14 October 2014

JESSIE WARE - Tough Love (Island)

Zamalo da je izgubimo




Dovoljno je samo da uporedite omote. Jessiein fenomenalni debi Devotion prikazivao nam je jednu stilizovanu damu, miksujući aromu pokojne princeze Grace sa vajbom zagonetnih cura koje ukrašavaju TV reklame za skupe parfeme. Rešenje za Tough Love lišeno je glamura. Jessie na slici deluje kao da je izašla iz kežual kostima Bryana Ferry-ja iz osamdesetih, dok je stilizovanu punđu zamenila kosa tek nehajno zabačena iza leđa.

Poruka je jasna: Tough Love donosi jednu "mejnstrim" Jessie Ware, svakodnevniju, pristupačniju, "devojku kao što je možda vaša"...

Prvi singlovi, naslovna pesma i Say You Love Me, nisu me impresionirali. A sudeći po plasmanu na britanskoj listi (donja polovina Top 40) nisu ni njeno matično tržište. Jessien rafinirani, "BMW stil" i dalje je bio tu, ali pesme su manjkale zavodljivom i upečatljivom melodijom. Barem na prvih 20-ak slušanja. Ali, moram da priznam da su me od bavljenja njima više odvukle vesti (vezane za ovaj drugi singl) da se radi o saradnji sa Ed Sheeranom, koji u mojoj glavi simbolizuje te bele, mršave "Engleze" koji nikada neće porasti u Cliffa Richarda, pa ni "bezobraznijeg". I nemaju trunke krvi u sebi. A ni priče o tome da će albumu kumovati i Drakeov saradnik Nineteen85 ili Mariahin pajtos Miguel nisu me razveselile- poslednja stvar koju bi Jessie poželeo jeste da pokuša da "uspe u Americi". Bilo bi to senzacionalno bacanje bisera pred svinje. Samo neka oni uživaju u Azaleaiji i ekipi.

Već prvo preslušavanje Tough Love (preporučujem da nevinost izgubite na dobrim zvučnicima pre nego na dobrim slušalicama) povratilo mi je i veru i ljubav prema ovoj ženskoj verziji Bryana Ferry-ja (ah, otuda omot?!...), koja pravi pop uz koji Princ Albert od Monaka pije šampanj.

Prvo i najvažnije- niko od saradnika (dodajmo pomenutim i Blood Orangea, pored ostalih koji su, čini mi se, i prošli put bili tu) nije probavao "nešto svoje featuring Jessie Ware". Ili su ljudi u Islandu pametni, ili je njen brend prejak (tj prepoznatljiv) ili Jessie Ware zna šta neće, ali na Tough Love nemate pesmu koja ne zvuči "kao Jessie Ware" tj koja zvuči kao da je "za Ameriku", "fanove Katy Perry" ili kao "kul Leona Lewis" (dobro, ovo poslednje i možda, ali ne verujem da je to bilo namerno).

Tough Love funkcioniše kao album, kao četrdesetak minuta sa Jessie Ware, "saundtrak za...". Njena ledena, aristokratska senzualnost i dalje je momenat koji me najviše omamljuje. Iako povremeno potreba za Sia-izacijom tj stadionskim razmahivanjem (kao u Say You Love Me ili Pieces) postoji, kao sumanuti korporativni cilj, TL i dalje ume da bude ono sunce u zenitu, na plaži, sa laganim povetarcem, kada miris mora i dve osobe u vašem oku predstavljaju sav raj koji vam treba. Kao u Sadeastoj (i ovde možda i najboljoj) Sweetest Song, čiji prigušeni fank voze zvuci, ako obratite pažnju, škripuckajućiji nego na nekim albumima koje karakterišemo kao futuristički r'n'b.

Jessie Ware poseduje jecaj, Ray Ban melanholiju, koja je čini i ranjivom i nedostižnom. Nešto što Sia ili Emili Sande nemaju čak ni u slučaju da ih pospete kofom krvi sa šljokicama. Jessie Ware je ona žena iza uspešnog muškarca. Ona na kojoj mu zavide. Koja pati i trpi bol samo dok sanja. Na javi je ona neprikosnovena.
A zamislite tek kakav utisak ova muzika ostavlja na žene.

Za razliku od Devotion, Tough Love, traži vremena i zaslužuje to. I zato mi je žao što će za Jessie on, verovatno, predstavljati još veće komercijalno razočaranje od debija, a o osvajanju Amerike i da ne govorimo. Nikakav Chance the Rapper ili ASAP Rocky na "fičering" poziciji ne može da pomogne ovim pesmama da stignu do uva američke tinejdžerke ili domaćice. Možda Pharrell, ali mislim da bi čak i on pre izabrao da se divi sa strane. Produkcija na Tough Love toliko je besprekorno oblikovana oko Jessie Ware da, baš kao i na nemačkom automobilu, ako dodate bilo šta na njega, možete samo da ga učinite ružnijim.

I za razliku od Devotion, u slučaju Tough Love odmah se odlučite za "deluks verziju", jer sve četiri dodate pesme samo nastavljaju istim, platinastim autoputem koji vodi od jednog miraža u drugi.

SELEKTAH: 9/ 10

4 comments:

  1. ''baš kao i na nemačkom automobilu'' - na skali ljudi koje ne podnosim germanofili su prilicno visoko, pa se nadam da je ovo slucajna opaska...

    ReplyDelete
    Replies
    1. dule, er si ti nekad seo u bmw? za audi ne smem ni da pitam.

      Delete
  2. Recenzija je upravo onakva kakav je i album, evo čitam je već treći put, uživanje je zaista. Samo još da preporučim i demo pesmu koja se nije našla na albumu, a svakako je vredi pomenuti: https://soundcloud.com/jessieware/12demo

    ReplyDelete
  3. ђеси варе. хахаха. ђеси варе.

    сећа се неко дрона који је вукао натпис '''рекламе'' у шпици за маркетинг студија бе?

    ReplyDelete