kao Bitlsi" u svačijem domu, ali, baš kao i za onaj Wilsonov Božiji hor cvrčaka, i za ovu muziku postoje životni trenuci (skoro svakog dana) za koji će ona poslužiti kao jedinstven saundtrak (naročito, ali ne i samo zbog toga, što veliki broj numera otpada na instrumentale).

Možemo da govorimo o jednoj pesmi. A možemo i o čitavoj kolekciji.

Čini mi se da bi iste stvari mogle da se kažu.

U osnovi većine je jednostavna ritmična deonica, napravljena na jefitinom sintisajzeru (ovde je budžet estetika!), preko koje Rakas, neretko "filterisanim" glasom, isporučuje svoje priče, bez glave i repa. Ponekad repeticija igra ulogu refrena, a ponekad se popusti nekoj dečijoj melodiji i ona kreira emociju tamo gde ste je najmanje očekivali (kao u Ti ne znaš kako je ženi kad je sama). Ostatak zvuka obično ispunjavaju zvuci frule, sintisajzera, ksilofona, harmonike, gitare, ali retko kada aranžmani koriste više od jedne ili dve stvari. Barem je to utisak. Ovo su parčići stvaralačke energije, lepi u svojoj sirovosti. Ne želim da verujem da bi svemu ovome neki skuplji studio, vrhunski muzičari i mega-producent pomogli. Neki ne-vrhunski bi.

Prog-rok. Tehno. Kolo. Hard rok. Folk. Bluz. Rambo Amadeus štagod. Kraut.Yma Sumac.

Uvodna Snežna kraljica sadrži sve od gore navedenog.
Jedva čekam kraj je Beckovska bluzčina. Ili Beefheartovska. Zavisi koliko godina imate.
Sredinom osamdesetih novotalasna Ne zaboravi Ne odustani mogla je da pobedi na Evroviziji.
Prostori su nevezani (In memoriam Radomiru Belačeviću) zvuči kao da Sparks imitiraju Morricconea.
Igraj kao Husa je Tom Waits za koga je Madlib radio podlogu. A onda krene i frula...

I to je samo utisak o prvih pet pesama.

Volite svoje genije, jer već sutra sve ovo može prekriti radio po vašoj meri.

SELEKTAH: 8/ 10