Osećaju inferiornosti učimo se kod kuće
Palms Voice, baš kao i njegov prethodni bend, Triko, rado su viđeni gosti, kako u MMG domu, tako i u mom podkastu (kako kom podkastu?!).
Sledi smešna situacija.
Boris je još u junu prošle godine (ako sam dobro razumeo razvoj stvari i datum na FB stranici) najavio i objavio neku vrstu manifestnog teksta koji treba da posluži za razumevanje muzike sa ovog, njegovog drugog, albuma, kao i njegovog duhovitog naslova. Idite pročitajte.
Poenta priče je da uprkos (našem, srpskom, beogradskom, istočnoblokovskom) kontinuiranom naginjanju "zapadnom" i "anglo-saksonskom", mi, i u našim, a naročito njihovim, očima isto toliko kontinuirano bivamo "drugoligaši", "reprizeri", "imitatori" (i to loši), koji kaskaju za tokovima, više rečju- ljudi koji se na nenaročit način bave stvarima trivijalnim misleć da se bave kulturom.
U takvom jednom stanju uma, Palms Voice oseća da duhom i interesovanjima pripada "zapadu", dok ga sve ostalo, uključujući i taj "zapad" vidi kao proizvod "Istočnog bloka".
Zašto je situacija smešna, Fridume (pičko!)?
Zato što slušajući Eastern Bloc osećam kako je ovaj album, skoro školski primer i demonstracija te istočnoevropske produkcije zbog koje "zapad" ima stavove koje ima, a mi se osećamo kako se osećamo. Eastern Bloc zvuči kao da kaska za tokovima, čak i onim retro koji su posle uspona francuskog hausa delimično vratili osamdesete i sintpop među kul stvari. On možda ne imitira, niti reprizira aktuelne tokove anglosaksonskog (pa čak i frankofonskog) indi (gitarskog) zvuka koji koketira sa sintpopom osamdesetih, ali se nečim vrlo sličnim bavi uz relativno skromnije ideje i produkciju. Kao neke reference pomenuo bih bendove poput Hot Chip, Ladytron, Christine and the Queens, Tame Impala, Future Islands, M83... Sa njima bi Palms Voice mogao da se nosi (a od "Frankofona" i da nauči kako) kada bi još više "razmišljao lokalno, a delovao globalno". Umesto suprotno. Eastern Bloc zvuči kao album koji se ne opire i ne konstatuje sopstveni manifest, već ga nepotrebno koristi kao izgovor za to kako (želi da) zvuči.
U Hrvatskoj je trenutno ekspanzija ovakvih bendova, sa pocket palma, Fantomi, Anja Štark (ona odanle?!), Luul (odličan aktuelni singl Nema bede) i, začudo!, oni se ne libe da pevaju na maternjem jeziku- nešto što sam savetovao Palmsu svaki put kad sam imao priliku da ga smaram. Nešto što neplanirano protiče i promiče kad pevate na svom jeziku, neka osećanja, reakcije i kontrareakcije nastanu tada, reči zazvuče specifičnije, srce se raskomoti do gaća... sve to utka se u zvuk benda i kreira autentičnije ostvarenje. To ili ste talentovani kao ABBA.
Eastern Bloc zvuči kao kompilacija neobjavljenih demo snimaka Moby-ja iz perioda kad je hteo da bude pop zvezda, bazično, retro, sa tek skicno razrađenim idejama, i umerenim talentom za pop. On promiče kao zvučna zavesa pre nego kao zvučna slika ili kulisa. On zasmeje i skrene pažnju jedino kad skrene u The Stooges re-write (Pure Sex) i pokaže da golotinja nije samo posed roka. Ili kad se "dorčolski" nasprda sa Smithsima i Heaven Knows I'm Miserable Now u Crypto Knight, otkrivajući nam gde autor krije svoje intimnije delove. Ali, uglavnom, ovo je skladni, midtempo sintpop, povremeno snenih vokalnih igri ili aranžmanskih rešenja, ali ništa što do sada niste čuli.
Što je prava šteta. Jer u Palms Voice imamo autora koji želi da komunicira sa svojom i svetskom sredinom, a onda to radi stidljivo i previše uzimajući u obzir šta će da mu kažu oni koji ovo verovatno nikada neće ni čuti. Ensh je aktuelni standard za to kako raskomoćivanje i humor neminovno kreiraju fenomenalne stvari, kao i da od toga ne treba bežati. Mogu da zamislim nekoliko načina na koji je Palms sigurno mogao da se "izzajebava" sa idejom "Istočnog bloka", pa eto samo da je iz sebe "drskije izbacio" kroz muziku to što je stavio u manifest.
Slušajući Eastern Bloc verovatno nećete mariti da je "iz Srbije", ali više me boli što verovatno nećete ni mariti.
SELEKTAH: 5plus/10
Sledi smešna situacija.
Boris je još u junu prošle godine (ako sam dobro razumeo razvoj stvari i datum na FB stranici) najavio i objavio neku vrstu manifestnog teksta koji treba da posluži za razumevanje muzike sa ovog, njegovog drugog, albuma, kao i njegovog duhovitog naslova. Idite pročitajte.
Poenta priče je da uprkos (našem, srpskom, beogradskom, istočnoblokovskom) kontinuiranom naginjanju "zapadnom" i "anglo-saksonskom", mi, i u našim, a naročito njihovim, očima isto toliko kontinuirano bivamo "drugoligaši", "reprizeri", "imitatori" (i to loši), koji kaskaju za tokovima, više rečju- ljudi koji se na nenaročit način bave stvarima trivijalnim misleć da se bave kulturom.
U takvom jednom stanju uma, Palms Voice oseća da duhom i interesovanjima pripada "zapadu", dok ga sve ostalo, uključujući i taj "zapad" vidi kao proizvod "Istočnog bloka".
Zašto je situacija smešna, Fridume (pičko!)?
Zato što slušajući Eastern Bloc osećam kako je ovaj album, skoro školski primer i demonstracija te istočnoevropske produkcije zbog koje "zapad" ima stavove koje ima, a mi se osećamo kako se osećamo. Eastern Bloc zvuči kao da kaska za tokovima, čak i onim retro koji su posle uspona francuskog hausa delimično vratili osamdesete i sintpop među kul stvari. On možda ne imitira, niti reprizira aktuelne tokove anglosaksonskog (pa čak i frankofonskog) indi (gitarskog) zvuka koji koketira sa sintpopom osamdesetih, ali se nečim vrlo sličnim bavi uz relativno skromnije ideje i produkciju. Kao neke reference pomenuo bih bendove poput Hot Chip, Ladytron, Christine and the Queens, Tame Impala, Future Islands, M83... Sa njima bi Palms Voice mogao da se nosi (a od "Frankofona" i da nauči kako) kada bi još više "razmišljao lokalno, a delovao globalno". Umesto suprotno. Eastern Bloc zvuči kao album koji se ne opire i ne konstatuje sopstveni manifest, već ga nepotrebno koristi kao izgovor za to kako (želi da) zvuči.
U Hrvatskoj je trenutno ekspanzija ovakvih bendova, sa pocket palma, Fantomi, Anja Štark (ona odanle?!), Luul (odličan aktuelni singl Nema bede) i, začudo!, oni se ne libe da pevaju na maternjem jeziku- nešto što sam savetovao Palmsu svaki put kad sam imao priliku da ga smaram. Nešto što neplanirano protiče i promiče kad pevate na svom jeziku, neka osećanja, reakcije i kontrareakcije nastanu tada, reči zazvuče specifičnije, srce se raskomoti do gaća... sve to utka se u zvuk benda i kreira autentičnije ostvarenje. To ili ste talentovani kao ABBA.
Eastern Bloc zvuči kao kompilacija neobjavljenih demo snimaka Moby-ja iz perioda kad je hteo da bude pop zvezda, bazično, retro, sa tek skicno razrađenim idejama, i umerenim talentom za pop. On promiče kao zvučna zavesa pre nego kao zvučna slika ili kulisa. On zasmeje i skrene pažnju jedino kad skrene u The Stooges re-write (Pure Sex) i pokaže da golotinja nije samo posed roka. Ili kad se "dorčolski" nasprda sa Smithsima i Heaven Knows I'm Miserable Now u Crypto Knight, otkrivajući nam gde autor krije svoje intimnije delove. Ali, uglavnom, ovo je skladni, midtempo sintpop, povremeno snenih vokalnih igri ili aranžmanskih rešenja, ali ništa što do sada niste čuli.
Što je prava šteta. Jer u Palms Voice imamo autora koji želi da komunicira sa svojom i svetskom sredinom, a onda to radi stidljivo i previše uzimajući u obzir šta će da mu kažu oni koji ovo verovatno nikada neće ni čuti. Ensh je aktuelni standard za to kako raskomoćivanje i humor neminovno kreiraju fenomenalne stvari, kao i da od toga ne treba bežati. Mogu da zamislim nekoliko načina na koji je Palms sigurno mogao da se "izzajebava" sa idejom "Istočnog bloka", pa eto samo da je iz sebe "drskije izbacio" kroz muziku to što je stavio u manifest.
Slušajući Eastern Bloc verovatno nećete mariti da je "iz Srbije", ali više me boli što verovatno nećete ni mariti.
SELEKTAH: 5plus/10
No comments:
Post a Comment