Što je film bez radnje
Što je muškarac bez brkova, rađen prema tamošnjem bestseleru Ante Tomića, obećavajuće počne. Nažalost, tu se sve i završi.
Mlada udovica (opako seksi Zrinka Cvitešić), nakon uspešnih pregovora sa "turcima" koji su krivi za smrt njenog muža na gradilištu, dobija odštetu od 30.000 EUR. U napadu post-traumatskog ludila kupuje od jedne babe "brdo" za sve te pare. Zbog svega toga sestra je ozbiljno naruži, a potom joj otkrije da joj je pokojni muž imao švalerku i da je to celo selo znalo. Udovica se onesvesti, a kako posle saznamo- od šoka izgubi moć govora.
I tu film skoči u budućnost 13 meseci.
Od mog inicijalnog oduševljenja da sam na korak od uživanja u nekom hrvatskom Almodavaru smeštenom u još jednu od pizdojebina (maestralno filmične) Like, reditelj Hrvoje Hribar relativno brzo je doveo do toga da se na sav glas pitam- o čemu je ovaj film?!!
Najveći problem je scenario, rekao bih. Iako nisam čitao roman, Hribar je učinio da osećam njegov tok, "pisanu" sklonost ka epizodicama koje su u romanu uvek efektne i prirodne, a u filmu uvek deluju kao da nefokusirano s jednog mesta skačemo na drugo. U Hribarevoj egzekuciji se od jasno postavljene priče i pobuđenog interesovanja (što je bilo s udovicom?) prešlo na film koji se pored toga bavi i lokalnim gastarbajterom-povratnikom, njegovom re-socijalizacijom u mistu, koliko i ljubavnom avanturom njegove ćerke. A onda se tu pojavio i pop kao novi, sudbonosni, izbor mlade udovice, a potom i njegov brat blizanac, general, (ima brkove!), kao njen prvi seksualni izbor nakon muževljeve pogibije. Kroz sve to uspele su da se provuku i prilično neduhovite priče o hrvatskoj vojsci, nadležnoj ministrici i njenom mužu. Priča je uplovila u sto kanala, što sve i ne bi bilo toliko strašno, da je i jedan od njih ostao zanimljiv.
S jedne strane Leon Lučev zaveo je priču sa jasne komedije u samo njemu sklonu egzistencijalističku dramu, sve sa preteranom "bardovskom" glumom. A sve je bilo još gore kad se Lučev prihvatio komedije u dočaravanju brata blizanca. Odlični Ivo Gregurević (gastarbajter) "sa svojima" je organizovao klasičnu satiričnu komediju nad moralnim kompasom Ličana koji datira još iz pećinskog doba. U svemu tome, sasvim se izgubila naša udovica, koja je iznenada progovorila koliko je iznenada i umukla, a potom postala levo smetalo u odnosu dva brata. O tome da je njena sestra nakon početka filma viđena samo još jednom, i to na kraju, također ništa pohvalno ne mogu reći.
Verujem da film svoj uspeh duguje dobrom predlošku i činjenici da njegove targetirane mušterije nisu posebno zahtevne, kao i da vedar ton i optimističko finale (ptice, ipak, ne umiru pevajući) jesu dovoljne za miran san i preporuku.
SELEKTAH: 3minus/ 10
Što je muškarac bez brkova, rađen prema tamošnjem bestseleru Ante Tomića, obećavajuće počne. Nažalost, tu se sve i završi.
Mlada udovica (opako seksi Zrinka Cvitešić), nakon uspešnih pregovora sa "turcima" koji su krivi za smrt njenog muža na gradilištu, dobija odštetu od 30.000 EUR. U napadu post-traumatskog ludila kupuje od jedne babe "brdo" za sve te pare. Zbog svega toga sestra je ozbiljno naruži, a potom joj otkrije da joj je pokojni muž imao švalerku i da je to celo selo znalo. Udovica se onesvesti, a kako posle saznamo- od šoka izgubi moć govora.
I tu film skoči u budućnost 13 meseci.
Od mog inicijalnog oduševljenja da sam na korak od uživanja u nekom hrvatskom Almodavaru smeštenom u još jednu od pizdojebina (maestralno filmične) Like, reditelj Hrvoje Hribar relativno brzo je doveo do toga da se na sav glas pitam- o čemu je ovaj film?!!
Najveći problem je scenario, rekao bih. Iako nisam čitao roman, Hribar je učinio da osećam njegov tok, "pisanu" sklonost ka epizodicama koje su u romanu uvek efektne i prirodne, a u filmu uvek deluju kao da nefokusirano s jednog mesta skačemo na drugo. U Hribarevoj egzekuciji se od jasno postavljene priče i pobuđenog interesovanja (što je bilo s udovicom?) prešlo na film koji se pored toga bavi i lokalnim gastarbajterom-povratnikom, njegovom re-socijalizacijom u mistu, koliko i ljubavnom avanturom njegove ćerke. A onda se tu pojavio i pop kao novi, sudbonosni, izbor mlade udovice, a potom i njegov brat blizanac, general, (ima brkove!), kao njen prvi seksualni izbor nakon muževljeve pogibije. Kroz sve to uspele su da se provuku i prilično neduhovite priče o hrvatskoj vojsci, nadležnoj ministrici i njenom mužu. Priča je uplovila u sto kanala, što sve i ne bi bilo toliko strašno, da je i jedan od njih ostao zanimljiv.
S jedne strane Leon Lučev zaveo je priču sa jasne komedije u samo njemu sklonu egzistencijalističku dramu, sve sa preteranom "bardovskom" glumom. A sve je bilo još gore kad se Lučev prihvatio komedije u dočaravanju brata blizanca. Odlični Ivo Gregurević (gastarbajter) "sa svojima" je organizovao klasičnu satiričnu komediju nad moralnim kompasom Ličana koji datira još iz pećinskog doba. U svemu tome, sasvim se izgubila naša udovica, koja je iznenada progovorila koliko je iznenada i umukla, a potom postala levo smetalo u odnosu dva brata. O tome da je njena sestra nakon početka filma viđena samo još jednom, i to na kraju, također ništa pohvalno ne mogu reći.
Verujem da film svoj uspeh duguje dobrom predlošku i činjenici da njegove targetirane mušterije nisu posebno zahtevne, kao i da vedar ton i optimističko finale (ptice, ipak, ne umiru pevajući) jesu dovoljne za miran san i preporuku.
SELEKTAH: 3minus/ 10
No comments:
Post a Comment