From: Ognjenka Lakicevic
Sent: 04 February 2014 18:50
To: Slobodan Vujanovic
Subject: velveti
stvarno sam tenkre, nisam se setila da ti napisem utiske sa dogadjaja sezone, a mozda i godine. (sad ce opet da se javi neki smarac sa svoje smorene gajbe i kao sta dogadjaj godine...sine, jel si ti cuo za subjektivno misljenje? MENI je tako, a ti nadji svoj prostor pa reci kako je tebi. ako ikog interesuje.)
bila sam se malo zapila bile te veceri, jedva preziveh subotu, a da! i nisam imala net ceo jebeni vikend! vetar pokidao kabl! bas meni od svih ljudi! a zna se da meni najvise treba. WTF. i simor hofman umro. i to kako! ko lester bengs. kojeg je glumio. a jebote.
e, dakle, velveti.
kakvo je to vece bilo! mnogo mi je zao sto nisi bio.
tebi bi mozda bilo zanimljivo da je cert zatvorila pesma afterhours koju je pevala anina iz fake madona's underwear!
amerikana u domu omladine je bila puna nekim dosta finih ljudi koji su uzivali, bodrili muzicare, nagradjivali njihovo izgaranje aplauzima, davno nisam osetila toliko lepu atmosferu negde. najezila sam se milion puta, sto zbog kidaca na bini (sve vreme sam posle psovala sebe sto ne umem da sviram), sto zbogpublike i njih i ovacija publike kako izmedju pesama, tako i unutar pesama. ako su i muzicari zbog ove specijalne situacije i imali tremu, ona je ubrzo oduvana odusevljenjem koje smo slali iz publike. koliko osmeha sam videla!osmesi su vazna stvar. sve vise ih cenim.
velika je razlika izmedju tezga benda i omaza nekom bendu ili umetniku, kao, pravis jedan cert (bar jedan u jednom gradu), a ne kao tezgaris, svake nedelje kaplju neke pare od pesama kojima si izvadio dusu. ove pesme su dobile dusu, novu dusu. to je ono sto je ludilo. ja nikad nisam bila neki fan velvet underground-a, cenim ih veoma, ali su mi odvec nekako sto heroinski sto bluz za moj ukus, malo se izdeprimiram od toga. uvek sam negde vise volela ove bendove na koje su v.u. uticali. beskrajno volim i'm set free, sunday morning i one pesme koje nico peva. e, ove pesme su mi u izvedi velveta dobili neki novi kvalitet, zato se meni ovi velveti svidjaju vise od v.u.. u pitanju su, kao prvo, sjajni muzicari (miki iz darkvuda, rac iz prve postave kkn, nikola iz autoparka, utvar iz svega - kzu, partibrejkers, autopark), sa jos gostujucim muzicarima (sonja loncar, pod jedan) i gostujucim pevacima. meni su svakako najomiljeniji pevaci sami velveti (miki ubija kako peva, a inace je ovde svirao gitaru, a ne svoj uobicajen instrument, bas; rac isto, nikola je stidljivo i presarmantno pevao lady godiva - ljudi su imali prvi put da cuju ove ljude kao potpuno lead vokale). ovo su vredni ljudi, navezbali su tridesetak pesama - ali kako su ih navezbali!
znas, meni je trud pojedinca da stvori nesto jako dirljiva i inspirativna stvar, nije mi cak bitno ni da li je fejlovao. ali, upornost, rad, probe iznova, negiranje umora, ja uvek razmisljam o tome, kakva je to posvecenost. ovde je posvecenost i ljubav prema muzici napravila jednu bukvalno caroliju. i bilo je zanimljivo to iscekivanje, ta dramaturgija dogadjaja, znas ono, koja pesma je sledeca, ko ce je sledeci pevati..ucestvovali su gile iz orgazma, devojke iz lula mae, kole iz prezira, bomla jarbol, strej dog, ana curcin, ana sofrenovic, anja djordjevic (nico pesme). toma grujic je bio odlican, posebno na walk on the wild side (can I kick it? momenat!), magdalena romanticna u sleeping satelite (ona inace nije ni u jednom bendu, sem onog pokusaja sa malisom, sveza krv)...ali, sta ja da pricam, ja sam ostrascena, citiracu ti saleta ivanovica, kolegu iz grupe mravi, koji je ovo postavio kao svoj fejsbuk status i dirnuo me, jer je sve tacno. volim kad neko kaze nesto lepo i dobronamerno, kao sto cenim kad ljudi precute, ako nemaju da kazu nista lepo (to sam naucila od gospodina mome rajina). te veceri smo bili u prisustvu neceg velikog i vaznog, necega jos veceg od ''samo'' muzike.
"Živi muzej! Čudno je bilo sinoć. Restauracija Beograda kroz duhove praočeva rokenrola kakvog je ovaj naš grad, jednom ga primivši u okrilje, dugo negovao...Bilo je i zabavno i setno i poletno i opijajuće...Predivno. Nije to sad neki sastav koj je na turneji sa pesmama Velveta...Ne. Sinoć smo slušali možda poslednji govor dela beogradskog umetničkog miljea...Verovatno lupetaram sad ovde, ali baš me briga. Stvarno sam potrešen. Stajao sam tamo bespomoćan i gledao kako moji heroji podižu glavu konju koj je na samrti. Košava razduvava Beograd, a mene razduvavaju Miki Ristic, Anja Djordjevic, Vladislav Rac, Dejan Utvar, Sonja Loncar, debeljković Berček, Ana Sofrenović, Gile iz Orgazma, Toma Grujić i još neki likovi što sinoć muziciraše, a ne znam im imena...I publika. Sve poznate face s koncerata iz prošlosti. Oduvek sam najviše voleo domaće bendove, a sada znam i zašto. Klinaca nije bilo, a meni je tužno kad veterani pokažu više entuzijazma, veštine, talenta, duha i zdravih ideja od nadolazeće generacije. Pojma nemam šta sledi, ali ću pamtiti sinoćnu košavu koja nam je, ko zna kojom vazdušnom strujom, donela deo Bruklina i delić Beograda u Dom Omladine. Živeo Rokenrol!"
ziveo rokenrol, ziveo ti meni, cmok.
--
''minds of chomsky, but low birthweight''
autor fotografija: Nemanja Đorđević (fala, Nemanja!)
Sent: 04 February 2014 18:50
To: Slobodan Vujanovic
Subject: velveti
stvarno sam tenkre, nisam se setila da ti napisem utiske sa dogadjaja sezone, a mozda i godine. (sad ce opet da se javi neki smarac sa svoje smorene gajbe i kao sta dogadjaj godine...sine, jel si ti cuo za subjektivno misljenje? MENI je tako, a ti nadji svoj prostor pa reci kako je tebi. ako ikog interesuje.)
bila sam se malo zapila bile te veceri, jedva preziveh subotu, a da! i nisam imala net ceo jebeni vikend! vetar pokidao kabl! bas meni od svih ljudi! a zna se da meni najvise treba. WTF. i simor hofman umro. i to kako! ko lester bengs. kojeg je glumio. a jebote.
e, dakle, velveti.
kakvo je to vece bilo! mnogo mi je zao sto nisi bio.
tebi bi mozda bilo zanimljivo da je cert zatvorila pesma afterhours koju je pevala anina iz fake madona's underwear!
amerikana u domu omladine je bila puna nekim dosta finih ljudi koji su uzivali, bodrili muzicare, nagradjivali njihovo izgaranje aplauzima, davno nisam osetila toliko lepu atmosferu negde. najezila sam se milion puta, sto zbog kidaca na bini (sve vreme sam posle psovala sebe sto ne umem da sviram), sto zbogpublike i njih i ovacija publike kako izmedju pesama, tako i unutar pesama. ako su i muzicari zbog ove specijalne situacije i imali tremu, ona je ubrzo oduvana odusevljenjem koje smo slali iz publike. koliko osmeha sam videla!osmesi su vazna stvar. sve vise ih cenim.
velika je razlika izmedju tezga benda i omaza nekom bendu ili umetniku, kao, pravis jedan cert (bar jedan u jednom gradu), a ne kao tezgaris, svake nedelje kaplju neke pare od pesama kojima si izvadio dusu. ove pesme su dobile dusu, novu dusu. to je ono sto je ludilo. ja nikad nisam bila neki fan velvet underground-a, cenim ih veoma, ali su mi odvec nekako sto heroinski sto bluz za moj ukus, malo se izdeprimiram od toga. uvek sam negde vise volela ove bendove na koje su v.u. uticali. beskrajno volim i'm set free, sunday morning i one pesme koje nico peva. e, ove pesme su mi u izvedi velveta dobili neki novi kvalitet, zato se meni ovi velveti svidjaju vise od v.u.. u pitanju su, kao prvo, sjajni muzicari (miki iz darkvuda, rac iz prve postave kkn, nikola iz autoparka, utvar iz svega - kzu, partibrejkers, autopark), sa jos gostujucim muzicarima (sonja loncar, pod jedan) i gostujucim pevacima. meni su svakako najomiljeniji pevaci sami velveti (miki ubija kako peva, a inace je ovde svirao gitaru, a ne svoj uobicajen instrument, bas; rac isto, nikola je stidljivo i presarmantno pevao lady godiva - ljudi su imali prvi put da cuju ove ljude kao potpuno lead vokale). ovo su vredni ljudi, navezbali su tridesetak pesama - ali kako su ih navezbali!
znas, meni je trud pojedinca da stvori nesto jako dirljiva i inspirativna stvar, nije mi cak bitno ni da li je fejlovao. ali, upornost, rad, probe iznova, negiranje umora, ja uvek razmisljam o tome, kakva je to posvecenost. ovde je posvecenost i ljubav prema muzici napravila jednu bukvalno caroliju. i bilo je zanimljivo to iscekivanje, ta dramaturgija dogadjaja, znas ono, koja pesma je sledeca, ko ce je sledeci pevati..ucestvovali su gile iz orgazma, devojke iz lula mae, kole iz prezira, bomla jarbol, strej dog, ana curcin, ana sofrenovic, anja djordjevic (nico pesme). toma grujic je bio odlican, posebno na walk on the wild side (can I kick it? momenat!), magdalena romanticna u sleeping satelite (ona inace nije ni u jednom bendu, sem onog pokusaja sa malisom, sveza krv)...ali, sta ja da pricam, ja sam ostrascena, citiracu ti saleta ivanovica, kolegu iz grupe mravi, koji je ovo postavio kao svoj fejsbuk status i dirnuo me, jer je sve tacno. volim kad neko kaze nesto lepo i dobronamerno, kao sto cenim kad ljudi precute, ako nemaju da kazu nista lepo (to sam naucila od gospodina mome rajina). te veceri smo bili u prisustvu neceg velikog i vaznog, necega jos veceg od ''samo'' muzike.
"Živi muzej! Čudno je bilo sinoć. Restauracija Beograda kroz duhove praočeva rokenrola kakvog je ovaj naš grad, jednom ga primivši u okrilje, dugo negovao...Bilo je i zabavno i setno i poletno i opijajuće...Predivno. Nije to sad neki sastav koj je na turneji sa pesmama Velveta...Ne. Sinoć smo slušali možda poslednji govor dela beogradskog umetničkog miljea...Verovatno lupetaram sad ovde, ali baš me briga. Stvarno sam potrešen. Stajao sam tamo bespomoćan i gledao kako moji heroji podižu glavu konju koj je na samrti. Košava razduvava Beograd, a mene razduvavaju Miki Ristic, Anja Djordjevic, Vladislav Rac, Dejan Utvar, Sonja Loncar, debeljković Berček, Ana Sofrenović, Gile iz Orgazma, Toma Grujić i još neki likovi što sinoć muziciraše, a ne znam im imena...I publika. Sve poznate face s koncerata iz prošlosti. Oduvek sam najviše voleo domaće bendove, a sada znam i zašto. Klinaca nije bilo, a meni je tužno kad veterani pokažu više entuzijazma, veštine, talenta, duha i zdravih ideja od nadolazeće generacije. Pojma nemam šta sledi, ali ću pamtiti sinoćnu košavu koja nam je, ko zna kojom vazdušnom strujom, donela deo Bruklina i delić Beograda u Dom Omladine. Živeo Rokenrol!"
ziveo rokenrol, ziveo ti meni, cmok.
--
''minds of chomsky, but low birthweight''
autor fotografija: Nemanja Đorđević (fala, Nemanja!)
to stvarno nemanja djordjevic na slici?
ReplyDeleteŠto reče neko, pravi Velveti nikad nisu ovako dobro svirali
ReplyDelete