Kum 2(.0)
Razumeću ako vam ovaj film bude dosadan. Hladnjikav. Ne-dramski. Prekonceptualan. Esejistički. Da, nešto sam sklon da ove dve poslednje reči uvek vezujem. Kao da je mogao biti bolji (odličan?) film u rukama drugog reditelja.
Žozefina misli dosta od toga.
I nemam nameru da sad glumim nadmenog, prepametnog, intelektualizmu sklonog kritičara (mislim, što da glumim?) koji pokušava da vam proda neki sadržaj kao "primijum" baš zato što vi ne (možete ni da u-)kapirate kako su sve njegove mane zapravo njegove vrednosti.
Jer meni obično ovakvi filmovi idu na kurac. Ovaj nije. Zato mi se dopao.
U ostalom, debitantsko ostvarenje J.C.Chandora, Margin Call, mi se manje-više baš iz gore navedenih razloga nije mnogo dopalo.
Priča o "prvom milionu" biznismena Abela Moralesa smeštena je u "najnasilniju godinu ikada" zabeleženu u Njujorku. To nam na početku filma saopšte i to je filter kroz koji gledamo sve ostalo. Abel (u vrlo, vrlo kontrolisanoj izvedbi Oscara Isaacsa) je emigrant koji se oženio ćerkom gangstera (koji je na službi u zatvoru) i koji pokušava da svom, export-import, biznisu obezbedi sredstva za sledeći korak- kupovinu ogromnog placa koji će pretvoriti u magacine i koji će mu dalekosežno obezbediti profit i top biznis poziciju. Kupovina placa vezana je za kredit od banke, ali kako Njujorkom vlada "najnasilnija godina ikada" Abel nikako ne može da se otarasi gomile "nepoštenih" stvari koji prete ostvarenju te kupovine. S jedne strane lokalni državni tužilac navrzao se na njega i preti mu brojnim tužbama za utaju poreza i sličnim marifetlucima, a s druge, njegovi vozači i roba neprekidno su izloženi napadima naoružanih pljačkaša. Na sve to dodajte i ambicioznu suprugu, "tatinu mazu", koja od svog supruga očekuje da malo više "bossuje", a malo manje "šefuje" sopstvenim biznisom. Radnja filma pokriva nekoliko dana tokom kojih Abel dogovara kupovinu, ostaje bez podrške banke i mora da se snađe za novac, jer će mu u suprotnom propasti i posao i ogroman depozit koji je položio za isti.
A Most Violent Year je priča o prodaji duše đavolu, sve sa simboličnim činom "žrtvovanja" na kraju filma kojim ta saradnja započinje. Iako Abel daje sve od sebe da svom biznisu obezbedi pošten napredak i da ga zasnuje na talentu i intuiciji, tek kada prihvati ponuđene prečice i to da će jedino kao krokodil preživeti u bari pred njim počinju da se otvaraju prilike za uspehom. I ta nemilosrdna činjenica sačekuje ga na svim frontovima- od onih koji zagovaraju poštenje i pravdu, preko partnera i prijatelja do rođene supruge. Ne znam da li je to zbog sugestivne stilizacije Abela Moralesa, ali skoro da se može povući paralela sa Michaelom Corleoneom (Godfather II) i njegovim transferom od jedinog dobrog sina u nemilosrdnog kuma. Čak bih se zakunuo i da su scenografije, fotografija i osvetljenje isto, ili "slično". Iako je Godfather II satkan od vrhunskih elemenata koji čine jednu krimi-dramu, A Most Violent Year kao da pokušava nešto slično, ali samo kroz seriju nagoveštaja tih (vrhunskih) elemenata.
U svojoj genezi budućeg, daleko opasnijeg, "kuma" Njujorka, J.C.Chandor želi da neizbežnu sudbinu svog junaka okuje okolnostima koje su skoro jednake bremenu nasleđa i "porodice" iz koje potiče, a koja je na sličan način obgrlila Michaela Coreleonea. Abel ne prodaje svoju dušu đavolu tako što počini zločin. Naprotiv, on, kao dobar biznismen, samo prihvata surovu realnost da je ono što mu se nudi ujedno i najbolje za njegov biznis. I to je samo najava svih budućih "fleksibilnosti" koji će jednog dana dovesti do korporativnog "kumovanja" sudbinama ljudi prikazanog u Margin Call.
Chandor zdravicu završenom poslu i postavljanju prve etape budućeg megauspeha ukrašava samoubistvom Abelovog radnika, oko čijeg se zbrinjavanja Abel potrudio koliko i oko posla koji mu visi oko vrata. Ta smrt simbolično predstavlja i smrt svih Abelovih ideala, ali i kraj korporativne brige za "malog čoveka" koju će osamdesete uporno i sve hladnije odbijati da obnove. Tu, na dokovima Njujorka privela se kraju jedna Amerika, a iz pepela i krvi rodila jedna druga. Jer tako je moralo biti. Jer biznis uvek nađe načina.
Iako u A Most Violent Year postoje dramski zapleti, sukobi interesa (pa i onih emocionalnih), a ni tenzije ne manjka, sve je to disciplinovano podšišano da odgovara jednom monotonom ritmu i tonu priče, koji će možda kod radoznalijeg gledaoca, baš time pobuditi interesovanje. A Most Violent Year je više dokument o jednom zločinu, nego rekreacija istog. Pored toga, a da ne zaboravim, film impresionira i dosledno sprovedenim odbijanjem da stvari učini "filmskijim od života", pa tako sve fizičke jurnjave u kojima Abel učestvuje traju "prirodno dugo" ili ostavljaju realne, anti-filmske posledice, baš kao i što sve vrste zakulisanih administrativnih igara imaju neke protokolarne predigre i propozicije, koji još više otuđuju film od drame na koju nam toliko liči.
Mislim da J.C. Chandor zaslužuje aplauz i zbog tipa ambicije, ali i zbog visokog nivoa njene ostvarenosti.
SELEKTAH: 8/ 10
Razumeću ako vam ovaj film bude dosadan. Hladnjikav. Ne-dramski. Prekonceptualan. Esejistički. Da, nešto sam sklon da ove dve poslednje reči uvek vezujem. Kao da je mogao biti bolji (odličan?) film u rukama drugog reditelja.
Žozefina misli dosta od toga.
I nemam nameru da sad glumim nadmenog, prepametnog, intelektualizmu sklonog kritičara (mislim, što da glumim?) koji pokušava da vam proda neki sadržaj kao "primijum" baš zato što vi ne (možete ni da u-)kapirate kako su sve njegove mane zapravo njegove vrednosti.
Jer meni obično ovakvi filmovi idu na kurac. Ovaj nije. Zato mi se dopao.
U ostalom, debitantsko ostvarenje J.C.Chandora, Margin Call, mi se manje-više baš iz gore navedenih razloga nije mnogo dopalo.
Priča o "prvom milionu" biznismena Abela Moralesa smeštena je u "najnasilniju godinu ikada" zabeleženu u Njujorku. To nam na početku filma saopšte i to je filter kroz koji gledamo sve ostalo. Abel (u vrlo, vrlo kontrolisanoj izvedbi Oscara Isaacsa) je emigrant koji se oženio ćerkom gangstera (koji je na službi u zatvoru) i koji pokušava da svom, export-import, biznisu obezbedi sredstva za sledeći korak- kupovinu ogromnog placa koji će pretvoriti u magacine i koji će mu dalekosežno obezbediti profit i top biznis poziciju. Kupovina placa vezana je za kredit od banke, ali kako Njujorkom vlada "najnasilnija godina ikada" Abel nikako ne može da se otarasi gomile "nepoštenih" stvari koji prete ostvarenju te kupovine. S jedne strane lokalni državni tužilac navrzao se na njega i preti mu brojnim tužbama za utaju poreza i sličnim marifetlucima, a s druge, njegovi vozači i roba neprekidno su izloženi napadima naoružanih pljačkaša. Na sve to dodajte i ambicioznu suprugu, "tatinu mazu", koja od svog supruga očekuje da malo više "bossuje", a malo manje "šefuje" sopstvenim biznisom. Radnja filma pokriva nekoliko dana tokom kojih Abel dogovara kupovinu, ostaje bez podrške banke i mora da se snađe za novac, jer će mu u suprotnom propasti i posao i ogroman depozit koji je položio za isti.
A Most Violent Year je priča o prodaji duše đavolu, sve sa simboličnim činom "žrtvovanja" na kraju filma kojim ta saradnja započinje. Iako Abel daje sve od sebe da svom biznisu obezbedi pošten napredak i da ga zasnuje na talentu i intuiciji, tek kada prihvati ponuđene prečice i to da će jedino kao krokodil preživeti u bari pred njim počinju da se otvaraju prilike za uspehom. I ta nemilosrdna činjenica sačekuje ga na svim frontovima- od onih koji zagovaraju poštenje i pravdu, preko partnera i prijatelja do rođene supruge. Ne znam da li je to zbog sugestivne stilizacije Abela Moralesa, ali skoro da se može povući paralela sa Michaelom Corleoneom (Godfather II) i njegovim transferom od jedinog dobrog sina u nemilosrdnog kuma. Čak bih se zakunuo i da su scenografije, fotografija i osvetljenje isto, ili "slično". Iako je Godfather II satkan od vrhunskih elemenata koji čine jednu krimi-dramu, A Most Violent Year kao da pokušava nešto slično, ali samo kroz seriju nagoveštaja tih (vrhunskih) elemenata.
U svojoj genezi budućeg, daleko opasnijeg, "kuma" Njujorka, J.C.Chandor želi da neizbežnu sudbinu svog junaka okuje okolnostima koje su skoro jednake bremenu nasleđa i "porodice" iz koje potiče, a koja je na sličan način obgrlila Michaela Coreleonea. Abel ne prodaje svoju dušu đavolu tako što počini zločin. Naprotiv, on, kao dobar biznismen, samo prihvata surovu realnost da je ono što mu se nudi ujedno i najbolje za njegov biznis. I to je samo najava svih budućih "fleksibilnosti" koji će jednog dana dovesti do korporativnog "kumovanja" sudbinama ljudi prikazanog u Margin Call.
Chandor zdravicu završenom poslu i postavljanju prve etape budućeg megauspeha ukrašava samoubistvom Abelovog radnika, oko čijeg se zbrinjavanja Abel potrudio koliko i oko posla koji mu visi oko vrata. Ta smrt simbolično predstavlja i smrt svih Abelovih ideala, ali i kraj korporativne brige za "malog čoveka" koju će osamdesete uporno i sve hladnije odbijati da obnove. Tu, na dokovima Njujorka privela se kraju jedna Amerika, a iz pepela i krvi rodila jedna druga. Jer tako je moralo biti. Jer biznis uvek nađe načina.
Iako u A Most Violent Year postoje dramski zapleti, sukobi interesa (pa i onih emocionalnih), a ni tenzije ne manjka, sve je to disciplinovano podšišano da odgovara jednom monotonom ritmu i tonu priče, koji će možda kod radoznalijeg gledaoca, baš time pobuditi interesovanje. A Most Violent Year je više dokument o jednom zločinu, nego rekreacija istog. Pored toga, a da ne zaboravim, film impresionira i dosledno sprovedenim odbijanjem da stvari učini "filmskijim od života", pa tako sve fizičke jurnjave u kojima Abel učestvuje traju "prirodno dugo" ili ostavljaju realne, anti-filmske posledice, baš kao i što sve vrste zakulisanih administrativnih igara imaju neke protokolarne predigre i propozicije, koji još više otuđuju film od drame na koju nam toliko liči.
Mislim da J.C. Chandor zaslužuje aplauz i zbog tipa ambicije, ali i zbog visokog nivoa njene ostvarenosti.
SELEKTAH: 8/ 10
No comments:
Post a Comment