Verovatno najgori film koji sam gledao ove godine, a konkurencija je od samog početka bila veoma oštra
Mortdecai je baziran na (nepročitanom) delu Kyrila Bonfigliolija. Junak ovog mogla-je-to-biti-šarmantna-franšiza-seća-li-se-neko-sjajne-HBO-ove-serije-Bored-To-Death filma je snob, bogatun i diler umetninama Mortdecai. On i njegova supruga Johanna, i batler im badigard Jock, naći će se u neprijatnoj situaciiji da kraljici i otadžbini duguju 8 miliona funti na ime neplaćene poreze (sad već primećujete da o ovom filmu pišem kao da me boli kurac). Iz tog razloga Mortdecai je prinuđen da prihvati propozal svog nedragog saradnika i udvarača njegove žene, policajca Martlanda, da pronađe jedno ukradeno Goyino platno, oko koga se otimaju mnogi ljubitelji umetnosti, ali i oni koji veruju da na njegovoj poleđini stoji šifra švajcarskog sefa u koji je neki poznati nacoš pohranio stotine milona dolara vrednog zlata i drugih đakonija.
Iako ne zvuči kao materijal u koji bi trebalo uključiti Johnny-ja Deppa (a trebalo bi, recimo Ralpha Fiennesa i Wesa Andersona), ovaj se prihvatio uloge sve sa trejdmark brkovima i odradio posao na visini neuspelog pokušaja Dragana Bjelogrlića da za prijatelje na slavi dočara Petera Sellersa. Ista vrsta kurcobolje, degutantnog šmiranja, jedva budnosti i neskrivenoe zapitanosti "koji ću ja kurac ovde?" krasi i glumačke napore Gwyneth Paltrow (supruga), Ewana McGregora (policajac udvarač), Paula Bettany-ja (Jock) i svih ostalih koji su čak i samo statirali u ovom ostvarenju.
Ova vrsta stilizacije na kojoj je Wes Anderson doktorirao sa Grand Budapest Hotel ne sme nikada da bude lišena crnog humora i cinizma ili bude upakovana u nešto što bi i deda Disney mogao da proguta, jer u suprotnom je osuđena na strašnu otrovnu gromoglasnu ogavnu sat i po dugu od prvog sekunda nepodnošljivu bahatu drsku & bezobraznu ne mo'š se oprati od takve p.r.o.p.a.s.t. Mortdecai je toliko benigan da Depp nije jednom prilikom sasvim nepotrebno dreknuo "fuckin" mogao bi da ide na "TV Hram" za Uskrs. Ostatak filma uglavnom krase fore iz Home Alone 3 i The Naked Gun 33 1/3: The Final Result, mada bih na neviđeno rekao da je i dosta toga preuzeto iz Dr Dolittle: Million Dollar Mutts.
Teško je zamisliti da je Holivud platio 80 miliona dolara za film u kome ne postoji pedalj zanimljivog i gledljivog sadržaja i u kome glume glumci koji su barem jednom do sada nekim svojim ostvarenjem uspeli da nam prigrle srca. Da li je ovo bio hir Johnny-ja Deppa (koji i producira) ili poguban izbor Davida Koeppa (koji se sigurno nije kvalifikovao za ovaj film odličnim scenarističkim radom na Jurassic Park i M:I) teško je reći, ali nauka će pokušati da da odgovor kako je došlo do nastanka ovakvog filma.
Ako su vam u prošlosti The Avengers (rimejk iz 1998), Lost In Space (također rimejk iz iste godine) ili drugi deo Charlie's Angels bili sjajni filmovi sa sjajnim glumcima i sjajnim zapletima, onda ćete sigurno uživati i u raskošnom i isto toliko skrivenom geniju Mortdecai.
SELEKTAH: 1/ 10
Mortdecai je baziran na (nepročitanom) delu Kyrila Bonfigliolija. Junak ovog mogla-je-to-biti-šarmantna-franšiza-seća-li-se-neko-sjajne-HBO-ove-serije-Bored-To-Death filma je snob, bogatun i diler umetninama Mortdecai. On i njegova supruga Johanna, i batler im badigard Jock, naći će se u neprijatnoj situaciiji da kraljici i otadžbini duguju 8 miliona funti na ime neplaćene poreze (sad već primećujete da o ovom filmu pišem kao da me boli kurac). Iz tog razloga Mortdecai je prinuđen da prihvati propozal svog nedragog saradnika i udvarača njegove žene, policajca Martlanda, da pronađe jedno ukradeno Goyino platno, oko koga se otimaju mnogi ljubitelji umetnosti, ali i oni koji veruju da na njegovoj poleđini stoji šifra švajcarskog sefa u koji je neki poznati nacoš pohranio stotine milona dolara vrednog zlata i drugih đakonija.
Iako ne zvuči kao materijal u koji bi trebalo uključiti Johnny-ja Deppa (a trebalo bi, recimo Ralpha Fiennesa i Wesa Andersona), ovaj se prihvatio uloge sve sa trejdmark brkovima i odradio posao na visini neuspelog pokušaja Dragana Bjelogrlića da za prijatelje na slavi dočara Petera Sellersa. Ista vrsta kurcobolje, degutantnog šmiranja, jedva budnosti i neskrivenoe zapitanosti "koji ću ja kurac ovde?" krasi i glumačke napore Gwyneth Paltrow (supruga), Ewana McGregora (policajac udvarač), Paula Bettany-ja (Jock) i svih ostalih koji su čak i samo statirali u ovom ostvarenju.
Ova vrsta stilizacije na kojoj je Wes Anderson doktorirao sa Grand Budapest Hotel ne sme nikada da bude lišena crnog humora i cinizma ili bude upakovana u nešto što bi i deda Disney mogao da proguta, jer u suprotnom je osuđena na strašnu otrovnu gromoglasnu ogavnu sat i po dugu od prvog sekunda nepodnošljivu bahatu drsku & bezobraznu ne mo'š se oprati od takve p.r.o.p.a.s.t. Mortdecai je toliko benigan da Depp nije jednom prilikom sasvim nepotrebno dreknuo "fuckin" mogao bi da ide na "TV Hram" za Uskrs. Ostatak filma uglavnom krase fore iz Home Alone 3 i The Naked Gun 33 1/3: The Final Result, mada bih na neviđeno rekao da je i dosta toga preuzeto iz Dr Dolittle: Million Dollar Mutts.
Teško je zamisliti da je Holivud platio 80 miliona dolara za film u kome ne postoji pedalj zanimljivog i gledljivog sadržaja i u kome glume glumci koji su barem jednom do sada nekim svojim ostvarenjem uspeli da nam prigrle srca. Da li je ovo bio hir Johnny-ja Deppa (koji i producira) ili poguban izbor Davida Koeppa (koji se sigurno nije kvalifikovao za ovaj film odličnim scenarističkim radom na Jurassic Park i M:I) teško je reći, ali nauka će pokušati da da odgovor kako je došlo do nastanka ovakvog filma.
Ako su vam u prošlosti The Avengers (rimejk iz 1998), Lost In Space (također rimejk iz iste godine) ili drugi deo Charlie's Angels bili sjajni filmovi sa sjajnim glumcima i sjajnim zapletima, onda ćete sigurno uživati i u raskošnom i isto toliko skrivenom geniju Mortdecai.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment