piše: Gazda Mario
Koliko je divan ovaj album! Slušam ga... i onda ga ponovo slušam...i slušam. Jednostavno, šta god da pustim posle njega, deluje banalno. Postoji takva muzika koja je više prirode. Useljava se u nas kao osećaj pripadanja nekoj naprednijoj kulturi, koja je sve prizemnosti ovog sveta odstranila uzvišenošću duha. Toliko neuhvatljivo za reči, tonovi koji izlaze iz dvadeset i jedne žice kore, lebde u sobi, mimoilaze se, trepere u talasima utopijskog ostrva, izgubljenog negde u svemiru i vremenu, kojem želimo da pripadamo.
Heritage je briljantno delo unutrašnje meditacije vrhunskog umetnika Tunde Jegedea. Sviranje na kori (zovu je i afrička lauta i afrička harfa) koje on izvodi je vanvremenskog kvaliteta, neophodnog za uspešno dočaravanje muzike nestale Malijske civilizacije. Kompozicije koje su se izvodile na kraljevskom dvoru te magične muzičke zemlje je iz zaborava izvadio kralj Jegede i poklonio celom svetu u vidu kulturnog nasleđa, albuma Heritage. Prošlost koja ovako zvuči je primamljivija od sadašnjosti. Zove da se okupaš u njoj, da uživaš na njenim plažama, da sediš u mirnim sunčanim prepodnevima pod senkom baobaba. Aristokratska muzika, gde je aristokratija pitanje duha. Podseća nas, da bez obzira na naše puteve, nemamo izgovor da ne prepoznamo lepotu. I da tražimo sopstvenu.
SELEKTAH: svila i kadifa
Koliko je divan ovaj album! Slušam ga... i onda ga ponovo slušam...i slušam. Jednostavno, šta god da pustim posle njega, deluje banalno. Postoji takva muzika koja je više prirode. Useljava se u nas kao osećaj pripadanja nekoj naprednijoj kulturi, koja je sve prizemnosti ovog sveta odstranila uzvišenošću duha. Toliko neuhvatljivo za reči, tonovi koji izlaze iz dvadeset i jedne žice kore, lebde u sobi, mimoilaze se, trepere u talasima utopijskog ostrva, izgubljenog negde u svemiru i vremenu, kojem želimo da pripadamo.
Heritage je briljantno delo unutrašnje meditacije vrhunskog umetnika Tunde Jegedea. Sviranje na kori (zovu je i afrička lauta i afrička harfa) koje on izvodi je vanvremenskog kvaliteta, neophodnog za uspešno dočaravanje muzike nestale Malijske civilizacije. Kompozicije koje su se izvodile na kraljevskom dvoru te magične muzičke zemlje je iz zaborava izvadio kralj Jegede i poklonio celom svetu u vidu kulturnog nasleđa, albuma Heritage. Prošlost koja ovako zvuči je primamljivija od sadašnjosti. Zove da se okupaš u njoj, da uživaš na njenim plažama, da sediš u mirnim sunčanim prepodnevima pod senkom baobaba. Aristokratska muzika, gde je aristokratija pitanje duha. Podseća nas, da bez obzira na naše puteve, nemamo izgovor da ne prepoznamo lepotu. I da tražimo sopstvenu.
SELEKTAH: svila i kadifa
No comments:
Post a Comment