Mislim da ove godine nije bilo filma tokom koga sam se više smejao. Eat that, Von Trier!
Nisam čitao ovaj Marvelov strip. Žozefina kaže da postoji mogućnost da tu nepravdu uskoro porodično ispravimo.
Guardians of the Galaxy je film kakav je Kick Ass mogao da bude u nekoj paralelnoj galaksiji. Možete ga tretirati i kao najbolji deo Star Wars ili kao prikvel/ nastavak Fifth Element. Ili kao prvi superherojski film koji nije Iron Man u post-favroovskoj eri.
Najsupermoćniji sastojak ovog ostvarenja: humor.
U izvesnoj meri, Guardians of the Galaxy sa Iron Man-om, pored samoironičnog odnosa prema sopstvenom junaku i pseudo-ozbiljnosti superherojskog sveta, deli i to da koncept, realizacija i njen uspeh u ogromnoj meri zavise od glavnog glumca. Tamo je to bio Downey Jr, ovde Chris Pratt, nekima najomiljeniji kao Andy iz Parks and Recreation, a nekima kao "onaj što je ubio Obamu" u onom filmu "zero goin' thirty ili tako nešto". Dežmekast, blentav sa večitim izrazom lica "er se ovo snima?", a s druge strane okrutno surovog pogleda kad poželi da bude ozbiljan. Ono što Pratt, kao glumac, može ovde je demonstrirano na najbolji način i mislim da je to kičma uspeha ovog filma- sposobnost da nas neprekidno nasmejava svojom neozbiljnošću, a da se nikada ne sroza u parodiju i izgubi našu iskrenu zabrinutost za ishod i sudbine junaka.
Kao i u slučaju Iron Man (prva dva, iako je treći najbolji), iza odlično izabranog glumca morao je da stoji reditelj koji može da se nosi sa njim. Ovde je to James Gunn (čiji sam film Slither možda gledao, iako trenutno nema dokaza tome), a koji se, naslućujem za rediteljsku fotelju kvalifikovao svojim ostvarenjm Super (koji mislim da sam gledao i da mi se uopšte nije dopao) u kome običan junak isprovociran životnim nepravdama pokušava od sebe da napravi superheroja. Majkemimile, neverovatno mi je da je Gunnu (koji je ovde i jedan od scenarista) na osnovu samo dva (i to ne preterano uspešna) igrana filma neko dao 170 miliona dolara i rekao mu- momče, gledaj da bude hit! Izgleda da u Holivudu, kao i u Srbiji i dalje ima ljudi sa mudima.
Taj i takav Gunn je izmaštao junake koji nisu dosadni, koji nisu pseudo, koji imaju bolne tačke, ali ne i pseudo-ozbiljne načine da nas sa njima upoznaju. Kostimi su, iako ih nije dizajnirao Gautier, stilizovani u skladu sa idejom da je junak ovog serijala Han Solo, a ne Luke boring Skywalker (najočiglednije u kratkom, ali slatkom nastupu trgovca gedžetima koga igra Benicio Del Toro). Isto važi i za galaksije i sve usputne lokacije. Oporost i dehumanizovanost nekih prostora (zatvor, recimo) kamuflirana je dinamičnom radnjom, ali negde (crna zona univerzuma u obliku otkinute glave nekog pra-bića) dato nam je da uživamo u pop depresiji budućnosti. U ostalom, čitava stvar počinje neočekivano sumornom scenom maminog umiranja od raka.
Na kraju moram da kažem da imam ogroman rispekt za reditelja koji kastuje Vin Diesela da pozajmi glas CGI junaku koji čitav film izgovara samo jednu jedinu rečenicu: I am Groot.
Priča je kao i bilo koja superherojska. Na početku imamo dajdžest geneze superheroja, potom atraktivan i duhovit nastanak njegovog tima, potom rat dobra i zla, oličen kroz dve suprostavljene civilizacije, junakov (neotkriveni) ćale je možda galaksijski mastermajnd, a možda dartvejder. Ima nekoliko negativaca, a jednog od njih maestralno igra (ko ga je prepoznao?) mr "Halt and Catch Fire". Gunnu se može prebaciti da je nekoliko scena pucačine mogao da kastrira na račun još malo minglovanja sa glavnim junacima, ali kapiram da film kompromisno mora da podmiri potrebe i mlađih od 39 godina.
Gledajte kad god pomislite da je svetu potreban novi nastavak Smor Wars.
SELEKTAH: 9minus/ 10
Nisam čitao ovaj Marvelov strip. Žozefina kaže da postoji mogućnost da tu nepravdu uskoro porodično ispravimo.
Guardians of the Galaxy je film kakav je Kick Ass mogao da bude u nekoj paralelnoj galaksiji. Možete ga tretirati i kao najbolji deo Star Wars ili kao prikvel/ nastavak Fifth Element. Ili kao prvi superherojski film koji nije Iron Man u post-favroovskoj eri.
Najsupermoćniji sastojak ovog ostvarenja: humor.
U izvesnoj meri, Guardians of the Galaxy sa Iron Man-om, pored samoironičnog odnosa prema sopstvenom junaku i pseudo-ozbiljnosti superherojskog sveta, deli i to da koncept, realizacija i njen uspeh u ogromnoj meri zavise od glavnog glumca. Tamo je to bio Downey Jr, ovde Chris Pratt, nekima najomiljeniji kao Andy iz Parks and Recreation, a nekima kao "onaj što je ubio Obamu" u onom filmu "zero goin' thirty ili tako nešto". Dežmekast, blentav sa večitim izrazom lica "er se ovo snima?", a s druge strane okrutno surovog pogleda kad poželi da bude ozbiljan. Ono što Pratt, kao glumac, može ovde je demonstrirano na najbolji način i mislim da je to kičma uspeha ovog filma- sposobnost da nas neprekidno nasmejava svojom neozbiljnošću, a da se nikada ne sroza u parodiju i izgubi našu iskrenu zabrinutost za ishod i sudbine junaka.
Kao i u slučaju Iron Man (prva dva, iako je treći najbolji), iza odlično izabranog glumca morao je da stoji reditelj koji može da se nosi sa njim. Ovde je to James Gunn (čiji sam film Slither možda gledao, iako trenutno nema dokaza tome), a koji se, naslućujem za rediteljsku fotelju kvalifikovao svojim ostvarenjm Super (koji mislim da sam gledao i da mi se uopšte nije dopao) u kome običan junak isprovociran životnim nepravdama pokušava od sebe da napravi superheroja. Majkemimile, neverovatno mi je da je Gunnu (koji je ovde i jedan od scenarista) na osnovu samo dva (i to ne preterano uspešna) igrana filma neko dao 170 miliona dolara i rekao mu- momče, gledaj da bude hit! Izgleda da u Holivudu, kao i u Srbiji i dalje ima ljudi sa mudima.
Taj i takav Gunn je izmaštao junake koji nisu dosadni, koji nisu pseudo, koji imaju bolne tačke, ali ne i pseudo-ozbiljne načine da nas sa njima upoznaju. Kostimi su, iako ih nije dizajnirao Gautier, stilizovani u skladu sa idejom da je junak ovog serijala Han Solo, a ne Luke boring Skywalker (najočiglednije u kratkom, ali slatkom nastupu trgovca gedžetima koga igra Benicio Del Toro). Isto važi i za galaksije i sve usputne lokacije. Oporost i dehumanizovanost nekih prostora (zatvor, recimo) kamuflirana je dinamičnom radnjom, ali negde (crna zona univerzuma u obliku otkinute glave nekog pra-bića) dato nam je da uživamo u pop depresiji budućnosti. U ostalom, čitava stvar počinje neočekivano sumornom scenom maminog umiranja od raka.
Na kraju moram da kažem da imam ogroman rispekt za reditelja koji kastuje Vin Diesela da pozajmi glas CGI junaku koji čitav film izgovara samo jednu jedinu rečenicu: I am Groot.
Priča je kao i bilo koja superherojska. Na početku imamo dajdžest geneze superheroja, potom atraktivan i duhovit nastanak njegovog tima, potom rat dobra i zla, oličen kroz dve suprostavljene civilizacije, junakov (neotkriveni) ćale je možda galaksijski mastermajnd, a možda dartvejder. Ima nekoliko negativaca, a jednog od njih maestralno igra (ko ga je prepoznao?) mr "Halt and Catch Fire". Gunnu se može prebaciti da je nekoliko scena pucačine mogao da kastrira na račun još malo minglovanja sa glavnim junacima, ali kapiram da film kompromisno mora da podmiri potrebe i mlađih od 39 godina.
Gledajte kad god pomislite da je svetu potreban novi nastavak Smor Wars.
SELEKTAH: 9minus/ 10
Pogledao sam GUARDIANS OF THE GALAXY Jamesa Gunna, i mislim da je ovo jedan od vesnika sumraka civilizacije u kome se nalazimo. Potresno je gledati jedan od najgledanijih filmova godine koji se obraća deci i mladima koji je u samoj svojoj postavci toliko okrenut prevaziđenim starim tekovinama nečijeg tuđeg detinjstva. Naravno, zar nisu još serijali blaženopočivšeg studija Republic zapravo bili osnov za filmove koje su sedamdesetih i osamdesetih snimali Lucas i Spielberg? Svakako da jesu, ali su u tiom slučajevima oni preuzimali uzore iz tih serijala, modernizovali ih, dodavali im čak još jedan sloj, i reinterpretirali njihove kvalitete u skladu sa novim tehnološkim trendovima. Pa čak i u tom slučaju, kada je ta tendencija rezultirala klasicima ne možemo se oteti utisku da je rezultat bio davanje A-tretmana B-materijalu i da je to na duže staze nepovratno infantilizovalo Holivud i dovelo do globalnog slabljenja uticaja filma i povećanja njegove komercijalne eksploatacije u isto vreme.
ReplyDeleteKad govorim o slabljenju globalnog uticaja onda pre svega mislim na žanrovsko raslojavanje u kome čak i filmovi sa najvećim komercijalnim rezultatima poput GUARDIANS OF THE GALAXY uspevaju da budu najgledaniji zato što imaju najveću ciljnu grupu a ne zato što su najšire prihvaćeni. Otud savremeni Holivud teško može da generiše nove odgovore na klaisike kao što je GONE WITH THE WIND.
U tom miljeu pojavljuje se GUARDIANS OF THE GALAXY, film koji ne samo da je oslonjen na stare filmove već zapravo ni ne nudi ništa novo u njihovoj realizaciji kao što su radili Spielberg i Lucas. U suštini, GUARDIANS je preuzimanje raznih obrazaca postolovnog filma sedamdesetih i osamdesetih kao i space opera iz tog perioda, uključujući i njihov dizajn. Ono što bi u odnosu na tu vrstu filma bio savremeni odgovor u ravni Spielbergovog i Lucasovog bio je THE FIFTH ELEMENT, film koji danas izgleda kao klasik vrhunske ozbiljnosti i umetničke ambicije. James Gunn međutim ne snima to, on donosi neku "bajatu maštu", ponovo oživljava i likove i dizajn iz starih filmova, sa tom razlikom što ih "osvežava" upotrebom novih specijalnih efekata, premda je to osveženje načinio Besson u ELEMENTu.
Gunn u pogledu estetike, sada ne polemišem sa stripom jer sa njime nisam ni upoznat, zapravo snima svojevrsni visokobudžetni produžetak SPACE TRUCKERSa Stuarta Gordona, i uopšte cele te Blue Moon estetike. Razlika je u tome što su ljudi iz Blue Moona snimali u starim kostimima i setovima jer su ih kupovali na đubrištu a Marvel ih rekonstruiše za veliki novac ali to je zapravo to.
Iako ne mogu reći da je Gunnov film sumrak civilizacije u "Velikom stilu", ne mogu prikriti da sam uprkos ovim tmurnim mislima prilično uživao u filmu.
ReplyDeleteJako mi je žao što je strip diktirao određena dramaturška dupliranja kao što je recimo lik Draxa koji je suvišan kada je tu Groot, ali mi je žao i zbog određenih strukturalnih problema a to je da film nema celovitu i zaokruženu priču u kojoj elementi uvedeni na početku imaju znatniju ulogu jna kraju, u kojoj se priča neumitno razvija i kreće prema razrešenju, a ne da u svakom trenutku zapravo može da se završi itd. GUARDIANS OF THE GALAXY je skup situacija koje su povezane labavim narativom čija je ključlna a zapravo najslabija tačka negativac.
GUARDIANS OF THE GALAXY ima problem negativca koji je vrlo sličan prvom Abramsovom STAR TREKu. Uprkos činjenici da svojim supermoćima može da parira glavnim junacima, kao karakter je bled i krajnje statičan, i zbog svoje zle namere koja je više deklarativna nego aktivna, deluje slabije. Premda, zanimljivo je da negativca igra Lee Pace koji je iste godine pružio vrlo zanimljivu enigmatičnu ulogu u seriji HALT AND CATCH FIRE, dočim ovde igra karikaturu zlog vladara, i fino sublimira lutanje glumaca između umetnosti i potpune budalaštine.
Uprkos svemu ovome što u normalnim okolnostima ne bi smelo da se dopustui u ovako skupom filmu, lagao bih kada bih rekao da nisam uživao u GUARDIANS OF THE GALAXY. Chris Pratt je neočekivano izrastao u vrlo milog leading mana koji zbilja uspeva da pridobije simpatije publike, a Gunn odlično koristi njegov spoj komičarskog talenta i fizičke pripremljenosti. Gunn znalački, uvek na ivici parodije vodi scene koje smo videli stotinama puta i čini ih relevantnim upravo time što se podmsehuje njihovim klišeima, što bi činila i publika. Međutim, iako bi svakako bilo vrednije da je svaku od njih uspeo da oživi i realizuje sa punim ubeđenjem, dobro je što im se ne podsmeva već im se smeje zajedno sa junacima.
Ukratko, Gunn uspeva ono što je većini Marvelovih najskorijih filmova izmicalo a to je da razvije likove, da ih učini simpatičnim, da veže publiku za njih, više kroz humor nego kroz herojstvo ali ukupno uzev ima i jednog drugog. U tom smislu je upadljivo da Marvel zapravo u svojim superherojskim filmovima uprkos opštim estetskim problemima koji te filmove zapravo dovode u pitanje na nivou forme, ponajviše ima problem da izgradi HEROJE. Gunnu to uspeva i to dobro rukovanje "ljudskim faktorom" je dovelo do dobrih rezultata.
Dobro postavljeni likovi rezultirali su i mnogo boljom akcijom nego u recentnim Marvel ekranizacijama. Gunn je postavio likove pa mu samim tim nije bilo teško da uspostavi i njihovu vizuru unutar akcionih scena, kao i da izgrađuje njihov odnos kroz akciju i naravno, odmah se to osetilo i na ekranu, gledaoci su mnogo angažovaniji kada krenu obračuni. Rekao bih isto tako da je sa fokusom na likove i njihovu ulogu u akciji, Gunn izbegao puno repeticije i film ima pravu meru što se tiče vizuelnih nadražaja koje nudi i trajanja koje je krajnje uviđavno.
ReplyDeleteSpecijalni efekti su savremeni ali je dizajn retrofuturistički i naslonjen na pulp i stripovsku tradiciju. U tom smislu, Gunnu je bilo nešto lakše jer je imao tu mogućnost da svoje strip-junake postavi u svemirsku avanturu, dakle nije imao izazov da ih uklapa sa realizmom svakodnevice na Zemlji. Sličnu "olakšicu" imao je i Matthew Vaughn u X-MEN: FIRST CLASS kada ih je pomerio u epohu a ovog puta Gunn je preuzeo njegovog DPa.
Posle gledanja filma LUCY napisao sam
"Isto tako, pokazuje da je Luc Besson, što je pokazao i sa FIFTH ELEMENTom i dalje jedan od najboljih reditelja za tretiranje stripovske stilizacije i šteta je što on verovatno nema volje da se bavi tim ekranizacijama jer mislim da bi mnogi imali šta da nauče od njega."
GUARDIANS OF THE GALAXY i LUCY su ove godine dodatno razradili ovu tezu da je Luc Besson u stvari ključni reditelj strip-ekranizacija našeg doba iako se njima praktično ne bavi. Gunn po svojim dometima svakako nije uspeo da prodre u suštinu kao Besson ali je imao dovoljno sreće i dovoljno pameti da gorku pilulu sumraka savremene kinematografije umota u preslatku glazuru, i da uprkos opštem utisku da nije dobro što strip-ekranizacije dominiraju na blagajnama, u slučaju GUARDIANS OF THE GALAXY bude jasno zašto je tako, i da simpatični junaci i humor budu razlog, a to su aduti koji nikada ne bi trebalo da izađu iz mode.
* * * / * * * *