02 June 2020

I SEE YOU

... and I raise you double.


Ovo je jedan od onih filmova čije recenzije počinju rečenicom Ovo je jedan od onih filmova čije recenzije počinju rečenicom Prvo pogledajte film, a onda se vratite da pročitate recenziju!

I See You možda svojom vrstom dramaturške zavrzlame (najviše) odgovara autorskim ostvarenjima M.Night Shyamalana ili singerovsko-tarantinovskim igrama vizurom "naratora" u Usual Suspects ili Pulp Fiction, ali duhom, i kvalitetom!, on stoji uz neka od najpopularnijih horor ostvarenja poslednje dekade, od Get Out, preko It Follows do kreativno slabijih, ali značajnih poput Don't Breathe. Adam Randall režira po odličnom scenariju glumca Devona Greya i pravi film koji jednu arhetipsku žanr priču, sa primesama horora, smešta u aktuelan i dinamičan zeitgeist života i navika mladih.

Nisam siguran da išta želim da vam otkrijem ili prepričam.
Ali!...
U jednom malom američkom gradu, jednom od onih "neobično idiličnih", nestankom i drugog tinejdžera otvara se mogućnost da je (uhvaćeni) serijski ubica koji je pre 15 godina ubio nekoliko dečaka dobio svog kopiketa.
Kakve to veze ima sa jednim domaćinstvom više srednje klase gde su tata i sin kivni na mamu zato što je prevarila tatu?...

Prva trećina filma (uslovno rečeno) je vrlo efektno režirana "haunted house" deonica u kojoj reditelj brojnim detaljima i fetišizacijom "običnog života" udovoljava Instagram šizofreniji svog željenog gledaoca, ali znalački precizno svakoga u publici drži na ivici sedišta svojim "I see you" pristupom. Druga trećina filma raskrinkava prvu, ali je kreativno i konceptualno unapređuje pomerajući film ka dinamičnom i modernom trileru, dok treća trećina spaja ta dva dela, i uz malo oproštenih i "malo verovatnih" momenata, kompletira priču u nešto što je bliže sudbini, nego žanru. Da se tako izrazim. Pravda je možda zadovoljena, ali film je tim dramaturškim zaokruživanjem možda sebe smanjio i propustio priliku da "slučajno upriličenom susretu" da neku veću, zlokobniju dimenziju.
Ali mislim da niko ne bi trebalo da bude preterano nezadovoljan time.

Verovatno najstrašnija stvar u ovom filmu je izoperisano lice Helen Hunt koja bi da i 23 godine nakon As Good As It Gets ima četrdesetak godina.
As Good As It Gets je verovatno najbolji film svih vremena.

SELEKTAH: 8plusplus/10 (iako osećam da možda zaslužuje i više)

No comments:

Post a Comment