RADIO GAYBA Vol. 7: Slušaj najglasnije: bombardiranje bombardiranja specijal (DL)

Jer klin se klinom izbija

baca bombe: powerty

Petnaestogodišnjica agresije NATO na našu zemlju zgodan je povod za dubok naklon gospon Zdenku Franjiću, head honchu zagrebačke etikete Slušaj najglasnije!/Listen Loudest!, koja je za opštu kulturu i  muzički underground Balkana i šire učinila mnogo više nego sve ustanove kulture u radijusu od nekoliko soma kilometara.

Razloga ima nekoliko: naslov Franjićevih čuvenih kompilacija je Bombardiranje New Yorka koji sasvim lepo odgovara okolnostima našeg današnjeg okupljanja. Mnogo je bitnije to da je odnedavno čitav katalog etikete besplatno dostupan za skidačinu. Nisam još zaronio u taj bunar, kolekcija koja sledi je presek mojih favorita od ranije. Naravno, neki su ovaj put izostali, pre svih subotički Balans, niški Plasma-Arc Machining i sinjski M.O.R.T (o kojima je ovde već pisano), kao i beogradski Zemlja br. 9 (garant sam nekog zaboravio i među izostavljenima (i jesam – Zadrugu iz Zaboka)).

Oduvek sam voleo SG!/LL! izdanja zato što su pružala onaj neprocenjiv osećaj postojanja paralelne dimenzije. Nije bilo zamaranja propratnim informacijama o izvođačima, samo pesma i poruka. Slede fusnote i obrazloženja plejliste... Bombardiranjebombardiranja (iliti “bombardiran je bombardiran ja” (kako piše ispod foldera) je spremno za ličnu, personalnu i kolektivnu upotrebu.

01/ Majke – Moram pobijediti (S/T LP, 1988)

Jedno od prvih izdanja kuće i odmah hitac u glavu: Goran Bare prosipa svoju dušu šaljući garažnu poruku ljubavi uprkos spoznaji da je sve bilo i ostalo u kurcu. Klasično prevazilaženje u formi trominutnog žeženog pakla; trijumf duha nad tehnikalijama. Uz pesmu Lutak iskrivljenog lica, Moram pobijediti mi je all-time favorit iz opusa vinkovačke atrakcije.

02/ Kaotične duše – Moji snovi (su ponovo rođeni (Zauvijek LP, 1997; VA 2. Bombardiranje New Yorka, 1995)

I dalje smo u Vinkovcima, mestu gde se pelcer Partibrejkersa ponajbolje primio kako ste već čitali u onom antologijskom tekstu u Ritmu od pre 20 godina. Iako na rosteru izdavača od samih početaka, Kaotične duše su nekako ostali u zapećku, ali njihov nesporan kvalitet je bar što se ove himne misfita lako uočiti.

03/ Nepopravljivi – Samo me pusti (S/T EP, 1995; VA 2. Bombardiranje New Yorka, 1995)

Još jedna “bad music for bad people” poslastica iz Vinkovaca; garaža uprljana soulom – autentična makljaža.

04/ Messerschmitt – Jumpin' Jack Flash (Shake That Thing LP, 1993)

Po povratku iz škole, tamo početkom devedesetih, palio se radio B92 i upijalo znanje. Tako sam čuo i ovu obradu, i to pre originala; verovatno mi je zato i dan danas draža od verzije Stonesa. Čist kerozin.

05/ Debela Berta – Ljetna pjesma (VA 5. Bombardiranje New Yorka, 2002)

O ovom bendu ne znam apsolutno ništa, osim da je ovaj ska komad jedan od najsinematičnijih za koji znam. Muzika sva u slikama.

06/ Srž – Drkam (VA 3. Bombardiranje New Yorka, 1998)

Ako su Cacadou Look u Sama majstorski opevale aktivnost samozadovoljavanja iz ženskog ugla, Srž (o kojima takođe ne znam ništa) su se pobrinuli za poetsku sliku iz vizure jačeg pola.

07/  The Nitkovi – Tu gore preko puta (VA 5. Bombardiranje New Yorka, 2002)

Izuzetna stadionska studija o lokalnom mentalitetu i karakteru s potpisom mostarske grupe prilično precizno opisuje mehanizam kotrljanja masa po ulicama, ne zaostajući u deskripciji za Andrićevom Travničkom hronikom, možda i najzrelijim delom jedinog Nobelovca koji se (više puta) izjašnjavao kao Srbin.

08/ Statler & Waldorf Noise Erection – Znam što me čeka (Kancerogeno LP, 1999)

Još jedan hirurški precizan opis “mašine za mlevenje duša” (...Davaće vam satove/Slomiće vam vratove...) sa jedinog albuma ove istarske grupe za koju do dan danas nisam izvalio da li u njoj peva muško ili žensko. Ovo prilično rogobatno ime je još jednom zasijalo u pesmi Veliki mrak, uspeloj stilskoj vežbi na temu balkanske svakodnevice.

09/ Satan Panonski – Advokat (Nuklearne olimpijske igre LP, 1990)

Trulost SFRJ birokratije nije promakla pogledu najvećeg vinkovačkog punkera i hrvatskog domoljuba. “Tamnice naroda” više nema, ali je lešinarski impuls opstao i metastazirao u novonastalom neokolonijalnom ambijentu neoliberalizma u kome glavnu reč i dalje vode “stoka, kurve i podli psi”. Ako se složimo sa pričom o “prokletstvu malih razlika”, nesumnjivo je da sličan problem mori narod i s ove strane Drine, o čemu je još davno nadahnuto pisao dr Arčibald Rajs u svom monumentalnom delu Čujte Srbi! Čuvajte se sebe.

10/ Mlinski kamen – Stvoreno za nju (VA 2. Bombardiranje New Yorka, 1995)

Još jedna briljantna sinematična minijatura benda o kom takođe ne znam ništa, osim da uz Svinjsko korito ima ubedljivo najjače ime u katalogu etikete. Na sličnom, mada detaljnijem tragu je Ruska serija

beogradskih Baba. 

11/ Pasi – Surf i čekić ( VA 5. Bombardiranje New Yorka, 2002)

Spuštanje lopte uz instrumentalni primorski surf. Mirno more u Istri. Odličan naziv za pesmu.

12/ Valerij Skiperskih – Berega (VA 7. Bombardiranje New Yorka, 2003)

Ako se dobro sećam, ovaj bend dolazi iz Vladivostoka i sigurno je jedan od najegzotičnijih u najglasnijoj ponudi.

13/ Polja lavande – Polja (VA 7. Bombardiranje New Yorka, 2003)

Hrvatska se uvek mogla podičiti veoma razvijenom noise scenom. Polja lavande nastavljaju teror koji su započeli SexA i osiječka Why Stakla? (ima tu još kandidata ali sam pozaboravljao imena).

14/ Stomak – Pusti emocije (Flert EP, 2004)

Istarski Stomak je jedan od mojih omiljenih balkanskih bendova uopšte, a sa skoro besprekornog EP izdanja iz 2004. sam se odlučio da u konkurenciji nekoliko jakih/dragih kandidata u kolekciju ipak uvrstim Pusti emocije, verovatno zbog vandalskog miksa smehotresne iskarikiranosti i ozbiljne poučnosti. Mnogo zabavan bend.

15/ Goribor – Nemaš pojma (Ono što te ne ubije, to te osakati LP, 2003/4)

Pre nego što su postali regionalni Blockout za novi milenijum, Borani su bili perspektivan underground bend koji je umeo da pronađe i po koje svetlo i dašak topline u sveprožimajućoj tami. Nemaš pojma je nečuveno erotična pesma o teškoćama nalaženja zajedničkog jezika između pripadnika različitih polova.

16/ Nazis from Mars – Fuck You Anyway (VA 7. Bombardiranje New Yorka, 2003)

Još jedno suludo ime koje nije bilo teško spaziti i izdvojiti iz kompilatorske ponude zbog osobenog techno punk senzibiliteta. Više se ne sećam, valjda je u pitanju grupa koju čine Hrvati nastanjeni u Holandiji, ali ne držite me za reč.

17/ Schmrtz Teatar – Ništa (Dr Franjo Tuđman EP, 1998)

Zagrepčani ne samo da stavljaju tačku na ovu kolekciju, već i na izrazito velvetovski način u podvlače crtu ispod XX veka. Ovu pesmu je Drago Borić redovno puštao u svojoj radio emisiji Vetar i hrast, a u našem jedinom ličnom susretu tamo negde 2001. Borić se osvrnuo na ludačku hrabrost prilikom davanja imena ovom albumu, što je bez ostatka tačno. Ovim činom Schmrtz teatru uspeva da postidi sav potonji politički aktivizam na ovim prostorima, uključujući i Borićev.