Paradoks NGO filma
Šta god vi mislili o Paradi (a ja sam rekao šta sam imao) to je bio jedan od retkih primera pametnog NGO filma, napravljenog sa ciljem da se pozabavi određenim društvenim problemom (nisam rekao i da agituje za njega), ali u isto vreme konstruisanog tako da odgovori na, priznajem, niske standarde najšire publike. Ali koja je poenta skretanja pažnje na nešto, ako će to skretanje animirati nekolicinu tj samo one koji već zajedno sa vama misle slično o tom nečemu. Dragojević je od svih srpskih boraca za gej prava ovaj problem na jedan relativno prihvatljiv način približio najvećem broju ljudi. Ne dižem mu spomenik, ali cenim što je prostor za diskusiju proširen brojem diskutanata.
My Dog Killer radi sve suprotno. Ovo je jedna hermetična priča, sa antipatičnim i/ili odvratnim likovima, skoro besmislene radnje, isto toliko besmisleno okrutna, a sa vrlo jasnom agendom da ukaže na ponižavajući položaj romske manjine u Slovačkoj. Toliko ponižavajući da je Žozefina u više navrata pitala teve da li je tako nešto zaista moguće.
Izvesni Marek, koji izgleda kao skins i druži se sa skinsima, ima pitbula, živi sa ocem u nekom kućerku pored porodičnog vinogradića. Dakle, formalno ispunjava sve klišee u građenju ovakvog lika. Marek je uhvaćen u brakorazvodnu parnicu između oca i majke, tj očev pokušaj da proda kuću, što ne može da uradi bez majčinog potpisa. I on mora da posreduje između njih. Stvar dodatno otežava to što majka nosi "žig srama", jer je iz braka utekla sa Romom, sa kojim ima osmogodišnjeg sina. Praćenje radnje i hvatanje ko tu kome koga i zbog čega dodatno otežava majčin brat koji se pojavljuje kao kupac kuće, ali u kupovini komunicira samo sa ocem (?!!).
Rediteljka Mira Fornay upoznaće nas vrlo bukvalno sa mukama romske zajednice, dok će nas eksplicitnost neprijateljstva koje Slovaci iskazuju prema Romima ostaviti u ubeđenju da hosteli kakve je Eli Roth dočarao u svojim filmovima zaista postoje u Slovačkoj. Nažalost, njen postupak upoznaće nas i sa vrlo bednim, amaterski imitiranjem "rumunskog stila" prilikom režiranja, kao i o posve bednom nivou slovačkog glumišta.
A kada se na kraju ispostavi da glavni junak nije ništa drugo do psihopata, ostaće pitanje kako njegovo inagurisanje u nekakav prototip "prosečnog Slovaka" tj "prosečnog rešavanja 'romskog pitanja'" može biti uzeto kao mera za celu naciju. A nama gledaocima ostaje pitanje zašto bi iko od nas tražio da se bavimo jednim takvim junakom koji ne pruža ni trunku povoda za elementarnu empatiju, tj radi se o takvom bedniku i slabiću apsolutno nesposobnom i da u nama pobudi perverzno divljenje kakvo stvarni negativci nekada umeju. Čak ostaje nejasno da li Mira uopšte želi da njegovo ponašanje objasni nebrigom koju je porodica odnosno društvo pokazalo prema njemu, a ako to i pokušava- onda je ovaj film još besmisleniji.
SELEKTAH: 1/ 10
Šta god vi mislili o Paradi (a ja sam rekao šta sam imao) to je bio jedan od retkih primera pametnog NGO filma, napravljenog sa ciljem da se pozabavi određenim društvenim problemom (nisam rekao i da agituje za njega), ali u isto vreme konstruisanog tako da odgovori na, priznajem, niske standarde najšire publike. Ali koja je poenta skretanja pažnje na nešto, ako će to skretanje animirati nekolicinu tj samo one koji već zajedno sa vama misle slično o tom nečemu. Dragojević je od svih srpskih boraca za gej prava ovaj problem na jedan relativno prihvatljiv način približio najvećem broju ljudi. Ne dižem mu spomenik, ali cenim što je prostor za diskusiju proširen brojem diskutanata.
My Dog Killer radi sve suprotno. Ovo je jedna hermetična priča, sa antipatičnim i/ili odvratnim likovima, skoro besmislene radnje, isto toliko besmisleno okrutna, a sa vrlo jasnom agendom da ukaže na ponižavajući položaj romske manjine u Slovačkoj. Toliko ponižavajući da je Žozefina u više navrata pitala teve da li je tako nešto zaista moguće.
Izvesni Marek, koji izgleda kao skins i druži se sa skinsima, ima pitbula, živi sa ocem u nekom kućerku pored porodičnog vinogradića. Dakle, formalno ispunjava sve klišee u građenju ovakvog lika. Marek je uhvaćen u brakorazvodnu parnicu između oca i majke, tj očev pokušaj da proda kuću, što ne može da uradi bez majčinog potpisa. I on mora da posreduje između njih. Stvar dodatno otežava to što majka nosi "žig srama", jer je iz braka utekla sa Romom, sa kojim ima osmogodišnjeg sina. Praćenje radnje i hvatanje ko tu kome koga i zbog čega dodatno otežava majčin brat koji se pojavljuje kao kupac kuće, ali u kupovini komunicira samo sa ocem (?!!).
Rediteljka Mira Fornay upoznaće nas vrlo bukvalno sa mukama romske zajednice, dok će nas eksplicitnost neprijateljstva koje Slovaci iskazuju prema Romima ostaviti u ubeđenju da hosteli kakve je Eli Roth dočarao u svojim filmovima zaista postoje u Slovačkoj. Nažalost, njen postupak upoznaće nas i sa vrlo bednim, amaterski imitiranjem "rumunskog stila" prilikom režiranja, kao i o posve bednom nivou slovačkog glumišta.
A kada se na kraju ispostavi da glavni junak nije ništa drugo do psihopata, ostaće pitanje kako njegovo inagurisanje u nekakav prototip "prosečnog Slovaka" tj "prosečnog rešavanja 'romskog pitanja'" može biti uzeto kao mera za celu naciju. A nama gledaocima ostaje pitanje zašto bi iko od nas tražio da se bavimo jednim takvim junakom koji ne pruža ni trunku povoda za elementarnu empatiju, tj radi se o takvom bedniku i slabiću apsolutno nesposobnom i da u nama pobudi perverzno divljenje kakvo stvarni negativci nekada umeju. Čak ostaje nejasno da li Mira uopšte želi da njegovo ponašanje objasni nebrigom koju je porodica odnosno društvo pokazalo prema njemu, a ako to i pokušava- onda je ovaj film još besmisleniji.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment