Od 007 do 700 za manje od dva sata
Matthew Vaughn je 2010. režirao Kick-Ass. I was there.
Godinu dana kasnije stigao je X-Men: First Class. Bio sam i tamo, ali nemam dokaza.
Na Kingsman: The Secret Service otišao sam potpuno nespreman da je to Vaughnov film (iako je pisalo). Više zato što je Žozefina (inače šefica fan-kluba Channinga Tatuma) slaba na Colina sa naočarama. U odelu. I špijunskim ulogama.
Kingsman: The Secret Service je fuckin masterpiece. I to sam vam već tvitovao odmah po gledanju. Znam.
Sve što sam napisao za Kick-Ass o Vaughnovom, sada već gejmčejndžerskom, doprinosu akcionoj komediji i ovde važi, samo je budžet veći, meta James Bond i svi njemu slični (a film se metafilmski pametno i duhovito sprda još sa nekima od njih- James Bourneom i Jackom Bauerom), a samopouzdanje i muda su mu nerazbivi.
Kingsman je pametan, duhovit i dovitljiv na toliko mnogo načina da ne znam odakle da počnem. Od toga da su mu uzori stari filmovi Jamesa Bonda koje proziva samo da bi kreirao njihovog savršenog naslednika. Ili od toga da je Samuel L. Jackson, stavljam tri prsta leve ruke u vatru, svoj lik, samoincijativno ili na Vaughnov nagovor, kreirao prema Flavoru Flavu. Samo mu okačite časovnik oko vrata i zažmurite. Ne zato što je Flavor negativac, već zato što je ovo film koji uzima u obzir da svet špijuna, akcije i filmova o tome treba da bude u vezi sa Pop svetom oko sebe, a ne samo da egzistira u sterilnom tehno univerzumu u kome žive nemoguće misije, bornovi indentiteti i krejg, danijel krejg.
Kingsman se vrlo domišljato nadovezuje na sve veći trend podmlađivanja žanrova i formata koji su do pre neku godinu bili namenjeni dvadesetogodišnjacima (i starijim), a sada mahom pucaju na tinejdžere. Twilight, Hunger Games, The 100, pomenuti Kick Ass, pa čak i X-Men: First Class su dobri primeri. Ima jedna scena u Kingsmanu koja najbolje govori o tome da Vaughn ne želi da štancuje, već sve radi sa ogromnim respektom za teen publiku. Firth, kao stariji Kingsman, vrbuje Eggsy-ja (da, rimuje se sa Banksy, ne i slučajno, verujem) i da bi mu pokazao koju vrstu mentoršipa mu je namenio tj koja vrsta promene ga očekuje i navodi Trading Places, Nikita, Pretty Woman, o kojima Eggsy nema pojma, a onda kad shvati o čemu se radi, Eggsy kaže- Ah, kao u My Fair Lady! Baš tako. Kingsman je film za pametne tinejdžere sa pametnim tinejdžerima. I za ostale pametne ljude koji su na vreme odbili da odrastu.
Regrutacija u viteški klan Kingsmana (unutar koga se agenti, opet ne slučajno, nazivaju imenima vitezova Okruglog stola) prikazana je sa surovošću i oporošću kakva karakteriše dosta od već navedenih teen sadržaja. Stvari u Kingsmanu jesu vedre, sumanute i blesave, ali sve vreme između provejava ozbiljnost i realnost klasnih i rasnih nejednakosti, rasturenih porodica, licemerja političara i stvarnih svetskih problema. Od kojih su psihopatski nastrojeni filantropi samo manji deo problema (inače osnovna tema filma je fenomenalan omaž prerano umrlom engleskom TV hitu Utopia).
Paralelno sa tim nepotcenjivanjem gledaoca ide i nepotcenjivanje filmofila. Stari Bond, iako u gajričijevskoj dinamici, je ovde uzor koji treba lukavo oboriti. Dok se paralelno sa tim, a i među likovima, vodi diskusija na temu očuvanja i razbijanja elemenata koji čine jedan akcioni ("bondovski") film. Iako znate šta na kraju mora da se desi, Vaughn je, ipak, uspeo da učini da brinem da li će novi Kingsman uspeti da spase svet ili će samo doći do polovičnog spasavanja, ili je ne-spas novi "the end" ovakvih filmova. Jer odjednom je sve delovalo kao verovatno i moguće. Nema puno takvih filmova. Još manje onih koji to postižu sa ovakvom lakoćom.
Mislim i da je Taron Egerton, kao Eggsy, bio odlična opozicija "spečenom" Colinu Firthu, sa svim neophodnim "sleng" elementima u svojoj pojavi da razmrda stvar i učini i jedno i drugim živim i atraktivnim. Taj nesnishodljivi odnos prema YouTube gledaocu i njegovom odnosu prema svetu otvorio je vrata da Kingsman, za razliku od Bonda i svih bondolikih junaka, postane junak našeg sveta i stvarnih problema, a ne zamišljeni koncept inter-paktovske ili inter-megakorporativne borbe. Nešto za šta bi većina Marvelovih junaka dala čak i super-testis da može da bude.
SELEKTAH: 9plus/ 10
Matthew Vaughn je 2010. režirao Kick-Ass. I was there.
Godinu dana kasnije stigao je X-Men: First Class. Bio sam i tamo, ali nemam dokaza.
Na Kingsman: The Secret Service otišao sam potpuno nespreman da je to Vaughnov film (iako je pisalo). Više zato što je Žozefina (inače šefica fan-kluba Channinga Tatuma) slaba na Colina sa naočarama. U odelu. I špijunskim ulogama.
Kingsman: The Secret Service je fuckin masterpiece. I to sam vam već tvitovao odmah po gledanju. Znam.
Sve što sam napisao za Kick-Ass o Vaughnovom, sada već gejmčejndžerskom, doprinosu akcionoj komediji i ovde važi, samo je budžet veći, meta James Bond i svi njemu slični (a film se metafilmski pametno i duhovito sprda još sa nekima od njih- James Bourneom i Jackom Bauerom), a samopouzdanje i muda su mu nerazbivi.
Kingsman je pametan, duhovit i dovitljiv na toliko mnogo načina da ne znam odakle da počnem. Od toga da su mu uzori stari filmovi Jamesa Bonda koje proziva samo da bi kreirao njihovog savršenog naslednika. Ili od toga da je Samuel L. Jackson, stavljam tri prsta leve ruke u vatru, svoj lik, samoincijativno ili na Vaughnov nagovor, kreirao prema Flavoru Flavu. Samo mu okačite časovnik oko vrata i zažmurite. Ne zato što je Flavor negativac, već zato što je ovo film koji uzima u obzir da svet špijuna, akcije i filmova o tome treba da bude u vezi sa Pop svetom oko sebe, a ne samo da egzistira u sterilnom tehno univerzumu u kome žive nemoguće misije, bornovi indentiteti i krejg, danijel krejg.
Kingsman se vrlo domišljato nadovezuje na sve veći trend podmlađivanja žanrova i formata koji su do pre neku godinu bili namenjeni dvadesetogodišnjacima (i starijim), a sada mahom pucaju na tinejdžere. Twilight, Hunger Games, The 100, pomenuti Kick Ass, pa čak i X-Men: First Class su dobri primeri. Ima jedna scena u Kingsmanu koja najbolje govori o tome da Vaughn ne želi da štancuje, već sve radi sa ogromnim respektom za teen publiku. Firth, kao stariji Kingsman, vrbuje Eggsy-ja (da, rimuje se sa Banksy, ne i slučajno, verujem) i da bi mu pokazao koju vrstu mentoršipa mu je namenio tj koja vrsta promene ga očekuje i navodi Trading Places, Nikita, Pretty Woman, o kojima Eggsy nema pojma, a onda kad shvati o čemu se radi, Eggsy kaže- Ah, kao u My Fair Lady! Baš tako. Kingsman je film za pametne tinejdžere sa pametnim tinejdžerima. I za ostale pametne ljude koji su na vreme odbili da odrastu.
Regrutacija u viteški klan Kingsmana (unutar koga se agenti, opet ne slučajno, nazivaju imenima vitezova Okruglog stola) prikazana je sa surovošću i oporošću kakva karakteriše dosta od već navedenih teen sadržaja. Stvari u Kingsmanu jesu vedre, sumanute i blesave, ali sve vreme između provejava ozbiljnost i realnost klasnih i rasnih nejednakosti, rasturenih porodica, licemerja političara i stvarnih svetskih problema. Od kojih su psihopatski nastrojeni filantropi samo manji deo problema (inače osnovna tema filma je fenomenalan omaž prerano umrlom engleskom TV hitu Utopia).
Paralelno sa tim nepotcenjivanjem gledaoca ide i nepotcenjivanje filmofila. Stari Bond, iako u gajričijevskoj dinamici, je ovde uzor koji treba lukavo oboriti. Dok se paralelno sa tim, a i među likovima, vodi diskusija na temu očuvanja i razbijanja elemenata koji čine jedan akcioni ("bondovski") film. Iako znate šta na kraju mora da se desi, Vaughn je, ipak, uspeo da učini da brinem da li će novi Kingsman uspeti da spase svet ili će samo doći do polovičnog spasavanja, ili je ne-spas novi "the end" ovakvih filmova. Jer odjednom je sve delovalo kao verovatno i moguće. Nema puno takvih filmova. Još manje onih koji to postižu sa ovakvom lakoćom.
Mislim i da je Taron Egerton, kao Eggsy, bio odlična opozicija "spečenom" Colinu Firthu, sa svim neophodnim "sleng" elementima u svojoj pojavi da razmrda stvar i učini i jedno i drugim živim i atraktivnim. Taj nesnishodljivi odnos prema YouTube gledaocu i njegovom odnosu prema svetu otvorio je vrata da Kingsman, za razliku od Bonda i svih bondolikih junaka, postane junak našeg sveta i stvarnih problema, a ne zamišljeni koncept inter-paktovske ili inter-megakorporativne borbe. Nešto za šta bi većina Marvelovih junaka dala čak i super-testis da može da bude.
SELEKTAH: 9plus/ 10
ovo (jos) nisam gledao ali UTOPIA je izvrsna serija, 2 sezone-prekinuli taman na vrhu, tek ce postati kultna. da ne kazem da je vrlo diskutabilno da li navijati za "negativce" ima li takvih uopste itd itd
ReplyDeleteSuper su obe serije i za klasu iznad ovog vrlo zabavnog filma. Britanci rasturaju!
Delete