OSKAR/ FEST/ WHATEVER: ST VINCENT

Dobro namazan film za tetke

Ja ne sporim da braća Weinstein vole film. Ali ni da (još više) vole pare. St Vincent, njihova produkcija, scenarističko-rediteljskog ostvarenja Theodorea Melfija je, ipak, film koji treba da razbukta ovu njihovu drugu ljubav.

Ovakvih filmova, u kojima se junak "nadžik baba" karaktera raskravi i potom emotivno veže za dete, kuče, mače bilo je oduvek. Kramer Vs Kramer, Kolya, Little Miss Sunshine, As Good As It Gets, Kid, Big Daddy, Home Alone... St Vincent ne donosi ništa novo.

Verujem da izbor Billa Murraya za ulogu drkoša Vincenta nije bio slučajan. Njegova osobenost i otuđenost su već postale notorne u Holivudu, tako da ovde za njega nije bilo puno izazova. Sva sreća pa ni ostatak kasta nije za potcenjivanje- od vazda komičarski pouzdane Melisse McCarthy, preko klinca Jaedena Lieberhera do Naomi Watts i Chrisa O'Dowda koji su se majstorski pokazali kao ruska kurva dobrog srca i katolički pop svestan limitiranih mogućnosti vere. I ta ekipa je ono što je spaslo Melfijev film od davljenja u opštim mestima ove "predbožićne" dramaturgije.

Iako sam se smejao dovoljno puta da ne budem besan što sam gledao ovakav film, na kraju mislim da je Melfi mogao nečim drugim da zabije nož u Vincentovo srce, a ne suprugom mu koja umire od Alchajmera, baš kao što ni njegovim kladioničarskim navikama ni malo nisu bili potrebni uterivači dugova. S druge strane njegove susedske ograde, Melissi nije bio potreban sudski spor sa razvedenim mužem i otimanje oko deteta. U njihovim samohranim životima moglo je da se nađe dovoljno radnje koja proizilazi iz karaktera, a ne iz sudbine, i to nepravedne. 

Negde između je ostao klinac koji nam je, za slučaj da nismo skapirali, bukvalno isprezentovao kako je Vincent dobio ono "St" ispred imena i zaslužio da bude "svetac". Ali, pretpostavljam da je to danak Holivudu i onoj drugoj ljubavi Weinsteinovaca.

SELEKTAH: 5/ 10