Mnogo manje od onoga što se moglo
Nisam bio neki fan filma Ted. Crtaće Family Guy, American Guy, Black Guy sam sve probao, ali se nisam zadržao.
Gledao sam i dodelu Oskara koju je emsizovao Seth MacFarlane.
Gledao sam ga kad je rostovao Donalda, Davida i Charlieja i vrištao.
Gledao sam ga i kod Billa Mahera.
Dakle, pratim njegov rad. Ali ga ne volim koliko njega samog (ako, kao ja, to dvoje možete da razdvojite).
Sledi paradoks.
Iako ga, Setha lično, film A Million Ways To Die In The West daleko najbolje reprezentuje, on se ili nije u potpunosti predao sebi ili je sat i 51 minut bilo previše vremena za Setha reditelja, scenaristu i glavnog glumca.
Ne treba mnogo pameti da se shvati da je do ideje došlo od prezira prema mitologizaciji koju je "Divlji zapad" ostvario kroz zlatno doba vesterna, a koja je potom postala difolt mod za sam žanr. MacFarlane se namerio da nam pokaže da su i taj Zapad i vesterni o njemu bili neverovatna gomila bulšita. Samo ime vezano je za tiradu MacFarlaneovog lika u filmu u kojoj pobraja desetak (od milion) načina od kojih si mogao da umreš u to doba (1882.) u Americi, kao i zašto je to, u najmanju ruku, bio jedan bljutav okoliš za život.
Priča koja je sprovođenju te ideje trebalo da posluži, preti arhaičnošću, ali zapravo je vrlo tanka. Albert (MacFarlane) je smotani, vudialenovski raspričani i bojažljivi farmer koji igrom slučaja postaje ljubavnik supruge (Charlize Theron) najpoznatijeg revolveraša zapada (Liam Neeson). I dok na tom planu uživamo u "tipičnoj" štrebersko-kukavičkoj komediji u kome dobro srce nrda osvaja curu, pored nas protiče nedovoljno usaglašena satira Zapada, razigrana od stendap fora do vulgarnog slepstika.
Iako na par momenata vrlo duhovit, MacFarlaneov film/eksperiment (jer se čini da i on sam tu nešto probava) na kraju deluje kao čuveni slepstici Petra Bogdanovicha (Nickelodeon) u kojima vidite šta je trebalo da bude smešno, ali se ne smejete, i niste ljuti, jer vidite da mu je srce bilo na pravom mestu. Plus, ovde je više nego u Tedu očigledno da Seth uspešnije rešava komično na manjem prostoru (replika, scena) nego kada isto treba da montira na ceo film, što možda jeste posledica friflou dramaturgije koju njegovi animirani radovi bolje apsorbuju.
SELEKTAH: 5minusminus/ 10
Nisam bio neki fan filma Ted. Crtaće Family Guy, American Guy, Black Guy sam sve probao, ali se nisam zadržao.
Gledao sam i dodelu Oskara koju je emsizovao Seth MacFarlane.
Gledao sam ga kad je rostovao Donalda, Davida i Charlieja i vrištao.
Gledao sam ga i kod Billa Mahera.
Dakle, pratim njegov rad. Ali ga ne volim koliko njega samog (ako, kao ja, to dvoje možete da razdvojite).
Sledi paradoks.
Iako ga, Setha lično, film A Million Ways To Die In The West daleko najbolje reprezentuje, on se ili nije u potpunosti predao sebi ili je sat i 51 minut bilo previše vremena za Setha reditelja, scenaristu i glavnog glumca.
Ne treba mnogo pameti da se shvati da je do ideje došlo od prezira prema mitologizaciji koju je "Divlji zapad" ostvario kroz zlatno doba vesterna, a koja je potom postala difolt mod za sam žanr. MacFarlane se namerio da nam pokaže da su i taj Zapad i vesterni o njemu bili neverovatna gomila bulšita. Samo ime vezano je za tiradu MacFarlaneovog lika u filmu u kojoj pobraja desetak (od milion) načina od kojih si mogao da umreš u to doba (1882.) u Americi, kao i zašto je to, u najmanju ruku, bio jedan bljutav okoliš za život.
Priča koja je sprovođenju te ideje trebalo da posluži, preti arhaičnošću, ali zapravo je vrlo tanka. Albert (MacFarlane) je smotani, vudialenovski raspričani i bojažljivi farmer koji igrom slučaja postaje ljubavnik supruge (Charlize Theron) najpoznatijeg revolveraša zapada (Liam Neeson). I dok na tom planu uživamo u "tipičnoj" štrebersko-kukavičkoj komediji u kome dobro srce nrda osvaja curu, pored nas protiče nedovoljno usaglašena satira Zapada, razigrana od stendap fora do vulgarnog slepstika.
Iako na par momenata vrlo duhovit, MacFarlaneov film/eksperiment (jer se čini da i on sam tu nešto probava) na kraju deluje kao čuveni slepstici Petra Bogdanovicha (Nickelodeon) u kojima vidite šta je trebalo da bude smešno, ali se ne smejete, i niste ljuti, jer vidite da mu je srce bilo na pravom mestu. Plus, ovde je više nego u Tedu očigledno da Seth uspešnije rešava komično na manjem prostoru (replika, scena) nego kada isto treba da montira na ceo film, što možda jeste posledica friflou dramaturgije koju njegovi animirani radovi bolje apsorbuju.
SELEKTAH: 5minusminus/ 10
No comments:
Post a Comment