Bedak za Karima
Drugi film Jasmina Durakovića (ako stignem pogledaću i njegovo poslednje ostvarenje Ja sam iz Krajine, zemlje kestena) sebe verovatno vidi kao angažovanu melodramu, jedino što te stvari nepotrebno razdvaja, a potom zasebno ne realizuje sa naročitom kvalitetom.
Karim i Juka su dva ratna druga, otprilike kao Žil i Džim, a onda u njihove živote ušeta Ivana (Marija Karan), kao Jukina devojka. Njih dvojica preko dana rade kao mineri, "jer tu je bilo posla", iako već mesecima čekaju plate. Uveče piju, duvaju i jure ribe. Karim je "urbani lik" koji je čitao Bukovskog i slušao Cavea, a Juko je više ono što bi i mi u Srbiji prepoznali kao "seljačinu koja silom prilika živi u gradu".
Melodramska linija prati razlaz dva jarana do koga dolazi kad Karim kara Karanovu (morao sam...). Nakon toga Juko svaku priliku koristi za omalovažavanje svog druga, a Karim neku vrstu tužne utehe pronalazi u sve snažnijem okretanju Islamu tj verničkim aktivnostima.
Paralelno sa ovim trouglom Duraković raspreda i angažovanu priču o drugim minerima tj njihovom konkurisanju za posao de-minera u Iraku, i to na američkoj strani! Pre nego što budu regrutovani, svi mineri prolaze intervju na kome moraju da demonstriraju svoje iskreno razumevanje američke borbe za američku demokratiju. Međutim, kada Karim dođe, Duraković će kroz njegove stavove izraziti prezir prema licemerju američke demonstracije i vojskovanja koji se, nažalost, neće dotaći "američkog angažmana" u Bosni i objasniti kako su dojučerašnji spasioci preko noći postali naftne žedni oportunisti.
Na kraju nije jasno kome Duraković u filmu drži stranu, ako ikome. Njegovi osvrti na svetovno nit' smrde nit' mirišu. Tretman Karimove sestre, koju ovaj udaje za prijatelja, tretiran je sa vrlo konzervativnom sentimentalnošću, iako se radi o običaju iz kamenog doba. S druge strane, kada Juko i Karim opelješe fond za izgradnju džamije neće delovati da Duraković ima išta protiv toga. S druge strane, sekularni svet koji Karim u nekom trenutku prezre banalan je i dosadan koliko i blejanje neodraslih srpskih tinejdžera u našim "urbanim" filmovima. Repetativnost i neujednačenost i tih slika dodatno unosi konfuziju u ono što se htelo reći (samo obratite pažnju na ponašanje Karaninog lika tokom scene u kojoj Juko muči i kažnjava Karima, neko je tu žešće retardiran).
Čini mi se da bi film koji bi se duže i dublje pozabavio zasebno ovim dvema stvarima (ja lično navijam za komediju o minerima koji bi u Irak) bio daleko bolji, nego ovaj bosanski pokušaj Olega Novkovića, velemajstora pretenciozne melodrame i zastupnika žvakača hleba sa sedam kora.
SELEKTAH: 1/ 10
Drugi film Jasmina Durakovića (ako stignem pogledaću i njegovo poslednje ostvarenje Ja sam iz Krajine, zemlje kestena) sebe verovatno vidi kao angažovanu melodramu, jedino što te stvari nepotrebno razdvaja, a potom zasebno ne realizuje sa naročitom kvalitetom.
Karim i Juka su dva ratna druga, otprilike kao Žil i Džim, a onda u njihove živote ušeta Ivana (Marija Karan), kao Jukina devojka. Njih dvojica preko dana rade kao mineri, "jer tu je bilo posla", iako već mesecima čekaju plate. Uveče piju, duvaju i jure ribe. Karim je "urbani lik" koji je čitao Bukovskog i slušao Cavea, a Juko je više ono što bi i mi u Srbiji prepoznali kao "seljačinu koja silom prilika živi u gradu".
Melodramska linija prati razlaz dva jarana do koga dolazi kad Karim kara Karanovu (morao sam...). Nakon toga Juko svaku priliku koristi za omalovažavanje svog druga, a Karim neku vrstu tužne utehe pronalazi u sve snažnijem okretanju Islamu tj verničkim aktivnostima.
Paralelno sa ovim trouglom Duraković raspreda i angažovanu priču o drugim minerima tj njihovom konkurisanju za posao de-minera u Iraku, i to na američkoj strani! Pre nego što budu regrutovani, svi mineri prolaze intervju na kome moraju da demonstriraju svoje iskreno razumevanje američke borbe za američku demokratiju. Međutim, kada Karim dođe, Duraković će kroz njegove stavove izraziti prezir prema licemerju američke demonstracije i vojskovanja koji se, nažalost, neće dotaći "američkog angažmana" u Bosni i objasniti kako su dojučerašnji spasioci preko noći postali naftne žedni oportunisti.
Na kraju nije jasno kome Duraković u filmu drži stranu, ako ikome. Njegovi osvrti na svetovno nit' smrde nit' mirišu. Tretman Karimove sestre, koju ovaj udaje za prijatelja, tretiran je sa vrlo konzervativnom sentimentalnošću, iako se radi o običaju iz kamenog doba. S druge strane, kada Juko i Karim opelješe fond za izgradnju džamije neće delovati da Duraković ima išta protiv toga. S druge strane, sekularni svet koji Karim u nekom trenutku prezre banalan je i dosadan koliko i blejanje neodraslih srpskih tinejdžera u našim "urbanim" filmovima. Repetativnost i neujednačenost i tih slika dodatno unosi konfuziju u ono što se htelo reći (samo obratite pažnju na ponašanje Karaninog lika tokom scene u kojoj Juko muči i kažnjava Karima, neko je tu žešće retardiran).
Čini mi se da bi film koji bi se duže i dublje pozabavio zasebno ovim dvema stvarima (ja lično navijam za komediju o minerima koji bi u Irak) bio daleko bolji, nego ovaj bosanski pokušaj Olega Novkovića, velemajstora pretenciozne melodrame i zastupnika žvakača hleba sa sedam kora.
SELEKTAH: 1/ 10
meni omot sugeriše da u hepiendu karim i juka u trojci razvlače mariju karan kano harmoniku.
ReplyDeletebosanski HURT LOCKER :)
ReplyDeleteMoram priznati da, uprkos tome što su u ovom filmu evidnetne određene razlike u odnosu na tipične posleratne bošnjačke filmove, ovo spada u red tipično nepodnošljivih gledalačkih iskustava koje ljudi inače duhovito nazivaju bosanskim filmom.
ReplyDeleteU konkretnom slučaju SEVDAHA ZA KARIMA imamo produžetak jedne već prisutne teme bosanskog filma a to je upliv islamske tradicije u savremeno bosansko društvo. Time se bavila Jasmila Žbanić u svom drugom filmu a i Duraković se dotiče te teme, ali više iz vizure licemernog odnosa Amerike prema islamskom svetu na pitanju rata u Iraku. Nažalost, Duraković nije dovoljno hrabar da suštinski pokrene pitanje "dobrih" i "loših" Muslimana iz američke vizure već se zadržava na "humanističkoj" vizuri američkog licemerja koje je opšte mesto, ali je, ako imamo u vidu da su im Amerikanci i Saudijci veliki dobrotvori, to možda i provokativno za tamošnju sredinu.
Po obodu, Duraković se dotiče i ekstremista i u jednoj sceni se pojavljuju vesti o Bosancu koji je postao terorista odnosno imamo situaciju sa parom tipova koji bi kupili oružje i koje naslovni junak prepoznaje kao teroriste.
Iračko i muslimansko pitanje pokrenuti su unutar priče o Karimovom odlasku u pečalbu, odnosno pokušaju da se sa svojim kolegama igra HURT LOCKERa u Iraku. Zanimljivo je da iste godine imamo dva filma, jedan srpski i drugi muslimanski o deminerima.
Ostatak filma je nekakav ljubavni trougao pomešan sa ispraznom melodramom opšte prakse u kome je jedino vredno pažnje objektifikovanje Marije Karan koja je sve do KARIMA uspevala da izbegne scene seksa iz domaćih filmova u kojima to izgleda kao parenje nekih životinjskih vrsta. E, KARIM je međutim to sve naplatio tako da i bez golotinje, Marija prolazi kroz nekoliko besmislenih scena seksa. I koga to zanima, otprilike eto razloga da overi ovaj film.
Glavni glumac Amar Selimović je zanimljiv, ima potencijala i rado bih ga gledao u nekom boljem filmu. Pitanje je samo da li će se u Amarovoj okolini ikada nešto bolje snimati.
''Zanimljivo je da iste godine imamo dva filma, jedan srpski i drugi muslimanski o deminerima.'' - jel počela već eksploatacija ukrajinske krize u filmske svrhe? čini se da su srpski plaćenici koji ratuju na obe strane ozbiljan zicer.
ReplyDeleteko da bi to bio prvi put da je srbin na srbina udario...
DeleteSjajna ideja. Momci iz iste jedinice zaposleni u dva različita OURa...
ReplyDelete