AZAR SWAN - And Blow Us a Kiss (Zoo Music (sam kraj) 2014)

Ako vam se neki album dopadne u jednom trenutku, to ne znači da će vam se dopasti i u sledećem, i ako vam se ne dopadne u sledećem trenutku, to ne znači da vam se nije dopao ni u jednom trenutku

Neće mi biti teško da pišem o ovom albumu. Jer smo opet ljubavnici.

Prvo mi se jako dopao. Onda sam danima bio (jednim delom i zbog toga) u depresiji što mi se više ne dopada, što mi se uopšte nešto tako banalno i glupo ikada dopalo ("trećerazredna Kate Bush i tribjut bend Marine & The Diamonds" su bile reči koje sam odabrao da ih odjavim powerty-ju i Suboti)! A onda sam u svojoj opsesivnokompulsivnoj disciplini koja ne dozvoljava promašaje ponovo uzeo da ga slušam. I And Blow Us A Kiss se razvio pod mojim ušima kao runolist pod prsima sisate Austrijanke.

Azar Swan je bend Zhore Atash (danas je gotovo nemoguće da se cura bavi gotskim elektrom, a da nije iz Istočne ili pravoslavne Evrope). And Blow Us a Kiss je njihov drugi album (i prethodni je sličan i podjednako dobar). A jureći nešto od informacija o ovom bruklinskom duo saznao sam da su oba člana AS (multinstrumentalista Josh Strawn) bili u bendu Religious To Damn čiji album Glass Prayer vam je i dalje besplatno i legalno dostupan i trebalo bi da ga imate pri ušima.

Iako su me sličnosti Zhore sa Kate Bush i tim tipom snolike borbe sa sintisajzerima prilično nervirale, one su isprva bile razlog zbog koga su mi Azar Swan i privukli pažnju. I to ovde jeste kvalitet.

Dvadesetak preslušavanja je pomoglo da shvatim da bi do kraja ove godine (za Rihannu ili Iggy) Azar Swan mogli da postanu Charli XCX, bez problema. And Blow Us a Kiss je pop-got album, sa ozbiljnim aranžmanima, kakvi ovih dana, pre svega snagom Švedske, pretenduju da presto pop muzike otmu crnim (ex-r'n'b) muzičarima i vrate ga "belcima".

Dakle, ako volite Robyn, Lykke Li, Marinu, Florence, SIA, Kate Boy, ali i Fever Ray, ali i Siouxsie, ali i Diamandu Galas, ali i Bjork, Buriala, Aphexa, Fhloston Paradigm, Pharmakon. I Kate Bush. Dakle, ako volite i Kate Bush, Azar Swan u većoj ili manjoj meri mogu da vam podmire većinu tih potreba, u pristojnim količinama. To kad bi muzika bila topli kakao.

Seksipil i otkačenost, kroz uzdahe, "prizvuk japanskog pevanja" (nauka bi to i bolje formulisala) ili etno-centričnost ritmova podseća na Kate. Kiss Of Life, čak zvuči kao da je Kate bukvalno na bek vokalima. Ili producentskoj stolici. Parodon, prestolu.

Ponekad, kao u naslovnoj temi, koja otvara album, može da vam zadeluje da ste u retro-transpop oblaku Jam & Spoon (sa Plavkom, ofkors), čija "jeftinost" može da vas odbije, ali relativno brzo primetićete da u ovoj stvari ima Godflesh zvukova koliko i u bilo kojoj pesmi na povratničkom albumu Godflesh. I ta umešnost i odlučnost da pop grade skoro anti-pop materijalima je nešto što je nekada krasilo The Knife. I druge bendove koji imaju muda i klitoris umesto mozga.

We Hunger se najavljuje basom, a potom sint melodijom, kakve je Chris komponovao za Neila na Very, recimo, ali u refrenu imate skoro njuvejv vrisku dostojnu crnih ajlajnera i oštrih šiški. Goth is the new pop, očigledno.

I da vam sad ne seciram svaku pesmu na ovom albumu, shvatili ste princip. Svi oni Twilight filmovi urodili su plodom. Globalna depresija i Bella Swan stvorili su okolnosti u kojima mejnstrim tinejdžer sa ambisom koji zuri u njega radije pravi selfi sa njim nego što mu se prepušta. U isto vreme, Azar Swan su lukavo pokupovali gomilu dubstep sitnine i post-Yeezus hopa koji su utkali u svoje pesme dajući im svežinu, ali i da lakše premoste transfer r'n'b publike na beli plesni podijum.

Da je bio preslušan na vreme, ovaj album bi sigurno završio u top tenu za 2014. Ali ništa ne brinite, ubaciću ga u 2015, tako mi svih Kanyeovih fešn ideja!

SELEKTAH: 9/ 10