31 March 2014

TI – Vidimo se! (Samizdat)

Jesi mi Ti drag... al' mi je draža istina
suze roni size roni: powerty


Prošlogodišnji debi EP beogradskog dueta rođenih Makedonaca (Koliko dana) ubo je onu najtananiju moguću nit najređe sorte zvučne sofisticiranosti u domaćoj i susedskoj ponudi. Bio je prijemčiv ali bez koketiranja sa ljaxploatacijom (S.A.R.S., Dubioza...). Bio je dovoljno eksperimentalan ali i dalje stopostotni pop, daleko od stilizovanih šablona skidanja kape uzorima (Eva Braun, Lutke...). Bio je intiman a bez bedačkih sarkofaga (Goribor, Blockout) ili povišenog nivoa teatralisanja (Autopark, Nežni Dalibor). I najvažnije: nije bio fejk (ŽeneKese, Zemlja gruva, da ne nabrajam sve te Izdrži ribice, Mirka Lukovića i ostale “pop” lučonoše). Bilo je dovoljno da se posle deset sekundi slušanja lupiš po glavi i kažeš sebi: “Jebote, ovo je Ti!”. Instant prepoznavanje. Osećaj posebnosti. Za bend sa četiri snimljene pesme, super stvar.

Ne znam zbog čega, ali sve me to vezano za njih (tj. Ti) podsećalo na jedan od nekrologa Lou Reedu, u kome je ustanovljeno da je ovaj baja mogao da se koliko mu duša ište izdrndava sa Velvetima, sam sa sobom i sa Metallicom, ali je brate umeo da k'o iz (piip!) napiše, sklopi i otpeva i pesmu za sva vremena. (Perfect Day me oduvek smarala jer je, realno, pesma za buljaše, ološ-ribe & pičkice, ali je npr. Dirty Blvd. bila i ostala jedna prvoklasna bruka od trake - jednom je čuješ i stalno ti zvrnda u ušima. Provereni metod za kontrolu muzičkog kvaliteta) . Dakle uprošćeno gledano – Ti su momentalno imali u rukavu sve ono za šta su se svi ti Svinapodovi! i Zemlje gruva toliko trudili pa realno ništa vredno nezaborava nisu uradili (sem trenutne okupacije nekoliko bilbordova i preskupih reklamnih sekundi), a s druge strane su se u svojoj toploj i nežnoj (nazovimo je tako) elektroelektrici postavili kao apartna pojava na sceni, ono što je Repetitor (uglavnom spuštajući jarbole) na svoj način uradio na drugom albumu; ono što će (nadam se) jednog dana uraditi Straight Mickey and the Boyz na željno čekanom prv(ij)encu. Oslobodili su se okova sputavajuće, dogmatične Tradicije (mitski BGD 80ih) i potražili striktno svoj glas.

Zato su ljudi na prvi sluš i zavoleli Ti. Zbog toga se od Vidimo se! očekivalo mnogo. No, od ranije prisutna milozvučna toplina je sagorela i prepustila pozornicu hladnoći i ogrubelosti. Stopila se sa ambijentom sivila teatra senki začaranog kruga. Utisak je da ova zbrzana kolekcija bledih traka sa Petrolom (bendom pevača i gitariste Ilije Dunija) ima mnogo više od rodbinskih veza. I to nije vrlina, pre je deja vu: prvi Petrol mi je bio super, sa drugog mi se svidela samo ona jedna pesma za koju je rađen spot... prvi Ti mi je bio ekstra; debi mi zvuči kao produžetak drugog Petrola. Uz pozitivne primere, dovlatovski sam bio “sam sa nekim” ispijajući neku dobru kafu (npr. crveni Flert) na terasi; uz ove druge, išlo mi se kući u trenucima besciljnog listanja Glorije.

Čim smo se ugledali, ustanovili smo da nema više onih lo-fi oblina sa simpatičnim kotrljanjima nenametljivog Trajčetovog elektronskog bubnja unutar pesama za koje niko ne bi imao ništa protiv da se nikada ne završe, nešto kao osmeh na dečijem licu. Na njihovo mesto došli su distorzično-frenetični zubi koji nit' uspevaju da se zariju do krvi u meso nit' su nešto posebno za pokazivanje, ali bi trebalo da sjaje u bezizlazu lavirinta tame (kao što je to recimo slučaj na ubistvenoj Fugazijevoj razvaljotki Instrument Soundtrack). Boreći se na život i smrt sa tekstovima, Ilija ne uspeva da poruke u boci dostavi do onih(/one) kojima(/kojoj) su namenjene u uslovima izglobljenog zvučnog okeana čime se stvara efekat bure u čaši vode, i osećaja nelagode tamo gde je obećavan komfor. Emotivna lomača beskrajnog intimnog dijaloga koja plamti u stihovima ne poseduje ona sofisticirano pročišćavajuća svojstva, pre za sobom ostavlja garavost i čađ koju je vrlo teško sprati, uprkos nepostojanju sumnje u njeno spiritualno poreklo. Pričamo o ostacima sa zgarišta, veoma retko o celini (kao npr. u ponajboljoj pesmi Ke izgoram).

I tu po ko zna koji put dolazi do spoznaje hronične boljke aktuelne srpske “alternative”: u njenom srcu je nemoć. Nemoć da pokrene i preokrene, preobrazi i transformiše, ohrabri i oboji zvezde u crveno. Forsira se nejaka ambicija da nešto “poželjno” budeš, a skriva se mogućnost da silno postaneš ono što već jesi. Snaga se rasipa na upinjanje iz petnih žila da ti se neko svidi, a beži se glavom bez obzira od onog pogleda koji dovodi do zaljubljivanja do ušiju. (Auto)sugestija je maćeha. Glave su pune podstanara. U malo kojoj živi i sam gazda. Tiranija poželjnih slika prečica je do duhovne obogaljenosti. Pitajte Dorijana Greja.

Otvarajuća Smejem se još jedna je u nizu oda dezorijentisanosti i nepripadanju, motiva koji su već efektnije obrađivani u Petrolovoj Sve jedno je, mada joj je ideološki/estetski još bliža udarna Daliborova Samo magli. Zatim smo izloženi tretmanu isiljenih (recimo) MBV kovitlaca i ne tako prijatnim podsećanjima na trenutke kada je Plejboj pokušavao da skine produhovljene Bitlse tj. Kula Shaker uz već pomenuto pretresanje ljubavnih jada koji prerastaju u nemogućnost zasnivanja getoizovane prisnosti per se, što se može čuti u Našoj drami, jednoj od retkih upečatljivijih traka. Više sreće u idućem viđanju.

SLKTH: bled(o)/makedonija

NUMERIČKI : 3/10

11 comments:

  1. To je takoreći to, tj. sve je manje to kako se približava kraj recenzije -- ipak pesma kao "To su samo reči" nije čuta još od "Someone like Ti" Nju ordera, tek da se ispoštuje "Pričaćemo još" nagoveštaj; dakle, ako sam bio nedovoljno jasan - što mi se čini nemogućim - iako mi je drago što nisam morao ja da priznam da je album Bled, ipak je propust neizdvajanje "Fridomove" "Samokontrole", ove moje i ove moje 5rolove, a uvod je obećavao odličnu razradu i zaključak.

    ReplyDelete
    Replies
    1. lepo jer tera na razmišljanje, a poželjan je i duži odgovor u vidu recke. što se ovog do sad spremljenog tiče, za odličnu razradu i zaključak je negde nužno uverenje da je "se vidjamo" vredniji nego što vaistinu jeste, i taj losing my religion tren je prostrt po čitavom pasusu za koji fridom veruje da mu je mesto na samom kraju a ja ga uvek isprsim jer prethodi vrednovanju samih pesama. mis'im, ok je new order, ali pravila igre diktira new world order. i to se ne menja, čak i ako okrenem glavu (ne mogu).

      godinama već, nisam načisto da li uopšte treba da se oglašavam kad sam svoje već rekao, ali eto, neka i ovo bude znak da mi je negde stalo... ali ne po svaku cenu,

      inače,prva tvoja > druga tvoja > fridomova, ipak je ona nula za mbv sve deblja kako vreme prolazi. zbegovi u šugejz su postali opako predvidljivi, a jasno je da forma, koliko god cakana bila, ne može da bude vrednost po sebi kad postane obrazac (ub40).

      Delete
  2. "Pesma za buljaše"? Šta je ovo?srednja škola?

    ReplyDelete
  3. Sinoć pustio kratko Šabana i Sinana, ali rekoh sebi - bolje nemoj. "samokontrola".

    ReplyDelete
  4. power to powerty!!!
    anonimno potpisujem prvi pasus od reči do reči

    ReplyDelete
  5. Kad bi se nekako ublažila oštrica napada pedala-ubica kao kod poslednje pesme "bez razloga" , dodalo nekoliko slojeva pozadinske muzike i usporilo na ritam bradikardičnog srca, bio bi ovaj album sasvim u duhu novomilenijumskog "many leyers to cross" stvaralačkog procesa koga je ustoličio Bon Iver, najveći genije još od Rogera Waters-a. Ipak, da li bi to bio dobar put ka sledećem albumu? Meni se ne bi svidelo, ali bi bar bilo u trendu!

    ReplyDelete
  6. ko god da si, u pravu si. ( ne zaboravimo da je Petrol imao jednu mnoogo dobru pesmu.)
    ali patis od boljke vec vidjene
    zaljubljes se lako u svoje recenice,
    ne daj sebi znacaj - ostaces sveziiji. svezija. ko god da si. Cuvaj znanje, ne razmeci se. Postaces kenjara, a to nisi hteo kad si bio mali. mala.

    ima onaj deo o nepripadanju, o bojazni, o neutralnosti. Vazno!
    Ljudi ce biti manje neutralni kada bude bilo vise hitova. Tu indi scena ne moze da pomogne, iako je pametna i nacitana.
    Fali nam Dado Topic. mada ni Dzek Vajt nije los, al je daleko.

    ReplyDelete
    Replies
    1. don't shoot the messenger

      Delete
    2. I Ilija je tako završio dat mi intervju: http://www.iserbia.rs/novosti/ilija-duni-probe-svaki-dan-ljubav-svaki-as-916/


      He-he, ljudi još nisu prepoznali ko si, a tako je lako i nama, neznancima, bez pomoći.

      Delete
    3. čit'o sam još tad kad je objavljeno...

      da, slažem se, neviđeno je lako koga zanima. evo, mene prvog ne :)

      Delete