Bruno Ganz igra oca srpske mafijaške porodice u Norveškoj
Da li je Po redu nestajanja idiotski film? Možda. Originalno ime filma je "Snaga idiota". I ta snaga zaista deluje kao najjače oružje ovog filma.
Počinje kao norveški odgovor na Taken. A počinju i spojleri.
Stellan Skarsgard (vršnjak Neesonov) igra čistača snega u nekom omanjem (tako deluje) norveškom mestu. To znači da ume da operiše komplikovanim setom samohodnih mašina za čišćenje snega. Kada njegov sin greškom strada u obračunu lokalne mafije sa jednim od svojih dilera, Stellan odlučuje da uzme pravdu u svoje ruku. Na isti način kao mnogi pravdenici pre njega.
Kraftidioten se potom nastavlja kao serija Stellanovih ubistava koji uvek završe ironičnom plasiranim telopom koji izgleda kao čitulja na ekranu, za upravo "preminulog". Međutim, Stellanovo ubijanje "Šveđana" inicira rata sa srpskom mafiju, koju ovi krive za nestanak svojih ljudi, te će se on neplanirano naći između dve vatre. Kao što rekoh, našeg Sergeja, Mikija Krstovića i "nji'ovog" Gorana Navojeca predvodi Bruno Ganz u obračunu koji bi trebalo da izgledao kao "koenovski" akcioni krimić. Ali ne izgleda.
Kraftidioten raspiruje ili želi da raspiri razna osećanja- i ozbiljne drame (otac koji žali i sveti sina) i totalne budalaštine (obračun kriminalaca) i crne komedije (stilizacija) i skandinavskog uvrnutog egzistencijalizma (sva ta čistoća snega vs tama ljudi u tamnim odelima) i u velikoj meri ih raspiruje. Kao i život. Izazivajući u nama istu vrstu zbunjenosti i zapitanosti koji je smisao svega toga. Vrlina je što na filmu, bolje nego u životu, ta vrsta apsurda ostavlja manje posledice.
Na kraju imamo totalnu smrt i dva oca koja su preživela. I još jednu bizarnu smrt. Pravda je zadovoljena i tu je žanr ispoštovan. Ali ja i dalje ne bih umeo da vam kažem čemu ovaj film, o čemu se tu radi i najradije bih pristao na objašnjenje da je u pitanju odlična studentska stilska vežba oslonjena na omiljeni žanr ili film studenta. U ovom slučaju No Country For Old Men, recimo.
Iako to nije slučaj.
SELEKTAH: 5plus/ 10
Da li je Po redu nestajanja idiotski film? Možda. Originalno ime filma je "Snaga idiota". I ta snaga zaista deluje kao najjače oružje ovog filma.
Počinje kao norveški odgovor na Taken. A počinju i spojleri.
Stellan Skarsgard (vršnjak Neesonov) igra čistača snega u nekom omanjem (tako deluje) norveškom mestu. To znači da ume da operiše komplikovanim setom samohodnih mašina za čišćenje snega. Kada njegov sin greškom strada u obračunu lokalne mafije sa jednim od svojih dilera, Stellan odlučuje da uzme pravdu u svoje ruku. Na isti način kao mnogi pravdenici pre njega.
Kraftidioten se potom nastavlja kao serija Stellanovih ubistava koji uvek završe ironičnom plasiranim telopom koji izgleda kao čitulja na ekranu, za upravo "preminulog". Međutim, Stellanovo ubijanje "Šveđana" inicira rata sa srpskom mafiju, koju ovi krive za nestanak svojih ljudi, te će se on neplanirano naći između dve vatre. Kao što rekoh, našeg Sergeja, Mikija Krstovića i "nji'ovog" Gorana Navojeca predvodi Bruno Ganz u obračunu koji bi trebalo da izgledao kao "koenovski" akcioni krimić. Ali ne izgleda.
Kraftidioten raspiruje ili želi da raspiri razna osećanja- i ozbiljne drame (otac koji žali i sveti sina) i totalne budalaštine (obračun kriminalaca) i crne komedije (stilizacija) i skandinavskog uvrnutog egzistencijalizma (sva ta čistoća snega vs tama ljudi u tamnim odelima) i u velikoj meri ih raspiruje. Kao i život. Izazivajući u nama istu vrstu zbunjenosti i zapitanosti koji je smisao svega toga. Vrlina je što na filmu, bolje nego u životu, ta vrsta apsurda ostavlja manje posledice.
Na kraju imamo totalnu smrt i dva oca koja su preživela. I još jednu bizarnu smrt. Pravda je zadovoljena i tu je žanr ispoštovan. Ali ja i dalje ne bih umeo da vam kažem čemu ovaj film, o čemu se tu radi i najradije bih pristao na objašnjenje da je u pitanju odlična studentska stilska vežba oslonjena na omiljeni žanr ili film studenta. U ovom slučaju No Country For Old Men, recimo.
Iako to nije slučaj.
SELEKTAH: 5plus/ 10
No comments:
Post a Comment