Ovo je tekst samo za moju publiku
Marčelo ima 31 godinu, ako je verovati Wikipediji. I karijeru dugu više od pola tog života.
Kada je počeo, baš kao i Beogradski Sindikat, bio je glas svih nas, a onda je vremenom, baš kao i oni, završio sa etiketom da repuje samo za jednu stranu.
S obzirom na konstelaciju mentalnih snaga u našoj zemlji, čiji se razmeštaj potom neminovno prenosi i na hip hop populaciju u Srba, čini mi se da se odlučio za nepopularniju stranu. Manje zanimljivu tabloidima (i medijima uopšte), bolno kompromitovanu, liberalniju nego što je to "Srbima" po volji, liberalniju nego što to hip hop trpi i preferira, na kojoj je više starijih (matorijih) nego na onoj drugoj, a koja je otvorena, ali ne baš poverljiva ka hip hopu (kao obliku kulture).
Danas establišment ne mari puno za njega (onaj prethodni ga je čak video kao sopstvenog, benignog promotera), ali Marčelo zaslužuje našu pažnju jer (i dalje) ide na kurac pozamašnom delu anti-establišmenta koji bi trebalo da mu čuva leđa.
Mislim da je Marčelo pravi reper.
Mislim da je Marčelo pravi reper za okolnosti u Srbiji.
Mislim da Marčelu nije baš lako da bude takav reper (kakav je). U okolnostima.
Mislim da će jednog dana srpska kultura gledati na Marčela sa daleko više poštovanja nego sada. Nadam se.
Nevezano za prethodno rečeno, ni Kepa (jer nemam potpisan ugovor sa njim), ni Laguna, ni Marčelo mi nisu doturili primerak ovog albuma. Knjigu nisam ni video, ni pročitao, a muziku sam skinuo sa nekog piratskog torenta (hvala aplouderu!), te o smislu ovog izdavačkog komba (knjiga + CD) ovde, silom prilika, neće biti reči.
Omot je odvratno izdizajniran. Sreća pa su srpski standardi niski.
A ne vidim ni neku naročitu čar dovođenjem u vezu sa skoro zaboravljenim herojem (The Crow) ili "junakom" vrlo diskutabilnog morala (Joker).
Da budem iskren, a da ne bude mnogo ljutnje, on na omotu izgleda kao Big Lale sa ne baš najsrećnije izabranim mejkapom.
Ali, muzika je na momente impresivna.
Tema Napetog šou (kako naslov vrlo dovitljivo kaže) jeste ova naša Srbijica i saspens koji obitava u njenoj grotesknoj egzistenciji (i pridružujućim našim). Zaokruženost svih tih predstava kojima prisustvujemo svakog jebenog dana nameće se kao koncept ovog albuma, iako prožimajuća priča o serijskom ubici Šurdi (kačite li igru reči?) nepotrebno skreće pažnju i preti da se nametne kao koncept unutar koncepta. Naravno, ovaj prvi može se pripisati, pod različitim imenima, svim Marčelovim albumima, dok ovaj drugi ostaje deo njegovog kontinuiranog koketiranja sa Eminemovom estetikom i stripizacijom sopstvenog hip hop sveta (njegov privatni "Sin City", recimo). Povremena efektnost referisanja na ubitačnost repriziranja serijskog programa (RTS-a), koju simbolizuje Šurda (inače junak čuvenog seriala Vruć vetar), stoji kao ta "walking dead" stvarnost u kojoj boravimo, kao sve lošijoj reprizi sećanja na to kako je nekad bilo bolje. Ili, makar, podnošljivo.
Napetom šou može se prebaciti i da je predugačak: 73 minuta i 19 pesama je barem pola sata i 7-8 pesama više nego što je trebalo da bi ovo bio odličan album. Ovako, ponovo smo dobili miks koji i žanrovski i tematski probava i više nego što bi morao, prečesto odlutavajući od osnovne teme, atmosfere i tona. Dakle, mogli smo bez: Šankeru (Funky G-džez), Šurda (pseudo-Prince), Tunel (mislio sam da se ove kombinacije iz dvedesetih a la Duck i Moby Dick nikada neće vratiti), Totalno (WTF?!!), Baba (dopada mi se Brehtovski smer, ali ne i način kojim se tamo krenulo)... Sa albuma možda ne bi trebalo da lete prepoznatljive marčelovske (da ne kažem miljenovićevske) poput Kavez, Danas neću napisati ništa i Šapat (koje zatvaraju album), ali bi ih možda trebalo malo renovirati, jer sad već upadljivo deluju kao odelce u kome se Marčelo oseća previše komforno ili kao odelce (Danas neću...) koje je odavno trebalo da preraste. Ako želi da raste.
Dobra stvar je što Marčelo kao umetnik i intelektualac ne potcenjuje samog sebe i ne plaši se da bude pametan. Ne kažem da je to pre činio, ali kažem da mi sada deluje kao da pomalo sam sebe izaziva i kao da samo sopstvene strahove drži kao rivale. Zahvaljujući toj šizofrenoj borbi dobijamo neke od vrlo duhovito (urimovanih) opservacija.
Zastava sa slikom nosa zabodena u tuđa posla (Muk)
Nisam ja ušao u stranku da bi mi dali deo njihovog prihoda, ušao sam da mi više ne otimaju to što mi pripada (Laž)
Dok Titanik tone mi mu još sisamo vesla (20 000)
Kulturu imam besplatno, jer na trgu je Ceca (20 000)
Držim vas za reč kao vi mene u šaci (20 000)
Neka uče samo oni koji bolje ne mogu (Himna Maršala Mita)
Nek bezgrešni baci kamen, al' da nije Sizifov (Kavez)
Ozbiljnija zamerka Marčelu ide na pokušaje samo-kafanizacije i ulaženja na teren folk-kabarea u kome nekad sočne priče završavaju na previše tankim i neinventivnim podlogama, i u aranžmanima koji deluju kao trećerazredna arsendedićizacija. Možda potreba za ovakvom vrstom autorskog diskursa dolazi s godinama, ali, brate, ako si reper, onda nikad ne sediš ako želiš da te saslušamo.
Meni je drago da Marčelo oseća ozbiljnu obavezu da Napet šou tretira kao sopstveni Drugi dnevnik i da kao na traci pretresa raznorazne srpske probleme. Ono gde on ostaje "4Real" (barem za moje prohteve) jeste što je jasno da se on isključivo dotiče problema koji su tu oko njega, i da ne nastupa sa opštim mestima, demagoški i u skladu sa nazorima "liberalne elite" koja mu je od svih bila najnaklonjenija. Njegovi sudovi su poprilično zdravorazumski, i čikam da vidim ko se sa njima ne bi složio (budale ekskludid), baš kao što mu je i opsesija smislom i kvalitetom školovanja u Srbalja bliska usled sopstvenih "produženih studija".
Najinteresantnije od svega je koliko je ne-pop-ularno ono čime se Marčelo bavi. A, opet, s druge strane impresionira (me) koliko vernih fanova ima i koliko ta ekipa nimalo nije mala, i dalje deluje zainteresovano za ovaj "nadmeni" "intelektualistički" pristup- kurčenje, ali sa mudima među ušima. Baš kao što je Eminem svojevremeno otvorio novu etapu hip hopa očiglednom fikcionalizacijom svog života i osećanja, tako i Marčelo traži načine da sopstvenu realnost "žanrovski" izmesti u nekakav lični knjiški Gotam u kome potom sebe tretira kao mračnog viteza-štrebera koji se rve sa njom. Dobra vest je da i solidna doza humora (iako bi moglo i više) prati sve to i čini ga neobaveznijim nego što sve rečeno zvuči.
Povremeno je impresivna i muzička podloga i aranžmanska rešenja koja Marčelo nudi svojim "milionima". Muk (najbolja stvar ovde) počinje kao vlaško kolo, a zatim se preko karpenterovski ježećih visokih nota razmotava u elegantni valcer sa mrakom, protkan rozmarinastom uspavankom. Nema boljeg saundtraka od ove kombinacije za Marčelovo prigušeno režanje. Slična atmosfera vlada i u prosvetnoj kući strave Himna Maršala Tita. Duet sa Iskazom u 20 000 sempluje starogradsku staroškolski himnično aludirajući čime se danas bave lole. A da spomenem (pogledaj dom svoj, Vučiću!) i finiš ove pesme sa himnom Bože pravde na miksu jezika naših sve brojnih i sve mlađih gastarbajtera. Simpatišem i Opajdarsko kolo zbog dobro sprovedene parodije na vojvođanski folklor (er ima neko u gradu da nije došao sa sela?, taj zon). Pegla je odličan radio hit i uklapa se u Marčelov storiteling diskurs, a ne mogu da ne cenim ni stranu koju je zauzeo.
Napet šou ne uspeva na svim nivoima da se uzdigne u album kakav Marčelo duguje Srbima/ Srbiji (ako o takvoj vrsti dugovanja uopšte može da se priča), ali je vredan poštovanja jer i on ostaje na kursu koji je ovaj definisao pređašnjom karijerom, što u mojim očima, a pred ovakvom srpskom publikom, nikako nije mali cilj. Ipak, prava je šteta što talenat i napredak repera ne prate isti takvi muzičari i producenti. Na većini pesama.
SELEKTAH: 6minus/ 10
Marčelo ima 31 godinu, ako je verovati Wikipediji. I karijeru dugu više od pola tog života.
Kada je počeo, baš kao i Beogradski Sindikat, bio je glas svih nas, a onda je vremenom, baš kao i oni, završio sa etiketom da repuje samo za jednu stranu.
S obzirom na konstelaciju mentalnih snaga u našoj zemlji, čiji se razmeštaj potom neminovno prenosi i na hip hop populaciju u Srba, čini mi se da se odlučio za nepopularniju stranu. Manje zanimljivu tabloidima (i medijima uopšte), bolno kompromitovanu, liberalniju nego što je to "Srbima" po volji, liberalniju nego što to hip hop trpi i preferira, na kojoj je više starijih (matorijih) nego na onoj drugoj, a koja je otvorena, ali ne baš poverljiva ka hip hopu (kao obliku kulture).
Danas establišment ne mari puno za njega (onaj prethodni ga je čak video kao sopstvenog, benignog promotera), ali Marčelo zaslužuje našu pažnju jer (i dalje) ide na kurac pozamašnom delu anti-establišmenta koji bi trebalo da mu čuva leđa.
Mislim da je Marčelo pravi reper.
Mislim da je Marčelo pravi reper za okolnosti u Srbiji.
Mislim da Marčelu nije baš lako da bude takav reper (kakav je). U okolnostima.
Mislim da će jednog dana srpska kultura gledati na Marčela sa daleko više poštovanja nego sada. Nadam se.
Nevezano za prethodno rečeno, ni Kepa (jer nemam potpisan ugovor sa njim), ni Laguna, ni Marčelo mi nisu doturili primerak ovog albuma. Knjigu nisam ni video, ni pročitao, a muziku sam skinuo sa nekog piratskog torenta (hvala aplouderu!), te o smislu ovog izdavačkog komba (knjiga + CD) ovde, silom prilika, neće biti reči.
Omot je odvratno izdizajniran. Sreća pa su srpski standardi niski.
A ne vidim ni neku naročitu čar dovođenjem u vezu sa skoro zaboravljenim herojem (The Crow) ili "junakom" vrlo diskutabilnog morala (Joker).
Da budem iskren, a da ne bude mnogo ljutnje, on na omotu izgleda kao Big Lale sa ne baš najsrećnije izabranim mejkapom.
Ali, muzika je na momente impresivna.
Tema Napetog šou (kako naslov vrlo dovitljivo kaže) jeste ova naša Srbijica i saspens koji obitava u njenoj grotesknoj egzistenciji (i pridružujućim našim). Zaokruženost svih tih predstava kojima prisustvujemo svakog jebenog dana nameće se kao koncept ovog albuma, iako prožimajuća priča o serijskom ubici Šurdi (kačite li igru reči?) nepotrebno skreće pažnju i preti da se nametne kao koncept unutar koncepta. Naravno, ovaj prvi može se pripisati, pod različitim imenima, svim Marčelovim albumima, dok ovaj drugi ostaje deo njegovog kontinuiranog koketiranja sa Eminemovom estetikom i stripizacijom sopstvenog hip hop sveta (njegov privatni "Sin City", recimo). Povremena efektnost referisanja na ubitačnost repriziranja serijskog programa (RTS-a), koju simbolizuje Šurda (inače junak čuvenog seriala Vruć vetar), stoji kao ta "walking dead" stvarnost u kojoj boravimo, kao sve lošijoj reprizi sećanja na to kako je nekad bilo bolje. Ili, makar, podnošljivo.
Napetom šou može se prebaciti i da je predugačak: 73 minuta i 19 pesama je barem pola sata i 7-8 pesama više nego što je trebalo da bi ovo bio odličan album. Ovako, ponovo smo dobili miks koji i žanrovski i tematski probava i više nego što bi morao, prečesto odlutavajući od osnovne teme, atmosfere i tona. Dakle, mogli smo bez: Šankeru (Funky G-džez), Šurda (pseudo-Prince), Tunel (mislio sam da se ove kombinacije iz dvedesetih a la Duck i Moby Dick nikada neće vratiti), Totalno (WTF?!!), Baba (dopada mi se Brehtovski smer, ali ne i način kojim se tamo krenulo)... Sa albuma možda ne bi trebalo da lete prepoznatljive marčelovske (da ne kažem miljenovićevske) poput Kavez, Danas neću napisati ništa i Šapat (koje zatvaraju album), ali bi ih možda trebalo malo renovirati, jer sad već upadljivo deluju kao odelce u kome se Marčelo oseća previše komforno ili kao odelce (Danas neću...) koje je odavno trebalo da preraste. Ako želi da raste.
Dobra stvar je što Marčelo kao umetnik i intelektualac ne potcenjuje samog sebe i ne plaši se da bude pametan. Ne kažem da je to pre činio, ali kažem da mi sada deluje kao da pomalo sam sebe izaziva i kao da samo sopstvene strahove drži kao rivale. Zahvaljujući toj šizofrenoj borbi dobijamo neke od vrlo duhovito (urimovanih) opservacija.
Zastava sa slikom nosa zabodena u tuđa posla (Muk)
Nisam ja ušao u stranku da bi mi dali deo njihovog prihoda, ušao sam da mi više ne otimaju to što mi pripada (Laž)
Dok Titanik tone mi mu još sisamo vesla (20 000)
Kulturu imam besplatno, jer na trgu je Ceca (20 000)
Držim vas za reč kao vi mene u šaci (20 000)
Neka uče samo oni koji bolje ne mogu (Himna Maršala Mita)
Nek bezgrešni baci kamen, al' da nije Sizifov (Kavez)
Ozbiljnija zamerka Marčelu ide na pokušaje samo-kafanizacije i ulaženja na teren folk-kabarea u kome nekad sočne priče završavaju na previše tankim i neinventivnim podlogama, i u aranžmanima koji deluju kao trećerazredna arsendedićizacija. Možda potreba za ovakvom vrstom autorskog diskursa dolazi s godinama, ali, brate, ako si reper, onda nikad ne sediš ako želiš da te saslušamo.
Meni je drago da Marčelo oseća ozbiljnu obavezu da Napet šou tretira kao sopstveni Drugi dnevnik i da kao na traci pretresa raznorazne srpske probleme. Ono gde on ostaje "4Real" (barem za moje prohteve) jeste što je jasno da se on isključivo dotiče problema koji su tu oko njega, i da ne nastupa sa opštim mestima, demagoški i u skladu sa nazorima "liberalne elite" koja mu je od svih bila najnaklonjenija. Njegovi sudovi su poprilično zdravorazumski, i čikam da vidim ko se sa njima ne bi složio (budale ekskludid), baš kao što mu je i opsesija smislom i kvalitetom školovanja u Srbalja bliska usled sopstvenih "produženih studija".
Najinteresantnije od svega je koliko je ne-pop-ularno ono čime se Marčelo bavi. A, opet, s druge strane impresionira (me) koliko vernih fanova ima i koliko ta ekipa nimalo nije mala, i dalje deluje zainteresovano za ovaj "nadmeni" "intelektualistički" pristup- kurčenje, ali sa mudima među ušima. Baš kao što je Eminem svojevremeno otvorio novu etapu hip hopa očiglednom fikcionalizacijom svog života i osećanja, tako i Marčelo traži načine da sopstvenu realnost "žanrovski" izmesti u nekakav lični knjiški Gotam u kome potom sebe tretira kao mračnog viteza-štrebera koji se rve sa njom. Dobra vest je da i solidna doza humora (iako bi moglo i više) prati sve to i čini ga neobaveznijim nego što sve rečeno zvuči.
Povremeno je impresivna i muzička podloga i aranžmanska rešenja koja Marčelo nudi svojim "milionima". Muk (najbolja stvar ovde) počinje kao vlaško kolo, a zatim se preko karpenterovski ježećih visokih nota razmotava u elegantni valcer sa mrakom, protkan rozmarinastom uspavankom. Nema boljeg saundtraka od ove kombinacije za Marčelovo prigušeno režanje. Slična atmosfera vlada i u prosvetnoj kući strave Himna Maršala Tita. Duet sa Iskazom u 20 000 sempluje starogradsku staroškolski himnično aludirajući čime se danas bave lole. A da spomenem (pogledaj dom svoj, Vučiću!) i finiš ove pesme sa himnom Bože pravde na miksu jezika naših sve brojnih i sve mlađih gastarbajtera. Simpatišem i Opajdarsko kolo zbog dobro sprovedene parodije na vojvođanski folklor (er ima neko u gradu da nije došao sa sela?, taj zon). Pegla je odličan radio hit i uklapa se u Marčelov storiteling diskurs, a ne mogu da ne cenim ni stranu koju je zauzeo.
Napet šou ne uspeva na svim nivoima da se uzdigne u album kakav Marčelo duguje Srbima/ Srbiji (ako o takvoj vrsti dugovanja uopšte može da se priča), ali je vredan poštovanja jer i on ostaje na kursu koji je ovaj definisao pređašnjom karijerom, što u mojim očima, a pred ovakvom srpskom publikom, nikako nije mali cilj. Ipak, prava je šteta što talenat i napredak repera ne prate isti takvi muzičari i producenti. Na većini pesama.
SELEKTAH: 6minus/ 10
ajmo redom
ReplyDelete1) mentalne snage nisu isto što i političke snage. inače šešeljeva prva ne bi bila obrnuto proporcionalna drugoj. elem, pravi liberal se nikada ne miri sa zakonom jačeg, ovi naši današnji itekako, globalno gledano, vodeći se svetlim primerom domaće liberalne tradicije koja se, po njima, završava a i počinje sa titom. tito nije bio liberal, niti je bio liberalan. dakle, liberalna srbija ne postoji, samo zakon jačeg. srbija je slaba. samim tim svima koji su slabiji i od nje se ne prašta. u liberalnoj srbiji.
2) ni marčelo ni sindikat nisu nikad govorili u ime svih, možda su tome težili i slavno propali. tajna univerzalnosti hip hopa je u njegovoj lakoj lokalnoj primeni, to je radio mileva sa ćoška a ne šou ivana ivanovića. no, ovde se mogućnosti redovno transformišu u libreto za diktate, kako nas uči nepisana dogma goreopisanog autoritarnog liberalizma. aj što je rep u svojoj biti vapaj slobode i ekspresija duha, već je ova ovde prezentovana dihotomija nategnuta, jer joj je rok trajanja istekao u prethodnoj deceniji ona ne uzima u obzir mnoge druge, bar podjednako bitne ili bitnije ose u domaćem hip hopu - tržišne (bad copy i gomila njihovih "radim biznis" klonova, đus kao njihov originalni član je jedini sa 93fu tu priču doveo do svog logičnog estradnog vrhunca), blejačko-zajebantsko-zajebane (bad copy-prti bee gee - čitava ta prigradska poetika besmisla), čisto estradne (cvija i drugari), iščašene (ajzi), stilski doterane (furio đ)... da ne idem dalje u net-underground širinu. a gotovo sve to ima svoje preteče & korene u vidu sunshinea, grua, vudu popaja pa i monteniggersa, u stalnom suprotstavljanju i istovremenom proširivanju tih osnova. ok razumem ja da nekome marčelo zauzima pola knjige, no realno njemu najviše može da pripadne jedno poglavlje, a i to na insistiranje izdavača i sponzora.
3a) marčelo se tu nigde ne uklapa, i to na svoju štetu - on je više u starim rok-narodnjaci podelama koje su nepopularne zato što nisu autentične. i da, marčelo nije autentičan. ni jugoslovenska pop kultura nije autentična. hej, pa ni jugoslavija to nije bila. to je alternativa po vučićevom ukusu - "kulturna", jalova, bezmuda a gotovo bezostatno neduhovita, nešto kao 24 minuta sa kesićem. bože me sakloni takvih zabavljača! slično sindikatu i većini ostalih repera koji se bacaju u vode angažovanosti i izražavanja stava, oni kaskaju za događajima. i to zato što im je angažman pre poslovni potez nego egzistencijalna nužnost, oni sa potonjom odlikom nema šanse da dobace do medija, jer je glavna uloga medija da uljuljkuju egzistenciju, ne da je šire. i zato je taj angažman plakatski a ne duhovno nastrojen i opasno liči onom što se kritikuje, nema tu stilskog napretka, otklona, prave alternative.
3b) meni marčelo ne ide na kurac. samo mi je isiljen i dosadan. nema tu ni neke jače harizme baš zato što je njegov trud očigledan, ali i preteran. mahanje rukama ne proizvodi talase, a i bajaga neretko zvuči mlađe od njega.
3c) ovaj tekst mi negde ide na kurac, zato što nije dosadan.
4) nejasno je iz teksta ko su "srbi", a ko srbi, ali negde znam da ko nije protiv srbije, srbija je garantovano protiv njega. establišment mi je negde jasan, ali anti-establišment nije, znam da je marčelo lice establišmenta, jer malo malo pa ga vidim na televiziji gde priča kako voli kišu i tome slične dražesne stvari. ovde je mejnstrim biti protiv establišmenta dok mu se istovremeno pripada kako bi se amortizovalo ogromno nezadovoljstvo. i svi se trude da bude ono što nisu. tako je marčelo angažovan i otima sebi pravo da priča u nečije ime, a ne govori ni u svoje (pogledaj odraz svoj vučiću!). to je njegova predstava na sve ove predstave koje smo prinuđeni da posmatramo. baš zato što su njegovi sudovi toliko zdravorazumski, nekako je tiha obaveza težiti ka tome da budeš ill ili wicked. kad bi excludedovao sve dokazane budale koje me čine srećnim bojim se da bi mi za
ReplyDeleteslušanje ostali marčelo i đoka balašević. ok, i bajaga.
5) poštovanje ne može na silu. a izmiču mi marčelove zasluge.
6) nisam slušao album, još se oporavljam od ozonskih rupa u mozgu izazvanih slušanjem treće strane medalje. sreća pa sam imao i hiphopijum2 da se lečim "snogu".
7) smorio sam se za medalju pišući ovo, a i brate 'ladi se supa!
marčelo je jedna najobičnija kurtončina
ReplyDeletei ja obožavam argumentovane diskusije
Deletehttp://www.youtube.com/watch?v=KRhfZXj_LCI
Deletestolevole5 years ago
Deletevrlo tuzno malo mi se smucilo dok sam slusao dno zivota nemojte da se lozite na ovakvu ekipu, glupo je
mea culpa, samo sam se malo šalio
DeleteE pa vrlo sam zadovoljna Marčelom. Odmah smo se razumeli šta ja hoću, bez mnogo reči. Na početku mi je rekao da je jedini lek za moje šiške vreme, ali da će on dati sve od sebe da ih učini prihvatljivim. I učinio ih je. Mislim da je ovo maksimalna lepota moje kose u datom trenutku. Videćemo kako će izgledati posle pranja, ali skoro sam sigurna da će biti dobro. Po mojoj proceni, za par meseci biće odlično.
ReplyDeleteMarčelo ima neku zanimljivu tehniku; uvrne pramen oko njegove ose, pa onda raširi kraj u lepezu i tako štricka. Osetim pod prstima da su mi krajevi dosta stanjeni, ali to je dobro jer su mi bili baš debeli (poslednjih nekoliko puta sam ih šišala skroz ravno, bez stanjivanja). Usput mi je rekao da su za kosu kao što je moja (gusta a sa tananim vlasima koje su sklone talasanju) šiške 1 ogromno NE, i da bi svaki pristojan frizer trebao da pokuša da me odvrati od šiški. Ja sam se u to za šiške i moju kosu uverila više puta, samo što niko nije pokušavao da me odvrati.
Inače, Marčelo je vrlo prijatan čovek, ne priča mnogo. I kad uslovno rečeno kritukuje, to ne radi osuđivački. Ne znam da li imate iskustva sa onim frizerima što se kao nešto zgražavaju, pa onda grde mušterije kao da su maloletne. Ili maloumne. Ja imam iskustva i stvarno ne podnosim takve. Marčelo je sušta suprotnost.
Cena, avaj, 4,800 RSD. Nećemo se viđati često, ali viđaćemo se. Jer ovo je stvarno to što mojoj kosi treba, usudila bih se čak da kažem da je vredno tih para.
lol
Deleteelem
najgrđe sankcije tamo negde krajem '93 i pošto reprezentacija ne može da igra ni prijateljske dosetiše se da opale jednu sa "selekcijom novinara". tempo je preneo zanimljiv razgovor mlade nade partizana dragana ćirića ćire i predraga peđe mijatovića mijata, sveže pristigle akvizicije valensije u svlačionici...
ć: mijate, kako uspevaš da namestiš tu zurku, "italijanku", tako da uvek budeš perfektno zalizan? ja pokušavam, ne ide, beže mi šiške...
m: baki, španski želatin!
meni bi priča bila zanimljivija da je tv radojica ispričao kako je marčelu otkrio svoju transdžender prirodu, ali ni ovo nije loše
DeletePa ti citas knjige Slobice, manglupe jedan :)
ReplyDeleteNesam navikao i to ochekivao od tebe, alaj si me shokirao
Zajebi Marcela i ovu njegovu (valjda trecu) knjigu jos ni prve dve nisam stigao da procitam iako ih imam po harddisku (Mile voli Disko, sto se kaze) hmm mozda da stavim vitichastu zagradu, zbog pravopisa
O tome znaci ni necemo nimalo, Mareclo je kul - mlad, angazovan trudise evenualni idol za mlade, sto ti BiceSlo bas i nisi tu si na pragu 4tvrte banke ako je vec nisi zagazijo - tako da torima zajebi se te omladinske literature morao bi vise da citas i knjige i e-knjige i to razne i mnoge, da se razvijas jer ovo gledanje filmova je puka zajebancija bekslesh razbibriga, a muzicki neukus ti je trajno los mada nije skroz Pungent Stench al moglo bi i to mlogo znatno bolje...
cuvaj ćelicu nosi kapice zahladelo je i trazi neke preporuke za dobre knjige od ortaka
evo ja cu ti dobacim dve, tri onako rendom
Nedovrseni Posao Tomasa Ligotija i uzmi nesto domace od Zorana Jaksica Ministarstvo Senki il maltene bilo koju od Ilije Bakica al mozda za pocetak Bagra Dise
Ipak si jebeni ultimativni chelavi ljakse :)
Deletesamo si skinu ziku - znam tak'e kao bave se muzikom a mogu da slusaju i mp3
al dakako fućka ti se da citas, bijo i osta pglu...
ne znam odakle ti ideja da bi meni tvoj stil pisanja trebalo da bude simpatičan
Deletenema te ideje...
ReplyDeletebavimo se tvojom NEnachitanoscu
da jedesh kokice i pijesh Kocu bio bi pravi Amer