Na kraju se revizija jednog od ključnih pro-feminističkih ostvarenja (napisao muškarac) svela na vic. Ili vi, feministkinje, ne mislite tako?
Sve izgleda umiveno, simpatično i sa pantomimskim izrazima glavnog junaka, kao i u većini francuskih komercijalnih komedija. Ali Anne Fontaine (rediteljka koja voli ženske junakinje) želi da se pozbavi nečim mnogo ozbiljnijim- mogućnošću mlade, moderne žene da se otrgne muškom uticaju i pobedi "madam Bovari" u sebi.
Neke stvari su baš "in your face". Glavna glumica zove se Gemma Arterton i igra ženu koja se zove Gemma Bovary, što je skoro isto kao "Madame (Emma) Bovary". Da ne bi bilo dileme oko toga čime se Fontaine ovde bavi, glavni junak, koji "kumuje" većini dešavanja zove se Martin Joubert što i nije tako daleko od Gustave Flaubert. Naročito kada radnju smestite u neko selo u Normandiji, a čamotinju mlade udate žene prekratite seksualnom avanturom.
Ali, ako nemate pojma ili vas ne interesuju sve te literarne reference, Gemma Bovery će vam u najvećem delu izgledati (i završiti) kao neki od onih francuskih (ili italijanskih) filmova u kome se neka od junakinja zove "Malena" ili glumi Juliette Binoche koja veći deo filma pravi nešto od čokolade. To su oni idiličnjikavi filmovi, namenjeni za žene previše lenje da čitaju romane po kojima su filmovi napravljeni. Za "drugarice", pre nego za "tetke". Romantični.
Gemma Bovery nije nimalo romantičan film da budem iskren. Martin Joubert je radio u nekoj izdavačkoj kući u Parizu, i došao je u ovo selo da nastavi rad u očevoj pekari. Već njegova uvodna priča izliva prezir prema monotoniji "vangradske idile". On je "Mr. Bovary". On je taj koji svoju dosadu pretvara u interesovanje, pa simpatiju, pa ljubav ili brigu (teško je reći) za komšinicu Gemmu, koja se sa mužem, iz Londona doselila u kuću preko puta njegove.
Osnovna radnja filma manje-više odgovara na Flaubertov roman, Gemma vara muža sa mladim naslednikom lokalne aristokratije, potom se u njen život vraća i ljubavnik koji joj je već polomio srce, a Martin (ne) planirano postaje generator svih bitnijih dramskih kretanja. Za sve to vreme, da stvari imaju i miris i ukus, neprekidno kruže peciva iz Martinove pekare.
Na kraju (ćemo spojlere?!) relativno neinventivna drama jakih ambicija završava u crnohumornoj minijaturi, gde nekoliko muškaraca (bukvalno!) ne uspeva da spase jednu ženu. Što je vrlo ciničan komentar. Ali i apsurdan za ponuđeni feministički materijal. Jer šta će ženi muškarci da je spasavaju.
Međutim, film pojede najveći deo sebe kroz (ultra nepotrebni) epilog u kome Martinu stiže nova komšinica, navodno iz Rusije, sličnog imena kao Karenina. Da, ona... Da se nazreti da Martin i u njoj vidi testo koje treba obraditi i sačuvati od propasti. Da je film bio samo o nepromenljivosti smera u koji vodi put popločan dobrim namerama, ovo bi bio solidan žanrovski kliše za kraj. Ali, kao što rekoh, nije.
SELEKTAH: 3plus/ 10
Sve izgleda umiveno, simpatično i sa pantomimskim izrazima glavnog junaka, kao i u većini francuskih komercijalnih komedija. Ali Anne Fontaine (rediteljka koja voli ženske junakinje) želi da se pozbavi nečim mnogo ozbiljnijim- mogućnošću mlade, moderne žene da se otrgne muškom uticaju i pobedi "madam Bovari" u sebi.
Neke stvari su baš "in your face". Glavna glumica zove se Gemma Arterton i igra ženu koja se zove Gemma Bovary, što je skoro isto kao "Madame (Emma) Bovary". Da ne bi bilo dileme oko toga čime se Fontaine ovde bavi, glavni junak, koji "kumuje" većini dešavanja zove se Martin Joubert što i nije tako daleko od Gustave Flaubert. Naročito kada radnju smestite u neko selo u Normandiji, a čamotinju mlade udate žene prekratite seksualnom avanturom.
Ali, ako nemate pojma ili vas ne interesuju sve te literarne reference, Gemma Bovery će vam u najvećem delu izgledati (i završiti) kao neki od onih francuskih (ili italijanskih) filmova u kome se neka od junakinja zove "Malena" ili glumi Juliette Binoche koja veći deo filma pravi nešto od čokolade. To su oni idiličnjikavi filmovi, namenjeni za žene previše lenje da čitaju romane po kojima su filmovi napravljeni. Za "drugarice", pre nego za "tetke". Romantični.
Gemma Bovery nije nimalo romantičan film da budem iskren. Martin Joubert je radio u nekoj izdavačkoj kući u Parizu, i došao je u ovo selo da nastavi rad u očevoj pekari. Već njegova uvodna priča izliva prezir prema monotoniji "vangradske idile". On je "Mr. Bovary". On je taj koji svoju dosadu pretvara u interesovanje, pa simpatiju, pa ljubav ili brigu (teško je reći) za komšinicu Gemmu, koja se sa mužem, iz Londona doselila u kuću preko puta njegove.
Osnovna radnja filma manje-više odgovara na Flaubertov roman, Gemma vara muža sa mladim naslednikom lokalne aristokratije, potom se u njen život vraća i ljubavnik koji joj je već polomio srce, a Martin (ne) planirano postaje generator svih bitnijih dramskih kretanja. Za sve to vreme, da stvari imaju i miris i ukus, neprekidno kruže peciva iz Martinove pekare.
Na kraju (ćemo spojlere?!) relativno neinventivna drama jakih ambicija završava u crnohumornoj minijaturi, gde nekoliko muškaraca (bukvalno!) ne uspeva da spase jednu ženu. Što je vrlo ciničan komentar. Ali i apsurdan za ponuđeni feministički materijal. Jer šta će ženi muškarci da je spasavaju.
Međutim, film pojede najveći deo sebe kroz (ultra nepotrebni) epilog u kome Martinu stiže nova komšinica, navodno iz Rusije, sličnog imena kao Karenina. Da, ona... Da se nazreti da Martin i u njoj vidi testo koje treba obraditi i sačuvati od propasti. Da je film bio samo o nepromenljivosti smera u koji vodi put popločan dobrim namerama, ovo bi bio solidan žanrovski kliše za kraj. Ali, kao što rekoh, nije.
SELEKTAH: 3plus/ 10
No comments:
Post a Comment