Sve to i nije rokenrol
Super Duper Alice Cooper je dokumentarac o usponu i padu i potonjoj nivelaciji Alica Coopera koji su zajedničkim snagama uradila tri momka koja iza sebe već imaju rado gledane filmove o Rush, Iron Maiden, a uskoro i samom Satani.
Film je pedantan, detaljan i hronološki koncipiran. Prati malog sveštenikovog sina, Vincenta Furniera od dečačkih dana do kambeka koji je napravio krajem osamdesetih. Uvek sa iste distance, film kao osnov koristi mit o doktoru Džekilu i mister Hajdu (tačnije- nemi film o tome) pokušavajući da nam objasni kako je Vincent kreirao Alicea, a onda mu je Alice malo po malo došao glave, sve dok Vincent nije odličio da više ne bude Alice, već da samo izgleda kao on. Otprilike.
Autorima se ne može zameriti ljubav prema temi, simpatija i prema Vincentu i prema Aliceu, ali njihov film ni u jednom trenutku ne pretenduje da bude nekakav subjektivniji pristup temi, sa određenim konceptom ili tezom. Naprotiv, mislim da je i ovaj Džekil/ Hajd dualitet nešto što im se zgodno našlo na putu, možda čak i pre dok su tražili ilustracije za film, nego što su na njemu od početka bazirali stvar. Film se, ipak, zove Super Duper Alice Cooper. Možda tragove nekog koncepta u režiji možemo da tražimo u bogatom odabiru ilustracija (iz nemih i drugih filmova), ali i 3D igranju sa fotografijama i drugim arhivskim materijalima koji su u velikoj meri oživeli, da ne kažem "teatrizovali" narativ, skoro na isti način na koji je Alice Cooperov šou podigao rokenrol koncert na neki drugi nivo.
Sama priča je stara koliko i rokenrol- snovi, nade, uspeh, Bob Ezrin, uspeh, piće, žene, droga, dete, Bernie Taupin, neuspeh, riheb, povratak, trema, uspeh... Vincent je simpatičan i topao sagovornik (i narator!), kao i većina ljudi koja ga je okruživala. Nema nešto prgavih naravi i loše krvi. A mislio sam i da su pesme bolje (ja sam se u njegovu karijeru uključio sa Poison koja i ne ulazi u opseg filma)...
Za fanove?
SELEKTAH: 6plus/ 10
Super Duper Alice Cooper je dokumentarac o usponu i padu i potonjoj nivelaciji Alica Coopera koji su zajedničkim snagama uradila tri momka koja iza sebe već imaju rado gledane filmove o Rush, Iron Maiden, a uskoro i samom Satani.
Film je pedantan, detaljan i hronološki koncipiran. Prati malog sveštenikovog sina, Vincenta Furniera od dečačkih dana do kambeka koji je napravio krajem osamdesetih. Uvek sa iste distance, film kao osnov koristi mit o doktoru Džekilu i mister Hajdu (tačnije- nemi film o tome) pokušavajući da nam objasni kako je Vincent kreirao Alicea, a onda mu je Alice malo po malo došao glave, sve dok Vincent nije odličio da više ne bude Alice, već da samo izgleda kao on. Otprilike.
Autorima se ne može zameriti ljubav prema temi, simpatija i prema Vincentu i prema Aliceu, ali njihov film ni u jednom trenutku ne pretenduje da bude nekakav subjektivniji pristup temi, sa određenim konceptom ili tezom. Naprotiv, mislim da je i ovaj Džekil/ Hajd dualitet nešto što im se zgodno našlo na putu, možda čak i pre dok su tražili ilustracije za film, nego što su na njemu od početka bazirali stvar. Film se, ipak, zove Super Duper Alice Cooper. Možda tragove nekog koncepta u režiji možemo da tražimo u bogatom odabiru ilustracija (iz nemih i drugih filmova), ali i 3D igranju sa fotografijama i drugim arhivskim materijalima koji su u velikoj meri oživeli, da ne kažem "teatrizovali" narativ, skoro na isti način na koji je Alice Cooperov šou podigao rokenrol koncert na neki drugi nivo.
Sama priča je stara koliko i rokenrol- snovi, nade, uspeh, Bob Ezrin, uspeh, piće, žene, droga, dete, Bernie Taupin, neuspeh, riheb, povratak, trema, uspeh... Vincent je simpatičan i topao sagovornik (i narator!), kao i većina ljudi koja ga je okruživala. Nema nešto prgavih naravi i loše krvi. A mislio sam i da su pesme bolje (ja sam se u njegovu karijeru uključio sa Poison koja i ne ulazi u opseg filma)...
Za fanove?
SELEKTAH: 6plus/ 10
No comments:
Post a Comment