MORRISSEY BelExpoCentar, Beograd 10.decembar 2014.

"Thank you for having me. Only few of them have..."

(sve fotke by Sofijin i Nađin tata. Fala.)

Svi za koje mislim da ih je zanimao ovaj koncert, bili su sinoć tamo (nas pun BelExpo).
Pa kome ja ovo pišem onda?

Draga Eli,

nadam se da ćeš i ti u životu voleti neke muzičare toliko da ćeš zbog njih svoje čudesno dete ostaviti svojim roditeljima na čuvanje. A sve da bi mogla da odeš i proveriš da li su ti srce, mladost i žal za njom (koji se rađa sa nama, ne daj da te prevare) tamo gde si ih sakrila. Da ti ih niko nikada ne ukrade.

Uživajući u sinoćnjem koncertu (a jesam) razmišljao sam o raznim stvarima. Kad sam bio dvostruko mlađi, Morrissey je bio mnogo stariji. "Bio je ispred mene". Sad, kada ga gledam, tek šesnaest godina starijeg, mnogo sam bliži tome da smo vršnjaci, i da on peva o nečemu što nam je obojici blisko. Neophodno. Potrebno. Ne bih svaki tekst o nekome do koga mi je stalo da pretvaram u polupatetičnu ispovest, pa ću ovde da stanem. Zapravo sam hteo da ti kažem, a da probam da uvredim mnoge- Morrissey je sada meni kao Miško Kovač tvojoj babi i dedi kad su bili mojih godina, ili mlađi. Neko ko ih poznaje i opušta.

I ja, kao i Morrissey, mislim da su mu poslednji albumi bolji od onih prvijih, neki čak i od The Smiths izdanja. I sinoć je to bilo očigledno. Sve pesme sa World Peace Is None Of Your Business mu lepše stoje. Mislim, publika jeste najbolje reagovala na "najbolju stvar koju My Bloody Valentine nisu napisali", a ni Godspeed verzija Meat Is Murder nije bila loša. O spektaklu koji pričanjava Speedway već sam ti pisao. Ali, ove novije pesme imaju neku eleganciju koja mu (pri)stoji. Koja od njega ne tera da se pretvara u drega bez perike koji izgleda otužno u svojoj blaziranoj teatralnosti. Te nove pesme daju mu čvrstinu i snagu njegovom glasu. I sve one bile su lepše otpevane.

Smiler With Knife je razvalila. Iskapala je iz njega sa svakom kapi krvi. I sve ostale balade, koje istina jesu zaustavljale koncert i ne baš bile najpogodnije za "pun Expo!" i činjenicu da smo i on i mi morali da stojimo, sve te balade, dakle, sa svojim ispovednim tonovima "sa tvistom" ili grotesknim stihovima uvijenim u meke melodije (Smiler...), oduzimale su mi suv dah. Slušajući ga osećao sam se sigurno. I za šesnaest godina. Najmanje. Recimo.

Sreo sam neke bivše cure. Sve ili trudne ili sa decom. Videćeš kako će ti jednog dana takve stvari "za odrasle" biti čudne, naročito ako ne budeš držala korak sa životom. Pa ni sa svojim.
Nije strašno, ne brini. Ali je čudno.

Ah, da- nisam verovao da ću ikada prisustvovati Morrissey-evom koncertu na kome će se ovaj publici obratiti sa "Dobro veči, dobro veči, dobro veči" i par "huala". Da sam ciničniji pomislio bih da su mu rekli- vidi, care, sam si tražio da dođeš ovde. Kapiramo mi da si ti "malo opičen", ali da ti ne bi neka budala bacila svinjsku glavu na scenu ili da ne bi isukali baklje u ovom našem BelExpu, bolje ih malo odobrovolji, pa cepaj ti ovo svoje...
Jer ako mu to nisu rekli, počeću da verujem da postoji neka tajna veza i da je on taj Beograd stvarno sam tražio. Isto kao i Zagreb. Jer smo mu potrebni i, kao što sam reče, "my gratitude can move the mountains".

Mama ti je đuskala, Presmešno. Neki uzdržani hipster moravac. Bilo mi je glupo da je snimam. U ostalom, svi oko mene beležili su telefonima isto, čvrsto ubeđeni da hvataju svoje parče, pa ju je možda neko slučajno zabeležio. Pregledaćemo YouTube snimke zajedno. A sa nama su bili Boan i Babs, a sreli smo i Sofijinu i Nađinu mamu i tatu. Sve sami roditelji...

Na bisu, Morrissey, u crveno crnoj košulji (koju je rasparao na kraju i za Srbe) i farmerkama, čini mi se zadovoljan otvorenošću beogradskog zagrljaja, izveo nam je isto što i Bečlijama- Asleep i Everyday Is Like Sunday. Drago mi je da je još puno, puno ljudi sem mene prepoznalo superiornost izvedbe ove prve.

Kupio sam i majicu. Za 15 evra manje nego što sam ih plaćao u Beču. A to i tebi želim- da ne štediš, već da kupiš gde šta možeš i kada. YouTube nas svakodnevno uči da su svi trenuci u životu, čak i oni koji se ponavljaju svakog dana uprkos našem negodovanju, neponovljivi.

Jedino što bih voleo više od svega kako je sinoć bilo jeste da si ti bila malo veća pa da si išla sa nama. Nadam se da će Morrissey poživeti toliko da nam taj zajednički izlazak priušti. Verujem da ćeš ti u tom slučaju prevrtati očima, ali preživeću.

kiss you a lot,
tata.