Psycho killer, qu'est-ce que c'est?
Prethodni film Antonia Camposa, Afterschool, onako usput bavio se psihopatologijom svog muškog junaka i to u odnosu na video u kome su dve devojke stradale. Ta muško-ženska klackalica nije naročito bola oči i ostala je u senci bavljenja tinejdžerima anženeral, kao i filterisanjem naših kapaciteta za učestvovanje u životu ako između njih i nas postoji odnosno ne postoji ekran. U Simon Killer Campos je u prvi plan izvukao samo to. I opet nema ničeg laskavog po muškarce, naprotiv.
Simon je Amerikanac, post-diplomac, budući naučnik (nešto u vezi sa očima i mozgom) koji dolazi u Pariz nakon svežeg raskida sa Michelle. Kako saznajemo iz priče sa momkom u čijem će stanu boraviti tokom mesec dana, to je bila veza koja je ionako išla ka svom kraju, došlo je do njenog neverstva i to je rezultiralo raskidom. Iz Simonove prepiske sa Michelle deluje da je tu bilo malo više neprijatnosti nego što bi se isprva dalo zaključiti.
Simon bleji po Parizu kao i svaki turista, jednom slučajno upozna dve simpatične Francuskinje, drugi put slučajno završi u nekom od bordela i sprijatelji se sa prostitutkom Victoriom. Kada mu renta istekne, on će se pojaviti ispred Victorijinog bordela i reći da je dobio batine i da nema gde. Inicijalno prespavljivanje pretovoriće se u ljubavnu romansu... i sad bih već morao da vas upozorim da se ovde nikako ne radi o jednoj od onih nepodnošljivih festivalsko-nezavisnih ko-produkcija u kojima "neki glumac iz Istočne Evrope" dobije priliku da zaigra u "zapadnom" filmu u seksom nafilovanoj priči o nemogućstvu sparivanja dve kulture...
Simon Killer ne nosi to ime slučajno. Simon je verovatno jedno od najodvratnijih (muških) stvorenja koje sam skoro odgledao u nekom filmu. On je narcis, sebičnjak i lažov. On je dno. On je ostavljen, ali senka onog "ko zna šta se među njima stvarno desilo" do kraja filma baciće senku na skoro ceo film. Odličan film.
Campos je jednostavnom i uverljivom pričom pokazao uspončiće i padiće jednog ljudskog gada, samozaodenutog sopstvenim samosažaljenjem. Snimio je neke od najboljih i najprirodnijih (bez obzira koliko su kinky) scena seksa, a da nijednog trenutka one nisu delovale eksploatacijski. Uspeo je da za trajanje jednog filma čak tri "ljubavne" veze učini uverljivim. Uspeo je da od potencijalno većviđenog materijala koji uvek završi u patetici i golim dupetima napravi film koji nijednog trenutka nije dosadan, ima tinjajuću tenziju i pred našim očima od "žrtve" stvara podmuklog zločinca čija je najveća mana njegov vanserijski kukavičluk.
Teško da ćete gledati bolji (noviji) film nakon koga će i muškarci znati zašto je Simon tolika pička.
SELEKTAH: 9minus/ 10
Prethodni film Antonia Camposa, Afterschool, onako usput bavio se psihopatologijom svog muškog junaka i to u odnosu na video u kome su dve devojke stradale. Ta muško-ženska klackalica nije naročito bola oči i ostala je u senci bavljenja tinejdžerima anženeral, kao i filterisanjem naših kapaciteta za učestvovanje u životu ako između njih i nas postoji odnosno ne postoji ekran. U Simon Killer Campos je u prvi plan izvukao samo to. I opet nema ničeg laskavog po muškarce, naprotiv.
Simon je Amerikanac, post-diplomac, budući naučnik (nešto u vezi sa očima i mozgom) koji dolazi u Pariz nakon svežeg raskida sa Michelle. Kako saznajemo iz priče sa momkom u čijem će stanu boraviti tokom mesec dana, to je bila veza koja je ionako išla ka svom kraju, došlo je do njenog neverstva i to je rezultiralo raskidom. Iz Simonove prepiske sa Michelle deluje da je tu bilo malo više neprijatnosti nego što bi se isprva dalo zaključiti.
Simon bleji po Parizu kao i svaki turista, jednom slučajno upozna dve simpatične Francuskinje, drugi put slučajno završi u nekom od bordela i sprijatelji se sa prostitutkom Victoriom. Kada mu renta istekne, on će se pojaviti ispred Victorijinog bordela i reći da je dobio batine i da nema gde. Inicijalno prespavljivanje pretovoriće se u ljubavnu romansu... i sad bih već morao da vas upozorim da se ovde nikako ne radi o jednoj od onih nepodnošljivih festivalsko-nezavisnih ko-produkcija u kojima "neki glumac iz Istočne Evrope" dobije priliku da zaigra u "zapadnom" filmu u seksom nafilovanoj priči o nemogućstvu sparivanja dve kulture...
Simon Killer ne nosi to ime slučajno. Simon je verovatno jedno od najodvratnijih (muških) stvorenja koje sam skoro odgledao u nekom filmu. On je narcis, sebičnjak i lažov. On je dno. On je ostavljen, ali senka onog "ko zna šta se među njima stvarno desilo" do kraja filma baciće senku na skoro ceo film. Odličan film.
Campos je jednostavnom i uverljivom pričom pokazao uspončiće i padiće jednog ljudskog gada, samozaodenutog sopstvenim samosažaljenjem. Snimio je neke od najboljih i najprirodnijih (bez obzira koliko su kinky) scena seksa, a da nijednog trenutka one nisu delovale eksploatacijski. Uspeo je da za trajanje jednog filma čak tri "ljubavne" veze učini uverljivim. Uspeo je da od potencijalno većviđenog materijala koji uvek završi u patetici i golim dupetima napravi film koji nijednog trenutka nije dosadan, ima tinjajuću tenziju i pred našim očima od "žrtve" stvara podmuklog zločinca čija je najveća mana njegov vanserijski kukavičluk.
Teško da ćete gledati bolji (noviji) film nakon koga će i muškarci znati zašto je Simon tolika pička.
SELEKTAH: 9minus/ 10
No comments:
Post a Comment