SLINT - Spiderland (box set) (Touch & Go)

Muzika je matematika

računa Pera Subota

Kada nam je 3dom predložio da sva trojica pišemo o ovom reizdanju (Free, povodi bi mogli biti 25 godina od prvog albuma, 20 godina od smrti KC), prva reakcija bila mi je da sam nedostojan ovog benda (i da -- zato -- pristajem!). U iscepkanim pasusima koji slede potrudiću se da dam za pravo svojoj prvoj reakciji.

Kada sam prvi put poručivao diskove od pirata (s Vračara?) Bad Taste Records, odgovorio mi je Steve Albini. Na pismenom pisanom srpskom (što ne treba da čudi jer mu je audio asocijacija na pretposlednje slovo azbuke, ipsilon, bila yummy Yugoslavian young girls). Ohrabren time, ukrupnjavao sam narudžbine da bismo, moji drugovi -- žestoki momci, velikog srca -- i ja, došli do čudesnog zbira od preko sto mp3 kolekcija i kompilacija uoči nove 2006. Optimalno je bilo da se toliko obuhvatna narudžbenica realizuje lično, i tako smo se Albini i ja našli u prolazu ispod Vukovog spomenika. Preksinoć sam saznao da nismo.

Gledao sam Breadcrumb Trail, dokumentarac o albumu koji počinje istoimenom pesmom -- sastavni deo ovog (pop)boks seta, i video da jedan od sagovornika nije predajnik diskova ispod Vuka (a sve vreme sam intimno verovao da sam primio mp3ce od producenta konobarice Nine Nastasije -- šta ti je njuh i sluh!).

Prateći trag mrvica hleba vraćamo se 23 i više godina. Marta 1991, album je objavljen. Školski pedagog spremao se da preporuči da krenem u osnovnjak, iako ću sedam godina napuniti tek u drugom polugođu. Tuce 'dina kasnije, nije mi bilo jasnije ovo muziciranje. Kakav sad Nosferatu Man kog ne izvodi Nosferatu, niti gloomi u filmu Nosferatu? Jasno, bila mi je potrebna ikonografija na koju me je navikao dum(b) metal, i nisam bio osposobljen da prepoznam doom u rudimentarnom, rudi čijom preradom je i nastao.

A tačno se sećam cviljenja gitare (u pesmi NM) u jednom od drugarskih stanova, ali ne vredi, i Tortoise i Gastr del Sol, i June of 44 i Shipping News, sve pre nego Slint (Evens pre nego Fugazi!). A bend izuzetan. Gledajući bubnjara (i njegove[?] beskrajno simpatične roditelje) setio sam se instrukcija koje je bradati menadžer dao bubnjaru Joy Division, izolujući ga dok ne zasvira tiho a glasno, polako a brzo, ili tako nešto. To su primeri kada žanrovi nastanu u celosti, iako sam prednost uvek davao drugoj generaciji koja ih ispolira. Uostalom, šta je ispoliranije od tačke koja stoji iznad broja da označi njegovu ili repeticiju gitarskog rifa, pre nego što se rasprsne i tim velikim praskom nastane post-rok svemir. Sudeći prema skroblovanju od juna 2007, ono prethodno da i ne proveravam, za mene je bilo mnogo toga, iako je malo šta. Samo pet slušanja Good Morning, Captain, a kad ste već tamo, pogledajte i gde se spominje Washer.

Obradovalo me je što su 1989, u Čikagu, obradili Stray Dogg (Cortez the Killer). Njihovo naprednjaštvo prostorno je i vremensko, a mrvice uredno pobacane, tek da po povratku iz kosmosa uvidimo ko nas je, i kada, poslao tamo, daleko.

SELEKTAH: 1.991/ 2.014

Post sc. Sretna nam nova vlada koja je prespavala i izlazak ovog albuma; zatrpale ga cigle Berlinskog zida.