Možda najviše treba da nas plaši što je arthaus sektor prepoznao komercijalni potencijal niskobudžetnih horora
Svaka sličnost ovog filma sa Under the Skin ili filmovima Shanea Carrutha je namerna, rekao bih. Ovo je horor film koji želi da nejasnim uplitanjem arthaus momenata uplete nejasnoću na kojoj će potom graditi kredibilitet insistirajući na tome da to što nije imao šta da kaže zapravo znači da je bilo nemoguće išta reći. Slično pomenutim radovima i umetnicima.
Er me pratite?
Er volite spojlere?
Mladi, tek venčani par dolazi u kolibu zavučenu u šumu u kojoj je ona provodila dane detinjstva kada je VHS bio meal du jour svakog tinejdžera. Iako je 2014., i iako ona (omiljena Rose Leslie) nema više od 25-6 godina u filmu. Niko ne objašnjava zašto je njen otac ostao veran formatu koji je već uveliko bio mrtav kad su mu deca stasala za gledanje filmova. Ali možda je to neka subliminalno-sentimentalna veza koju film želi da ostvari sa hororom te epohe (not!). Kako god, nebitno.
Prvi dan promiču u idili i seksu, kako već treba, a onda jedne noći ona odluta u šumu i on je nađe kako drhti, gola. Oboje sumnaju da je hodala u snu, ali nakon toga sve čudnije stvari počinju da se dešavaju. Prvo deluje kao da ima rapidni Alchajmer ili tumor na mozgu usled čega brka i zaboravlja stvari, a potom se pojavljuju čudne rane na butinama ispod vagine, da bi konačno iz nje izašao i... da vam ne bih rekao!
Paralelno sa tim debitantkinja Leigh Janiak ubacuje u priču i mladinog prijatelja iz detinjstva koji ima prilično sumnjiv odnos sa svojom suprugom, što otvara put mogućnosti da je on "dežurni krivac" za mladinu nezgodu...
Zaboravio sam da kažem da mladoženju igra Dr Victor Frankenstein iz Penny Dreadful, Harry Treadway, što dodatno doprinosi nelagodnoj atmosferi.
Janiak solidno vodi priču, oslanjajući se na prepoznatljive momente gubljenja vremena u prikazivanju "dosadnih" trenutaka i raspoređujući detalje koji će posle zaigrati. Noći su, očekivano, interesantnije od dana i jeza i napetost u par momenata su vrhunski servirani. Nažalost, kad (nepotrebno?) dođe do toga da se priča raspliće otvara se prostor za najrazličitija tumačenja koja idu od toga da je Honeymoon alegorija za seksualne aktivnosti bogomoljke, priča o ljudima-leptirima-silovateljima, uvod u invaziju vanzemaljaca-silovatelja, pro-feministički uvod u svet u kome muškarci nisu potrebni, omaž Poeu i njegovoj "ukletoj mladoj", ili od svega po malo...
A i samo pojašnjenje je nekako zastalo na pola i rasprslo se u hiljadu ambivalentnosti.
Ili ja samo ne znam biologiju dovoljno dobro? I kako ko koga oprašuje...
Ali, bojim se da ćete i u tom slučaju ostati uskraćeni za kraj koji bi opravdao sat i nešto filma pre toga.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Svaka sličnost ovog filma sa Under the Skin ili filmovima Shanea Carrutha je namerna, rekao bih. Ovo je horor film koji želi da nejasnim uplitanjem arthaus momenata uplete nejasnoću na kojoj će potom graditi kredibilitet insistirajući na tome da to što nije imao šta da kaže zapravo znači da je bilo nemoguće išta reći. Slično pomenutim radovima i umetnicima.
Er me pratite?
Er volite spojlere?
Mladi, tek venčani par dolazi u kolibu zavučenu u šumu u kojoj je ona provodila dane detinjstva kada je VHS bio meal du jour svakog tinejdžera. Iako je 2014., i iako ona (omiljena Rose Leslie) nema više od 25-6 godina u filmu. Niko ne objašnjava zašto je njen otac ostao veran formatu koji je već uveliko bio mrtav kad su mu deca stasala za gledanje filmova. Ali možda je to neka subliminalno-sentimentalna veza koju film želi da ostvari sa hororom te epohe (not!). Kako god, nebitno.
Prvi dan promiču u idili i seksu, kako već treba, a onda jedne noći ona odluta u šumu i on je nađe kako drhti, gola. Oboje sumnaju da je hodala u snu, ali nakon toga sve čudnije stvari počinju da se dešavaju. Prvo deluje kao da ima rapidni Alchajmer ili tumor na mozgu usled čega brka i zaboravlja stvari, a potom se pojavljuju čudne rane na butinama ispod vagine, da bi konačno iz nje izašao i... da vam ne bih rekao!
Paralelno sa tim debitantkinja Leigh Janiak ubacuje u priču i mladinog prijatelja iz detinjstva koji ima prilično sumnjiv odnos sa svojom suprugom, što otvara put mogućnosti da je on "dežurni krivac" za mladinu nezgodu...
Zaboravio sam da kažem da mladoženju igra Dr Victor Frankenstein iz Penny Dreadful, Harry Treadway, što dodatno doprinosi nelagodnoj atmosferi.
Janiak solidno vodi priču, oslanjajući se na prepoznatljive momente gubljenja vremena u prikazivanju "dosadnih" trenutaka i raspoređujući detalje koji će posle zaigrati. Noći su, očekivano, interesantnije od dana i jeza i napetost u par momenata su vrhunski servirani. Nažalost, kad (nepotrebno?) dođe do toga da se priča raspliće otvara se prostor za najrazličitija tumačenja koja idu od toga da je Honeymoon alegorija za seksualne aktivnosti bogomoljke, priča o ljudima-leptirima-silovateljima, uvod u invaziju vanzemaljaca-silovatelja, pro-feministički uvod u svet u kome muškarci nisu potrebni, omaž Poeu i njegovoj "ukletoj mladoj", ili od svega po malo...
A i samo pojašnjenje je nekako zastalo na pola i rasprslo se u hiljadu ambivalentnosti.
Ili ja samo ne znam biologiju dovoljno dobro? I kako ko koga oprašuje...
Ali, bojim se da ćete i u tom slučaju ostati uskraćeni za kraj koji bi opravdao sat i nešto filma pre toga.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Prijao mi je film HONEYMOON Leigh Janiaka, svojevrsna duo drama sa izrazitim elementima indie horora iako bih u krajnjem zbiru ipak akcenat stavio na melodramu nego na horor ako bih morao da žanrovski definišem ovaj film. Sama premisa, kada bi se ceo film sumirao jako vuče na horor ali realizacija je više u domenu melodrame i to one intenzivnije vrste kakvu su praktikovali Roman Polanski i Jerzy Skolimowski, naravno približena savremenom senzibilitetu.
ReplyDeleteHarry Treadaway i Rose Leslie igraju mladi bračni par koji odlazi na medeni mesec i tamo, sami u kolibi umesto uživanja nailaze na tenzije i pakao u mnogim pojavnim oblicima. Janiak vrlo dobro tretira likova i uspeva da postigne ono što je najteže a to je utisak da se njih dvoje vole, a da pritom nema nekog high concepta unutar tog odnosa.
Od Treadawaya sam očekivao da će danas biti superstar holivudskih stripovskih ekranizacija kada sam ga prvi put video u filmu CITY OF EMBER Gila Kenana i pogrešio sam. Odlučio se za indie karijeru sa dosta britanskih arty filmova, međutim u ovom filmu igra Amerikanca i prilično je ubedljiv u tome, kao uostalom i Škotlanđanka Rose Leslie koja nam je poznata sa televizije, meni kao mlada Milner u seriji UTOPIA a fanovima GAME OF THRONES po nečemu drugom.
U svakom slučaju njih dvoje imaju odličnu hemiju, kao prekaljene indie zvezde i nemaju teškoće da se adaptiraju na američke likove. Janiak dobro režira i njih i atmosferu a film dobija istinsku emotivnu dimenziju kada se ispostavi da će se stvari rešiti u formi horora, dakle da neće izaći na dobro.
Nisam siguran koliko ovaj film može zadovoljiti fanove horora, osim onih koji su radoznali. S druge strane, sigurno će horor ishodište konflikta smetati ljubiteljima melodrame. U svakom slučaju, bilo bi šteta da HONEYMOON ostane zarobljen na toj ničijoj zemlji.
* * * / * * * *
Što se indie scene tiče, odavno uz mumblecore imaš i mumblegore, uostalom Duplass u poslednje vreme više igra u indie hororima nego melodramama i komedijama.
ReplyDelete