DŽIZUS FAKIN KRAJST JEBOTE TAKO MI ALAHA!!!
Nedavno sam pročitao da je kompanija Dizni bila prinuđena da svojim animatorima u Diznilendu vrati platu na stari iznos, državnog minimalca, nakon što je prvobitno htela da istu radnicima umanjuje za iznos održavanja kostima koji su dobili na korišćenje.
Rogue One je Dizniju doneo 700+ miliona dolara čiste zarade.
Mislim da Dizni treba da mrzimo na isti način kao i Coca-Colu ili Apple, bez obzira što ne možemo da odolimo njihovim čarima. Ali da bar imamo uzaludno osvešćeno korišćenje njihovih proizvoda.
Možda i da preziremo ljude koji rade za njih.
Preterujem.
Rogue One je još jedno dno dna. Čak i za mene koji prezirem Star Wars.
Ako zanemarimo jebenu činjenicu da se radi o istom jebenom filmu kakav nam je J.J. Abrams ponudio prošlogodišnjim retro nastavkom The Force Awakens. U oba filma imamo mladu, neustrašivu curu koja raste bez oca, slučajno postaje saradnica pobunjenika i potom kreće u hrabru borbu protiv zle imperije or whatever. Tri segmenta akcije povezana patetičnim blabla trućanjima oprezno razvučena na po pola sata svaki.
OK, ja mogu da se nateram da razumem da je raditi na Diznijevom Star Warsu ništa drugo do tešššššškom mukom zarađen bendžamin. Hiljade poslušnika hiljadu poslodavaca verovatno patrolira nad svakim segmentom izgradnje filma. Svakoj jebenoj stavki prethode čekpointi i fokus grupe. A pre nego što se nešto konačno pusti u pogon verovatno ide kontrolna generalna proba sa publikom. U takvim uslovima zaista najuporniji i najplaćeniji mogu da opstanu.
Kao i prethodno izdanje i ovo je pravljeno po receptu koji je već korigovani recept prethodnog izdanja. Pažljivo je odmerena količina "Azijata", kako bi se probilo za sada skromno zainteresovano azijsko tržište. A sa njima i tamnoputi, latino, žene, evropski glumci, kul glumci iz indi filmova...
Radnja je debilizovana do te mere da je čak i nepismena slepa curica iz Bangladeša prati bez problema. Sirota Jyn Erso (btw egzotična imena ne jenjavaju ni u ovom nastavku) gleda kako joj Imperija ubija majku i odvodi oca naučnika koji treba da dizajnira Death Star. Prvo je podiže nikad kurcoboljniji Forest Whitaker, a posle se podiže sama. Izrasta u buduću džedajicu. Potom postaje deo tima sa pobunjenicima (u sceni koja kontroverzno i nepatriotski predstavlja Amere kao okupatore, a siroti muslimanski živalj kao pravdene pobunjenike), zatim odlaze na neku planetu egzotičnog imena da otmu plan za Death Star i u skoro parodičnom bondovskom finalu Jyn uspeva da plan odašilje svim pobunjenicima. I to je to. Ako zanemarite scenu u kojoj pokušava da spasi oca. A ako još jednom u nekom Star jebenom Warsu umre nečiji otac i oko toga bude jedina emotivna drama u filmu zapaliću se u Cineplexovom bioskopu u sali 1! Sve sa publikom.
Međutim najveći problem Rogue One je u kojoj meri je Gareth Edwards (autor impresivnog Monsters), još više nego u rimejku Godzile, postao nevidljiv i nepotreban. Rogue One izgleda kao neupadljiva i bojažljiva kopija originalnog Star Warsa vizuelno, sa istim prerabljenim rešenjima brodova, ratova, robota, junaka. Gareth je čak uspeo da i pojavu Darth Wadera učini jednom od najbednijih scena u filmu. Skriven iza "retro stila" Rogue One je ponudio većviđena rešenja i impresivnu nemaštovitost. Uporedite bilo koji lik iz ovog filma, uključujući i Dartha 3000, sa junacima originalne postave i to su zaista skoro parodične razmere neba i zemlje.
I neće me mrzeti da ponovim da u odnosu na oba ova Diznijeva nastavka ono što je Lucas pokušao sa svoja tri prikvela deluje originalnije i u ideji (još veća bajkolikost postavke) i u egzekuciji (post-Fifth Element ekstravaganca) nego bilo šta što će bijedni Diznijevi poslušnici uspeti da naprave.
I nemojte gubiti vreme na zamajavanje ženskom heroinom. Pa Jyn je kopija Rey iz Force Awakens, a ne treba da zaboravimo da je još princeza Leia bila naslednica Diznijevih preduzimljivih junakinja. Jedino što i jedna i druga od ove dve nove svoj put krče bivajući muškobanjastije i dajhardije od muškaraca oko sebe. Što nije bio slučaj sa daleko autentičnijim feminizmom, poslednji put demonstriranim u slučaju Else u Frozen.
Ponižavajuće.
SELEKTAH: 0.0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000001/10
Nedavno sam pročitao da je kompanija Dizni bila prinuđena da svojim animatorima u Diznilendu vrati platu na stari iznos, državnog minimalca, nakon što je prvobitno htela da istu radnicima umanjuje za iznos održavanja kostima koji su dobili na korišćenje.
Rogue One je Dizniju doneo 700+ miliona dolara čiste zarade.
Mislim da Dizni treba da mrzimo na isti način kao i Coca-Colu ili Apple, bez obzira što ne možemo da odolimo njihovim čarima. Ali da bar imamo uzaludno osvešćeno korišćenje njihovih proizvoda.
Možda i da preziremo ljude koji rade za njih.
Preterujem.
Rogue One je još jedno dno dna. Čak i za mene koji prezirem Star Wars.
Ako zanemarimo jebenu činjenicu da se radi o istom jebenom filmu kakav nam je J.J. Abrams ponudio prošlogodišnjim retro nastavkom The Force Awakens. U oba filma imamo mladu, neustrašivu curu koja raste bez oca, slučajno postaje saradnica pobunjenika i potom kreće u hrabru borbu protiv zle imperije or whatever. Tri segmenta akcije povezana patetičnim blabla trućanjima oprezno razvučena na po pola sata svaki.
OK, ja mogu da se nateram da razumem da je raditi na Diznijevom Star Warsu ništa drugo do tešššššškom mukom zarađen bendžamin. Hiljade poslušnika hiljadu poslodavaca verovatno patrolira nad svakim segmentom izgradnje filma. Svakoj jebenoj stavki prethode čekpointi i fokus grupe. A pre nego što se nešto konačno pusti u pogon verovatno ide kontrolna generalna proba sa publikom. U takvim uslovima zaista najuporniji i najplaćeniji mogu da opstanu.
Kao i prethodno izdanje i ovo je pravljeno po receptu koji je već korigovani recept prethodnog izdanja. Pažljivo je odmerena količina "Azijata", kako bi se probilo za sada skromno zainteresovano azijsko tržište. A sa njima i tamnoputi, latino, žene, evropski glumci, kul glumci iz indi filmova...
Radnja je debilizovana do te mere da je čak i nepismena slepa curica iz Bangladeša prati bez problema. Sirota Jyn Erso (btw egzotična imena ne jenjavaju ni u ovom nastavku) gleda kako joj Imperija ubija majku i odvodi oca naučnika koji treba da dizajnira Death Star. Prvo je podiže nikad kurcoboljniji Forest Whitaker, a posle se podiže sama. Izrasta u buduću džedajicu. Potom postaje deo tima sa pobunjenicima (u sceni koja kontroverzno i nepatriotski predstavlja Amere kao okupatore, a siroti muslimanski živalj kao pravdene pobunjenike), zatim odlaze na neku planetu egzotičnog imena da otmu plan za Death Star i u skoro parodičnom bondovskom finalu Jyn uspeva da plan odašilje svim pobunjenicima. I to je to. Ako zanemarite scenu u kojoj pokušava da spasi oca. A ako još jednom u nekom Star jebenom Warsu umre nečiji otac i oko toga bude jedina emotivna drama u filmu zapaliću se u Cineplexovom bioskopu u sali 1! Sve sa publikom.
Međutim najveći problem Rogue One je u kojoj meri je Gareth Edwards (autor impresivnog Monsters), još više nego u rimejku Godzile, postao nevidljiv i nepotreban. Rogue One izgleda kao neupadljiva i bojažljiva kopija originalnog Star Warsa vizuelno, sa istim prerabljenim rešenjima brodova, ratova, robota, junaka. Gareth je čak uspeo da i pojavu Darth Wadera učini jednom od najbednijih scena u filmu. Skriven iza "retro stila" Rogue One je ponudio većviđena rešenja i impresivnu nemaštovitost. Uporedite bilo koji lik iz ovog filma, uključujući i Dartha 3000, sa junacima originalne postave i to su zaista skoro parodične razmere neba i zemlje.
I neće me mrzeti da ponovim da u odnosu na oba ova Diznijeva nastavka ono što je Lucas pokušao sa svoja tri prikvela deluje originalnije i u ideji (još veća bajkolikost postavke) i u egzekuciji (post-Fifth Element ekstravaganca) nego bilo šta što će bijedni Diznijevi poslušnici uspeti da naprave.
I nemojte gubiti vreme na zamajavanje ženskom heroinom. Pa Jyn je kopija Rey iz Force Awakens, a ne treba da zaboravimo da je još princeza Leia bila naslednica Diznijevih preduzimljivih junakinja. Jedino što i jedna i druga od ove dve nove svoj put krče bivajući muškobanjastije i dajhardije od muškaraca oko sebe. Što nije bio slučaj sa daleko autentičnijim feminizmom, poslednji put demonstriranim u slučaju Else u Frozen.
Ponižavajuće.
SELEKTAH: 0.0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000001/10
al zato si ang liju dao 10/10 HAHAHA
ReplyDeletejbna katastrofa od filma! plus sto se cushing i fisherova prevrcu u grobu zbog onog nesrecnog cgi...
ReplyDelete