Jači jedu slabije
Pisaću o onome što znam. Istina, obišao sam imdb da saznam više, ali tek nakon gledanja filma, pa se to ne računa.
A reditelj ne informiše, tako da ono što ne znamo nije ni bitno. Sem smaračimasveznalicama. Er ste vi smaračisveznalice?! Mrš!
Dakle, pričaju arapski. Sve se dešava u nekoj pustinji, iz koje je kamilom ili, novoizgrađenom, prugom, moguće stići do Meke. To je to od geografije.
Vidimo da "Turci" drže neku vlast, a muvaju se i neki "Englezi". Oružje je i dalje nepoluautomatsko. Rekao bih da je XX vek tek počeo. Ili tako nešto. To je to od istorije.
Jedan Englez i jedan Arapin, njegov vodič, tokom noći stižu u beduinsko selo (zapravo, i reč "zaseok" je luksuz za ono što vidimo). Običaji ili senka visokopoštovanog oca, bivšeg "vladara" seoceta, nalažu da moraju da pomognu gostima da nastave dalje put. Jedan od tri brata kreće sa njima da im se nađu u području kojim haraju razbojnici. Za njima, nepozvan, kreće i dvanaestogodišnji dečak Theeb. Najmlađi brat.
Prvokreirana slika o tome da će film biti o dva sveta- dečakovom (divljem) i Englezovom (civilizovanom) rasprišiće se kad krenu na put, a odmah potom će i drugokreirana nada da će Theeb biti film o niskobudžetnoj "lorensovskoj" avanturi po pustinji da se rasprši. Neočekivano film postaje priča o preživljavanju, odrastanju, shvatanju stvari, učenju pravde i nepravde. O onome što je stariji brat rekao Theebu- da jači jedu slabije.
Debitant Naji Abu Nowar od početka insistira na sporom tempu, dokumentaristički dočaravajući suživot čoveka i pustinje. Likovi su više tipovi nego karakteri, pa čak i Theeb koji prolazi kroz neku vrstu stripovski tragičnog/ dramatičnog odrastanja. Ono što on shvata jeste da je biti jači ili slabiji ne nešto što je dato, već nešto što se određuje gore navedenom kulinarskom jednačinom.
Pretpostavljam da uplitanje istorijskih okolnosti dodatno pojašnjava simboliku filma i njegovu poruku na račun starosedelaca i došljaka, "zaostatka" i napretka, smisla globalizacije uopšte. Ali Vuk nije preterano nostalgičan u pogledu toga. Pre mi zvuči kao režanje. Kao nešto što ne treba dirati. Možda je čak i pomalo kontroverzan u jasnosti te poruke. A?
Negde sam pročitao da je Vuk pobedio na ovogodišnjem FEST-u.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Pisaću o onome što znam. Istina, obišao sam imdb da saznam više, ali tek nakon gledanja filma, pa se to ne računa.
A reditelj ne informiše, tako da ono što ne znamo nije ni bitno. Sem smaračimasveznalicama. Er ste vi smaračisveznalice?! Mrš!
Dakle, pričaju arapski. Sve se dešava u nekoj pustinji, iz koje je kamilom ili, novoizgrađenom, prugom, moguće stići do Meke. To je to od geografije.
Vidimo da "Turci" drže neku vlast, a muvaju se i neki "Englezi". Oružje je i dalje nepoluautomatsko. Rekao bih da je XX vek tek počeo. Ili tako nešto. To je to od istorije.
Jedan Englez i jedan Arapin, njegov vodič, tokom noći stižu u beduinsko selo (zapravo, i reč "zaseok" je luksuz za ono što vidimo). Običaji ili senka visokopoštovanog oca, bivšeg "vladara" seoceta, nalažu da moraju da pomognu gostima da nastave dalje put. Jedan od tri brata kreće sa njima da im se nađu u području kojim haraju razbojnici. Za njima, nepozvan, kreće i dvanaestogodišnji dečak Theeb. Najmlađi brat.
Prvokreirana slika o tome da će film biti o dva sveta- dečakovom (divljem) i Englezovom (civilizovanom) rasprišiće se kad krenu na put, a odmah potom će i drugokreirana nada da će Theeb biti film o niskobudžetnoj "lorensovskoj" avanturi po pustinji da se rasprši. Neočekivano film postaje priča o preživljavanju, odrastanju, shvatanju stvari, učenju pravde i nepravde. O onome što je stariji brat rekao Theebu- da jači jedu slabije.
Debitant Naji Abu Nowar od početka insistira na sporom tempu, dokumentaristički dočaravajući suživot čoveka i pustinje. Likovi su više tipovi nego karakteri, pa čak i Theeb koji prolazi kroz neku vrstu stripovski tragičnog/ dramatičnog odrastanja. Ono što on shvata jeste da je biti jači ili slabiji ne nešto što je dato, već nešto što se određuje gore navedenom kulinarskom jednačinom.
Pretpostavljam da uplitanje istorijskih okolnosti dodatno pojašnjava simboliku filma i njegovu poruku na račun starosedelaca i došljaka, "zaostatka" i napretka, smisla globalizacije uopšte. Ali Vuk nije preterano nostalgičan u pogledu toga. Pre mi zvuči kao režanje. Kao nešto što ne treba dirati. Možda je čak i pomalo kontroverzan u jasnosti te poruke. A?
Negde sam pročitao da je Vuk pobedio na ovogodišnjem FEST-u.
SELEKTAH: 7minus/ 10
No comments:
Post a Comment