U potrazi za petom dimenzijom Nolan je izgubio i treću
Pitam ja Žozefinu pre početka filma- šta misliš kakav će biti film?
Pa, neće biti baš nešto.
Jebiga, Nolane, u ponedeljak igram loto.
Zahvaljujući dobrim filmovima kakvi su bili Insomnia i Prestige, a još više zahvaljujući parama koje su doneli Dark Knightovi i malteški pseudo-noar Inception, Britanac Christoper Nolan postao je James Cameron kada Cameron nije tu i reditelj na čijoj grbači najviše leži sudbin tzv "pametnog Holivuda". Loše vesti su da se on te nezahvalne usloge sada oberučke prihvatio. Dobre vesti su da nam nije ponudio jebeni Avatar.
Interstellar bi trebalo da bude Nolanov Titanic. Ali ne uspeva čak ni toliko. Tamo gde je Cameron ispravno prepoznao dobar materijal za filmski ep kome ne treba mnogo da se u isti pretvori, Nolan je pokušao da bude pametniji i da kombinacijom društvene angažovanosti i svog prepoznatljivog igranja sa realnostima kreira sopstveni "film nad filmovima". Nažalost njegov tanušni predložak ne biva ništa većim ni kada se razvuče u petu dimenziju (otuda je valjda otpala 3D verzija filma...).
Za razliku od prethodnih Nolanovih filmova (Batmani na stranu), Interstellar je poprilično jasan, linearan i jednostavan. Slično Titanicu, i ovde imamo "spojler babu" na početku koja nam se javlja iz današnjeg vremena koje će za najveći deo radnje biti budućnost i čijim sećanjima na dane na Zemlji počinje priča o spasavanju ljudske vrste. Vrlo brzo ćemo shvatiti da je bakuta "zapravo" tinejdžerka Murph odnosno ćerka glavnog junaka Coopera (Matthew McConaughey), bivšeg astronauta, a sada farmera.
Seting koji Nolan na potom postavlja je sledeći- na Zemlji se očigledno desila neka katastrofa koja je dovela do istrebljenja dobrog dela populacije, a preživeli kubure sa hranom i prašinom koju vetar neprekidno nanosi. Većina ljudi fokusirala se na poljoprivredna zanimanja odnosno na proizvodnju hrane. Iako nam je efektno dočarao prašnjavi američki gradić u kome Cooper živi, mnoge stvari ostavljene su nama da ih domislimo. Implicira se postojanje nekakve države tj uređenja, a spominje se i da više nema vojske tj da ona nema smisla. Nije (mi) jasno zašto. Poenta je da stvari idu nagore.
U takvim okolnostima, neću vam otkriti baš tačno kako, Cooper i Murph otkrivaju da se na par sati od njih nalazi NASA-ina tajna baza u kojoj stotine ljudi u najvećoj od svih tajnosti kuju plan za spasenje ljudske civilizacije. Njima rukovodi Cooperov stari zananac profesor Brand (Michael Caine) i njegova ćerka Amelia (Anne Hathaway). Oni Cooperu za 5-10 minuta izlože u kakvom je bedaku Zemlja, a pet minuta kasnije on pristaje da pilotira letilicom u "novi, spasonosni svet", što, inače, nije radio već nekoliko godina, od kada je poslednji put bio "najbolji pilot koga imamo".
Letilica uzleće bukvalno sutra.
Letilica uzleće bukvalno sutra.
Teško je poverovati da Nolani (i Christopher i brat mu ko-scenarista Jonathan) nisu bili svesni ekstremne naivnosti takvog razvoja priče, pa čak i uprkos činjenici da su istu kroz dve Cooperove replike konstatovali. Baš kao što su kod Camerona siromašni ljudi dobri i plemeniti, a bogati sebični i zli, tako se i kod Nolana moralo delovati brzo i u skladu sa (ne)prilikama.
Put u novi svet krase svemirski eksterijeri i enterijeri koji nisu ni prineti Cuaronovom Gravity, što postaje sve neizbežnije poređenje s obzirom da je poletelim astronautima svaka treća reč "gravitacija". A da dolijem još malo soli na interstelarni put, i Guardians of the Galaxy i jebeni Prometheus su vizuelno superiorniji u pogledu izgrađenih novih svetova. Nešto malo saspensa dolazi od momenata koje su i po ambicijama minornija ostvarenja poput Space Cowboys i Apollo 13 (i slični) već markirala, a čak i potencijalno impresivne vizuelne egzekucije poput džinovskog talasa na jednoj od "back-up" planeta zapravo pre podsećaju na mega-džumbuse Rolanda Emmericha nego što tvore autentičnu Nolanovu viziju. Da li smo mogli bez epizode sa Matt Damonom? O, da, sasvim. Da li je Damon ponudio jedini iole zanimljiv i ubedljiv lik u filmu? O, da, sasvim.
Tek u trećoj polovini ovog 2 sata i 49 minuta dugog filma iz linearnog sleda događaja kročićemo u mešap dimenzija braće Nolan i tu imamo jedno retro 80s rešenje "pete dimenzije" u kojoj se sudaraju Inception i Sixth Sense i zatvaraju dramaturšku konstrukciju. Otprilike ništa što i vaše sedmogodišnje dete neće uz malo crtanja da razume.
Nakon toga, film, koji i inače neobično mnogo vremena provodi u vrlo banalnim i opštim mestima "ljubavi kao neizbežne nepoznanice fizike", stiže i u sadašnjost. Susret na koji su neki čekali 124 godine toliko je bedno i neuverljivo odrađen da me je sramota da vam ga ovde prepričam. A totalno ignorisanje njegovog megabizarnog konteksta još više ide u prilog da se ovde više razmišljalo o Wall Mart publici nego o bilo kakvom dramskom i emocionalnom vrhuncu nečega što bi trebalo da bude "film nad filmovima". Na stranu što će većina Nolanovih fanova i onih koji su očekivali "sve ono što je najavljivano" poslednje minute potrošiti na traženje crne rupe filma u kojoj je skriveno neko njegovo zajebanije značenje. Ili objašnjenje za sve što se desilo.
Interstellar je razvučen, likovi su jedva dvodimenzionalni, avantura je imala potencijal, ali je potpuno nemaštovito realizovana (iako bazirana na originalnoj i racionalnoj premisi), a insistiranje na tome da ljubav, kao najveći suštinski doprinos ljudi univerzumu, predstavlja neku vrstu "petog elementa" koji omogućuje "petu dimenziju" i otvara neotvorene pute (ne)mogućem demonstrirana je kroz pojednostavljen i pojeftinjen odnos oca i ćerke. Koji, istina, jeste jedan od najvećih u univerzumu i kudos Nolanu što je to konstatovao!
Interstellar ne postiže total na koji se nameračio i na putu da postane "veliki američki film" ostaje u prašini koju su podigli stvarno veliki američki filmovi.
SELEKTAH: 4minus/ 10
kad smo kod kamerona. imam druga koji kaze da je kusturica snimio takva prva dva filma da je posle toga mogao da radi i zikinu dinastiju opet je genije. e sad tom logikom kameron se zaustavio 1991, po cemu taj covek uziva i dalje toliki ugled. drugo su pare avatar je zaradio apsurdnu kolicinu para ali kvalitet?? ridli skot napravi jedan dva slabija filma kao zivi od stare slave tim barton se opece na planeti majmuna i odmah je ispusio itd itd. samo kameron napravi najisplativi film u istoriji univerzuma koji je svakako jedno od vecih sranja u istom tom univerzumu i nista covek je i dalje genije. jedan je stiven spilberg. mogu da mu oprostim i 2/3 poslednjeg Indijane samo zato sto nikad nije sklepao pricu od pre hrista izvukao presmesne dijaloge iz malog mozga samo da bi iskoristio neku novu hajtek kameru i tehnologiju snimanja!!!
ReplyDeletenikola, osećam ozbiljnu odgovornost što si pomislio da ja vidim camerona drugačije od tebe
DeleteINTERSTELLAR je film koji počne odlično i dok traje na Zemlji, obećava da će biti dostojan naslednik CONTACTa. Nažalost, kada junaci odu u svemir, film se raspada na elementarne čestice i pretvara se u jednu neobičnu vrstu blokbastera u mome zapravo nema puno blockbusting momenata ni u vizuelnom ni u emotivnom ni u glumačkom pogledu.
ReplyDeleteINTERSTELLAR najbolje stoji ako se gleda kao novi Warnerov film koji sumira dostignuća tog studija u domenu popularizacije puta u svemir. U njemu se mnogu prepoznati tragovi THE RIGHT STUFFa, CONTACTa i GRAVITYja. Nažalost, od Nolana su nasleđeni samo problemi, odnosno preuzeto je sve ono što je bilo mana filmova kao što je INCEPTION.
Sećate se kako je u INCEPTIONu svakih dvadesetak minuta film zastajao da bi gledaoci prošli kroz tutorial da shvate šta se dešava na ovom "nivou"? E, INTERSTELLAR je u celom drugom i trećem činu praktično jedan veliki tutorial u kome sve stoji u pogledu odnosa među likovima pa čak i priče a talože se "propozicije igre" koje do kraja filma i važe i ne važe, a u tom pogledu su naročito osetljive montažne sekvence gde s jdne strane u svemiru vreme prolazi znatno sporije, ali u montažnoj sekvenci gotovo da postoji rakord između dešavanja u svemiru i onoga na Zemlji.
Inače, te paralelne montaže i montažne sekvence su jedna od neuralgičnih tačaka filma i nije mi do kraja jasno kakvu vrstu paralele je Nolan želeo da postigne na taj način, naročito jer ceo film govori o nekim kvantnim skokovima čija je osnovna karakteristika da je nemoguće povlačiti paralele.
Završnica filma je bazirana na preokretu koji je jasan od početka ali je realizovan u duhu lude hrabrosti. Nolan naime ulazi u završnicu koja parafrazira Kubrickovu 2001 a onda ima hrabrosti da je malo dramski razradi i naravno ta situacija je priličan trainwreck.
Kraj filma u sebi spaja nehotičnu morbidnost i potpunu idejnu konfuziju kakvu je samo Spielberg umeo da proizvede u danima kada je radio recimo A.I. Mlak emotivni odjek takve završnice, ne samo u odnosu publike prema likovima već i likova jednih prema drugima pokazuje da je Nolan potpuno ispustio "ljudski faktor" a da ga nije zamenio lepim prizoprima i uzbudljivom akcijom.
Ako izuzmemo početak koji je režiran sigurno i napisan dosta bistro i sa neobičnim smislom za humor, posle odlaska u svemir INTERSTELLAR ulazi i u potpunu žanrovsku konfuziju, smenjuju se situacije od kojih nijedna nije rađena sa punim ubeđenjem niti je za te scene jasno koja od njih zapravo treba da bude ADUT filma i okosnica njegove bioskopske atraktivnosti. tako imamo diskusije koje evociraju CONTACT samo bez istinske misterije i intrige, imamo McConaugheya koji kanališe Rusta Cohlea i Chucka Yeaghera iz THE RIGHT STUFF i imamo par napetih situacija sa svemirskim brodovima koje deluju kao nedorasli GRAVITY rip-off.
Problem sa ovim scenama je u tome što sve one deluju kao filler dok se čeka "glavna stvar" a te stvari naprosto nema.
INTERSTELLAR je daleko od dobrog filma ali barem zalužuje priznanje da u svom trajanju od skoro 170 minuta barem nikada nije dosadan.
* * / * * * *
dimbo, da li smo se ti i ja konačno složili i oko nepopularnog rezultata?
DeleteDoktor Dimbo.
DeleteMeni je isla spica Moc vestica u glavi kad Majkl Kejn recituje stihove Do not go gentle into that good night :)
ReplyDeletewe've all been there
DeleteSlobodane, u ovom trenutku kada je stabilnost drzave stavljena na kocku, mislim da moramo napraviti konsenzus. :)
ReplyDeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeleteRoki ti si pajser ako mislis da si na tolikom nivou da mozes da kritikujes film,pricas o nekim stvarima a nisi zaista upoznat sa materijom niti imas dovoljno argumenata da govoris tako o filmu jednostavno si se malo,malo vise napravio pametan i dokon.
DeleteOvaj osvrt je samo nepotrebni cinizam nepotkrijepljen niti jednom konstruktivnom kritikom. Sastavljeno tako da nisi nista objasnio jer valjda nisi shvatio(i, ne, ne smatram da je Interstellar 'tezak' film, ali za tebe ocito jest) nego samo nabrzinu predstavio neke odnose medu likovima. A i uz to si prenio krive informacije, kad pises osvrt, bar raspolazi s tocnim inf, ali opet, moze biti i da nisi shvatio neke stvari pa se to manifestiralo opet u ovom tekstu
ReplyDeletedobro došao u 2019!
DeleteSmece od osvrta
Delete