Iako se tome opire čitavom dužinom svoga trajanja, The Monster je, zapravo, jedan vrlo banalan horor
U priči o majci alkoholičarki i njenoj ćerki tinejdžerki koje kreću na put, nakon koga će ćerka ostati sa ocem u "boljem svetu", nije baš najjasnije da li se radi o alegoriji u kojoj se siroto dete neprekidno bori sa čudovištima ili o nekakvom herojskom hororu koji majci pruža priliku, i to dosta glupavu, moram priznati, da se iskupi za sva zla koja je nanela svom detetu.
Isprva sve ide baš kako treba. Majka i ćerka kreću na put. Usput, u mračnoj i kišnoj noći, majka naleti na vuka na putu, auto pretrpi dovoljno štete da ostane nepokretan. I tu počinje da se gradi osećaj da nešto više tu nije u redu. Jer u lešu udarenog vuka tinejdžerka pronalazi zub koji ne liči na neku znanu životinju. A potom leš vuka, dok majka i ćerka čekaju pomoć na drumu, misteriozno nestaje.
Paralelno sa trenucima koje provodimo sa dve žene, u mračnoj noći, na delu puta koji prolazi kroz još mračniju šumu, neprekidno se ređaju flešbekovi koji objašnjavaju majčin i ćerkin odnos, protkan majčinim alkoholičarskim ispadima i ćerkinim pokušajima da se izbori sa tim "čudovištem".
Film balansira na tom neobjašnjenenom strahu koji viri iz mračne noći, protkan sugestijama da ćerku, a i majku, iz tog mraka pritiska još mračnija prošlost. Skoro kao da reditelj ne može da pronađe način da ta dve čudovišta uveže u jedno, nego oni uprkos naporima ostaju nesjedinjeni.
Kraj ne uspeva da dosegne zamišljene poetske visine, a način na koji je realizovan deluje čak razočaravajuće (i) smešno. Skoro da bi mogli da ga potpišemo sa "neki ljudi baš nemaju sreće".
SELEKTAH: 5minus/ 10
U priči o majci alkoholičarki i njenoj ćerki tinejdžerki koje kreću na put, nakon koga će ćerka ostati sa ocem u "boljem svetu", nije baš najjasnije da li se radi o alegoriji u kojoj se siroto dete neprekidno bori sa čudovištima ili o nekakvom herojskom hororu koji majci pruža priliku, i to dosta glupavu, moram priznati, da se iskupi za sva zla koja je nanela svom detetu.
Isprva sve ide baš kako treba. Majka i ćerka kreću na put. Usput, u mračnoj i kišnoj noći, majka naleti na vuka na putu, auto pretrpi dovoljno štete da ostane nepokretan. I tu počinje da se gradi osećaj da nešto više tu nije u redu. Jer u lešu udarenog vuka tinejdžerka pronalazi zub koji ne liči na neku znanu životinju. A potom leš vuka, dok majka i ćerka čekaju pomoć na drumu, misteriozno nestaje.
Paralelno sa trenucima koje provodimo sa dve žene, u mračnoj noći, na delu puta koji prolazi kroz još mračniju šumu, neprekidno se ređaju flešbekovi koji objašnjavaju majčin i ćerkin odnos, protkan majčinim alkoholičarskim ispadima i ćerkinim pokušajima da se izbori sa tim "čudovištem".
Film balansira na tom neobjašnjenenom strahu koji viri iz mračne noći, protkan sugestijama da ćerku, a i majku, iz tog mraka pritiska još mračnija prošlost. Skoro kao da reditelj ne može da pronađe način da ta dve čudovišta uveže u jedno, nego oni uprkos naporima ostaju nesjedinjeni.
Kraj ne uspeva da dosegne zamišljene poetske visine, a način na koji je realizovan deluje čak razočaravajuće (i) smešno. Skoro da bi mogli da ga potpišemo sa "neki ljudi baš nemaju sreće".
SELEKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment