HALFTONES - Halftones Is My Band (Ammonite)

Šta radi Karen O kad ne peva na plavosomotsko uho Davida Lyncha?

DaDa Das Pera II Subota (jubilarni, peti put -- osam nedelja s vama)

Prisustvuje koncertu No Joy u CZK „Grad“, te peva u bestalasnom bendu Halftones, koji parafira da Beograd jeste Njujork kad nije London. Njujork s početka osamdesetih kada se, ako se tada, Momo Kapor u farmerkama pojavio na tamošnjim dokov/nima, da da naših pet para nastanku žanra zvanog no wave.

Dvadesetak godina kasnije, toga se, tamo, setila velika četvorka Interpol, The Strokes, The White Stripes i Yeah Yeah Yeahs (ove s određenim članovima samo je abeceda ugurala pre YYY); desetak godina posle toga, u Londonu, Savages, a ovde Halftones (još jedan osnov da se određeni članovi izguraju iz analogije).

(Savages su surogat jer je Fridom već potrošio uporedbu sa Siouxsie and the Banshees - čak sam posegao za Huperom iz oktobra 2007, da vidim da li je on pisao o debi/jedinom[?] solo albumu Siouxsie Sioux; ne.)

Od žanrova nepobrojanih na Bandcamp stranici albuma, čujem (a optužite me da sam nagluv) surf gotik kaubojštinu uglancanih kaubojki, što znači prašinu obrisanu s obuće (i odeće, te skinute šešire) Fields of the Nephilim, kojih se sećam dok slušam. Poetika i estetika nisu te, ali je izvesno da su gitara i bas gitara kupljene u istoj prodavnici instrumenata. Mislim, nakon što je Nikola Urošević vratio svoju đitru u Jagodinu, a u nasleđe bendu ostavio dah jagodinskih bendova Crhi lilihip i imenski asocijativnih Poptones.

(Dopuštam da je gitara ostala u Beogradu, ali poređenja su mi nategnuta i da nije; ne štimujmo, pući će.)

Povremeni sugrađanin potpisuje muziku jedne od boljih pesama, So Lonely, ali i pesme Widows, udovica koje pretprošlogodišnji EP pamti kao Wondering. Moram reći i da mi se više dopada verzija omiljene Kiss (čiji naslov bi mogao biti i akronim za ono što bi sebi stalno trebalo da ponavljam: Keep it simple, stupid) koju EP takođe pamti. Na albumu joj prethodi New Cool, ali ona je ta koja je novokulerština. Žice basa i gitare nisu skoro bile tako šmekerski umršene, a pevanje zvano senz/ksualno mucanje da se i ne pominje.

(EP je prethodio jednom rođendanu na kom sam ga puštao negodujućim slušaocima Vrela i muzike iz Gospodara prstenova -- godinu dana ranije negodovali su Cabaret Voltaire -- pa očito nisu u pitanju dadaisti iz ciriškog kabarea Volter, no obični provincijski padavičari; i te kakav manifest koliko su Ht. kul.)

Povratni link ka Savages (simultano deluju, pa zato) najčvršće je ostvaren u uvodnoj i singlu Sugar; drugi singl Snowflake ispunio je standarde njujorškog magazina, ali bi se na mojoj kompilaciji radije našla neka druga pesma da je bila besplatno dostupna. Ovako ili onako ispada da nisam spomenuo jedino Bloom i...

Lights. Želim im nastup na islandskoj žurci sutrašnjice na čijem kraju bi je izveli, a onda bi na scenu istupili Interpol (ili Sistersi), izveli istoimenu pesmu, a baš niko ne bi izneo primedbu na jednačenje po zvučnosti.

SELEKTAH: Pola15/ 10

Ps. Ako vam je dobro, Slobodan mi je zadao temu; ako ne valja, krivica je samo moja, i onda ništa. Celo.