Baci maćehu pod voz
Sa (nadamo se nepovratnim) odlaskom korone iz naših života, na zahtev nekih članova naše porodice festival "neorealista" priveden je kraju, a bioskopsko platno ustupljeno nekim drugim sadržajima. Obostrano omiljeni žanr horora prvi je pozvan da razonodi.
The Lodge je ona vrsta psihološkog horora koja igra na tanušnoj liniji "nejasnosti" da li se nešto stvarno dešava (i samim tim je horor) ili je samo neka vrsta "gaslight" prevare (i samim tim je više triler). Osnovna postavka priče daje nadu da vas čeka zanimljiva zabava, a kako se sve objašnjava u prvih desetak minuta filma, podeliću je sa vama- tata i mama imaju dvoje dece, Miu i Aidana, i razvode se, mama to ne može da podnese i ubije se. Međutim, ono što priču čini intrigantnom jeste da je tatina nova devojka, zbog koje se i razvodi, jedina preživela članica kulta, i ćerka vođe istog, koji su počinili samoubistvo u želji da se što pre, s obzirom na količinu greha koju nose, približe bogu...
Pretpostavljam da bi nekima od vas dodatno interesovanje za ovaj film pobudila i činjenica da je film uradio isti par, koji čine Severin Fiala i Veronika Franz, koji se već pozabavio jednim (onako) hororom, Goodnight Mommy, u kome su deca također radila o glavi svojoj mami...
Najveći problem The Lodge je njegova psihološka neuverljivost i neiznijansiranost ponašanja junaka. Ako reditelji jednostavnim vremenskim skokom uspevaju da postave mogućim da deca šest meseci nakon samoubistva svoje majke nisu upoznala buduću suprugu svoga oca, mi kao gledaoci nismo spremni da poverujemo u to, naročito zbog činjenice da je otac delovao kao neko ko je pozamašno investiran u tu vezu i ko ne bi gubio toliko vremena da nastavi svoj život. Stvar naročito bode oči kada saznamo da otac "susret" namerava da realizuje kroz božićni boravak nove porodice u izolovanoj brvnari na obali zaleđenog jezera u kome su on i počivša žena s decom ranije provodili taj praznik. Samo na osnovu ovoga neko bi (s pravom) mogao da pomisli da je otac onaj iz koga će poteći horor sadržaj u ovoj priči. Međutim, stvari naročitonaročito počinju da bodu oči kada otac saopšti i da će on tokom tih nekoliko dana morati da ih, zbog posla, napusti na dan-dva. Mislim da svaki pošten gledalac u tome mora da vidi zaista bedan dramaturški način da se otac "izvede" iz radnje. Pri tome, on čak nije ni hirurg koji je pozvan da zaleči žrtve božićne saobraćajke, već neki novinar istraživač, a svi znamo da je Božić vreme kada je "trka za Pulicera" u punom jeku...
Ostavljeni u prilično velikoj, jednospratnoj kolibi (sa prilično čistim tavanom, s obzirom na neposećenost kuće), dvoje dece i maćeha na pilulama prepušteni su interakciji koja, bukvalno preko noći, jednu napetu situaciju pretvori u jednu veoma napetu situaciju, koja traži objašnjenje. A onda nam, u želji da svojoj film učine intrigantnijim i slojevitijim, Fiala i Franz, bukvalno serviraju alternativno objašnjenje svega što se dešava. Tokom svega toga, treba napregnuti mentalne mišiće i ubediti sebe u skoro perfektnu operativnost i posvećenost dece, zatim maćehinu izvanrednu otpornost na hladnoću i posledice iste... Jedino što sigurno nećete poverovati jeste da su ova deca bila sposobna za ono što rade.
Kroz čitavu priču provlače se i kadrovi makete ove brvnare, koja je zapravo "lutkina kuća" u ćerkinoj sobi, koja deluje kao neki mini-vudu seting ili proročište u kojima se lutkicama i mizanscenom isth "najavljuje" ono što će uslediti. Iskreno, nisam razumeo. Iskreno, nisam spreman da poverujem da su deca neki demoni koji su pre-orkestrirali i majčino samoubistvo. Zapravo, razmišljati o tome je van pameti, ali bi svakako bilo bolja ideja od prikazanog ovde.
The Lodge je u nedostatku radnje vrlo razvučen i spor, njegov "gaslight" momenat je nategnut i previše tapka u mestu, a na momente deluje i kao neki uvrnuti "eksploitejšn", dok sam kraj, sem što dramski zaokružuje maćehinu priču, ne nudi neku naročitu poentu i deluje iznenadno i isforsirano.
SELEKTAH: 2/10
Sa (nadamo se nepovratnim) odlaskom korone iz naših života, na zahtev nekih članova naše porodice festival "neorealista" priveden je kraju, a bioskopsko platno ustupljeno nekim drugim sadržajima. Obostrano omiljeni žanr horora prvi je pozvan da razonodi.
The Lodge je ona vrsta psihološkog horora koja igra na tanušnoj liniji "nejasnosti" da li se nešto stvarno dešava (i samim tim je horor) ili je samo neka vrsta "gaslight" prevare (i samim tim je više triler). Osnovna postavka priče daje nadu da vas čeka zanimljiva zabava, a kako se sve objašnjava u prvih desetak minuta filma, podeliću je sa vama- tata i mama imaju dvoje dece, Miu i Aidana, i razvode se, mama to ne može da podnese i ubije se. Međutim, ono što priču čini intrigantnom jeste da je tatina nova devojka, zbog koje se i razvodi, jedina preživela članica kulta, i ćerka vođe istog, koji su počinili samoubistvo u želji da se što pre, s obzirom na količinu greha koju nose, približe bogu...
Pretpostavljam da bi nekima od vas dodatno interesovanje za ovaj film pobudila i činjenica da je film uradio isti par, koji čine Severin Fiala i Veronika Franz, koji se već pozabavio jednim (onako) hororom, Goodnight Mommy, u kome su deca također radila o glavi svojoj mami...
Najveći problem The Lodge je njegova psihološka neuverljivost i neiznijansiranost ponašanja junaka. Ako reditelji jednostavnim vremenskim skokom uspevaju da postave mogućim da deca šest meseci nakon samoubistva svoje majke nisu upoznala buduću suprugu svoga oca, mi kao gledaoci nismo spremni da poverujemo u to, naročito zbog činjenice da je otac delovao kao neko ko je pozamašno investiran u tu vezu i ko ne bi gubio toliko vremena da nastavi svoj život. Stvar naročito bode oči kada saznamo da otac "susret" namerava da realizuje kroz božićni boravak nove porodice u izolovanoj brvnari na obali zaleđenog jezera u kome su on i počivša žena s decom ranije provodili taj praznik. Samo na osnovu ovoga neko bi (s pravom) mogao da pomisli da je otac onaj iz koga će poteći horor sadržaj u ovoj priči. Međutim, stvari naročitonaročito počinju da bodu oči kada otac saopšti i da će on tokom tih nekoliko dana morati da ih, zbog posla, napusti na dan-dva. Mislim da svaki pošten gledalac u tome mora da vidi zaista bedan dramaturški način da se otac "izvede" iz radnje. Pri tome, on čak nije ni hirurg koji je pozvan da zaleči žrtve božićne saobraćajke, već neki novinar istraživač, a svi znamo da je Božić vreme kada je "trka za Pulicera" u punom jeku...
Ostavljeni u prilično velikoj, jednospratnoj kolibi (sa prilično čistim tavanom, s obzirom na neposećenost kuće), dvoje dece i maćeha na pilulama prepušteni su interakciji koja, bukvalno preko noći, jednu napetu situaciju pretvori u jednu veoma napetu situaciju, koja traži objašnjenje. A onda nam, u želji da svojoj film učine intrigantnijim i slojevitijim, Fiala i Franz, bukvalno serviraju alternativno objašnjenje svega što se dešava. Tokom svega toga, treba napregnuti mentalne mišiće i ubediti sebe u skoro perfektnu operativnost i posvećenost dece, zatim maćehinu izvanrednu otpornost na hladnoću i posledice iste... Jedino što sigurno nećete poverovati jeste da su ova deca bila sposobna za ono što rade.
Kroz čitavu priču provlače se i kadrovi makete ove brvnare, koja je zapravo "lutkina kuća" u ćerkinoj sobi, koja deluje kao neki mini-vudu seting ili proročište u kojima se lutkicama i mizanscenom isth "najavljuje" ono što će uslediti. Iskreno, nisam razumeo. Iskreno, nisam spreman da poverujem da su deca neki demoni koji su pre-orkestrirali i majčino samoubistvo. Zapravo, razmišljati o tome je van pameti, ali bi svakako bilo bolja ideja od prikazanog ovde.
The Lodge je u nedostatku radnje vrlo razvučen i spor, njegov "gaslight" momenat je nategnut i previše tapka u mestu, a na momente deluje i kao neki uvrnuti "eksploitejšn", dok sam kraj, sem što dramski zaokružuje maćehinu priču, ne nudi neku naročitu poentu i deluje iznenadno i isforsirano.
SELEKTAH: 2/10
No comments:
Post a Comment