Fast food
Teško mi je da poverujem da je isti Jon Favreau igrao u Very Bad Things, potom učinio Marvel najprofitabilnijom kompanijom na svetu kada je iskombinovao Iron Mana i Roberta Downey Jr.-a i KONAČNO! udahnuo malo superživota međ' sve te superjunake. A onda je napravio Cowboys and Aliens i svi smo mislili da je to zbog toga što mu je kokain postao dostupniji nego ikada. Ali kako sada objasniti to da je svoju bobaživojinevićevsku ljubav prema krkanluku pretočio u film koji će jedino voleti žene koje nisu uspele da smršaju jer im je Bridget Jones rekla da je to OK.
Nemam reči da vam objasnim koliko je Chef film ni o čemu. Jedan debeli kuvar koji radi kod Dustina Hoffmana u restoranu isprovociran lošim rivjuom lokalnog "uticajnog" kritičara otkriva potom tviter, daje/ dobija otkaz i kreće na midlifecrisis avanturu svog života na početku koje nalazi i renovira stari kamion za prodaju hrane, i potom iz njega počinje da prodaje kubanske sendviče. Najzanimljivija stvar u celoj priči jeste gde je nestao Dustin Hoffman.
Favreau je pokušao da napravi ultimativni čikflik samo sa muškarcima, predstavljajući potragu jednog čoveka za "šefom" u sebi kroz priču o ocu i sinu, očevom prijatelju, bivšoj ženi i njenom bivšem mužu (treba li da napomenm da je šoustiler opet Downey Jr?!).
Iako na momente, naročito u relaciji otac-sin, proviruje Favreauov osećaj da film ne treba da izgleda kao da su ga pisali goustrajteri Disney produkcije, njegov film u celini, nažalost, nepodnošljiva je zbrka klišea, ćorsokaka, nepotrebnih skretanja, koji kao da su posledica loših improvizacija na snimanju odnosno dostupnosti određenih glumaca (JUPI, Downey, ipak, može!!!).
Film je bled, neinspirativann i poprilično repetativan, a i moja tolerantnost za kadrove snimanja hrane, a naročito fastfudne pripreme kubanskih sendviča je ograničena. Da sam želeo da gledam tako nešto otišao bih kod Žozefine u kuhinju.
Najgore od svega, Chef uopšte ne otvori apetit.
SELEKTAH: 1/ 10
Teško mi je da poverujem da je isti Jon Favreau igrao u Very Bad Things, potom učinio Marvel najprofitabilnijom kompanijom na svetu kada je iskombinovao Iron Mana i Roberta Downey Jr.-a i KONAČNO! udahnuo malo superživota međ' sve te superjunake. A onda je napravio Cowboys and Aliens i svi smo mislili da je to zbog toga što mu je kokain postao dostupniji nego ikada. Ali kako sada objasniti to da je svoju bobaživojinevićevsku ljubav prema krkanluku pretočio u film koji će jedino voleti žene koje nisu uspele da smršaju jer im je Bridget Jones rekla da je to OK.
Nemam reči da vam objasnim koliko je Chef film ni o čemu. Jedan debeli kuvar koji radi kod Dustina Hoffmana u restoranu isprovociran lošim rivjuom lokalnog "uticajnog" kritičara otkriva potom tviter, daje/ dobija otkaz i kreće na midlifecrisis avanturu svog života na početku koje nalazi i renovira stari kamion za prodaju hrane, i potom iz njega počinje da prodaje kubanske sendviče. Najzanimljivija stvar u celoj priči jeste gde je nestao Dustin Hoffman.
Favreau je pokušao da napravi ultimativni čikflik samo sa muškarcima, predstavljajući potragu jednog čoveka za "šefom" u sebi kroz priču o ocu i sinu, očevom prijatelju, bivšoj ženi i njenom bivšem mužu (treba li da napomenm da je šoustiler opet Downey Jr?!).
Iako na momente, naročito u relaciji otac-sin, proviruje Favreauov osećaj da film ne treba da izgleda kao da su ga pisali goustrajteri Disney produkcije, njegov film u celini, nažalost, nepodnošljiva je zbrka klišea, ćorsokaka, nepotrebnih skretanja, koji kao da su posledica loših improvizacija na snimanju odnosno dostupnosti određenih glumaca (JUPI, Downey, ipak, može!!!).
Film je bled, neinspirativann i poprilično repetativan, a i moja tolerantnost za kadrove snimanja hrane, a naročito fastfudne pripreme kubanskih sendviča je ograničena. Da sam želeo da gledam tako nešto otišao bih kod Žozefine u kuhinju.
Najgore od svega, Chef uopšte ne otvori apetit.
SELEKTAH: 1/ 10
e, reci brate... ono šetaš šumom, neka golet, sneg samo što nije pao, ti u nekoj crvenoj jakni... smrzo si se ko pička. kontaš 'ma moram da uzmem neki antivirus, dogorelo do nokata.' duboka introspekcija. i onda ti sevne 'a čuo sam da je onaj ge data dobar... nemački softver. kvalitetna zaštita.' missim, zna se da kad nemac napravi to nema da omane. i tu prelomiš 'ma definitivno g data.' a? dobar fazon?
ReplyDelete