Vodili smo decu u kansko kino i deci bi interesantno tamo
Iskreno rečeno ne znam zašto "Evropa" češće ne produkuje animirane filmove s obzirom na njihovu laku prilagodljivost svim jezicima sveta i mnogo češće (naročito u odnosu na "Ameriku") pribegava dugometražnom animiranom filmu samo kada želi da se istim pozabavi sa pojačanim "umetničkim senzibilitetom". Srećom po nas, u takvim krosoverima rađaju se daleko zabavnije i originalnije priče od onih koje "Amerika" (minus Pixar, uglavnom) isporučuje za porodičnu zabavu i lahku edukaciju naših najmlađih.
La fameuse invasion des ours en Sicile je animirani film italijanskog reditelja Lorenza Mattottija (koji uprkos godinama, 66, ima samo dva animirana filma), ali pravljen sa italijanskim i francuskim parama, tako da u njemu možete uživati na jednom ili drugom jeziku, u zavisnosti koji izaberete. Priča je nepotrebno uvijena u "priču u priči" i počinje sa dedom i unukom koji putuju Italijom/Sicilijom i za pare pričaju i interpretiraju "čuvenu invaziju medveda na Siciliju". Zima ih natera da se sklone u jednu pećinu u kojoj probude ogromnog medveda i, iako on ne pokazuje nikakve posebne namere da im naudi, odlučuju da mu izvedu svoju tačku, kao izvinjenje što su ga probudili. U daljem toku filma, nepotrebno ćemo se vraćati u pećinu da održimo kontinuitet s tim tokom priče i tek će na kraju, možda nekome, ostati intrigantno da li je medved u pećini možda neki od ključnih figura medveđe invazije. Meni nije. I mislim da bi ceo film bio bolji, i kraći, i efektniji da ovog spoljašnjeg omotača nije bilo.
Ali centralna priča je super. Tata medved i sin medvedić love ribu. Igrom slučaja, malog medvedića uhvate zli ljudi i odvedu. Tata medved ne zna gde je on. Ali usled depresije, on ne vodi brigu o jatu?/krdu?/stadu?/čoporu? poverenih mu medveda i oni ozbiljno gladuju, a zima stiže... Dobijaju ideju da se spuste s planina u dolinu gde žive ljudi, jer možda je oteti sin tamo, pored hrane... Tata prihvata tu udicu i kreće sa svojim jatom?/krdom?/... A s druge strane dočekuje ga okrutni vojvoda, koji sa svojim mađioničarem, brani grad.
Rekao bih da film, kao alegorija, ne produkuje neku posebnu poruku, niti da su elementi priče bili posebno artikulisani u kreiranju iste. Mislim, mimo očiglednih i opštepoznatih poruka koje afirmišu dobro, porodicu, kompromise i empatiju, sve ostalo ovde je podređeno blesavoj postavci, simpatičnim i fino postavljenim likovima, generalnom osećaju da medvedi ne vole previše "smaranja", i sve je razigrano lepom i maštovitom animacijom sa duhovitim i atraktivnim epizodama koje neprekidno ruše ionako ne-verovatnu realnost. Leon i Eli su uživali u svim vizuelnim vatrometima i, bojim se, da ih je podjednako kao mene smaralo vraćanje u pećinu "dedi i Aski" čija pozorišna igra nije kreirala nikakvu napetost ili dramu koja bi nas terala da marimo za njih.
Odmorite se od Srbije u Srbiji uz ovu Siciliju.
SELEKTAH: 7plusplus/10
Iskreno rečeno ne znam zašto "Evropa" češće ne produkuje animirane filmove s obzirom na njihovu laku prilagodljivost svim jezicima sveta i mnogo češće (naročito u odnosu na "Ameriku") pribegava dugometražnom animiranom filmu samo kada želi da se istim pozabavi sa pojačanim "umetničkim senzibilitetom". Srećom po nas, u takvim krosoverima rađaju se daleko zabavnije i originalnije priče od onih koje "Amerika" (minus Pixar, uglavnom) isporučuje za porodičnu zabavu i lahku edukaciju naših najmlađih.
La fameuse invasion des ours en Sicile je animirani film italijanskog reditelja Lorenza Mattottija (koji uprkos godinama, 66, ima samo dva animirana filma), ali pravljen sa italijanskim i francuskim parama, tako da u njemu možete uživati na jednom ili drugom jeziku, u zavisnosti koji izaberete. Priča je nepotrebno uvijena u "priču u priči" i počinje sa dedom i unukom koji putuju Italijom/Sicilijom i za pare pričaju i interpretiraju "čuvenu invaziju medveda na Siciliju". Zima ih natera da se sklone u jednu pećinu u kojoj probude ogromnog medveda i, iako on ne pokazuje nikakve posebne namere da im naudi, odlučuju da mu izvedu svoju tačku, kao izvinjenje što su ga probudili. U daljem toku filma, nepotrebno ćemo se vraćati u pećinu da održimo kontinuitet s tim tokom priče i tek će na kraju, možda nekome, ostati intrigantno da li je medved u pećini možda neki od ključnih figura medveđe invazije. Meni nije. I mislim da bi ceo film bio bolji, i kraći, i efektniji da ovog spoljašnjeg omotača nije bilo.
Ali centralna priča je super. Tata medved i sin medvedić love ribu. Igrom slučaja, malog medvedića uhvate zli ljudi i odvedu. Tata medved ne zna gde je on. Ali usled depresije, on ne vodi brigu o jatu?/krdu?/stadu?/čoporu? poverenih mu medveda i oni ozbiljno gladuju, a zima stiže... Dobijaju ideju da se spuste s planina u dolinu gde žive ljudi, jer možda je oteti sin tamo, pored hrane... Tata prihvata tu udicu i kreće sa svojim jatom?/krdom?/... A s druge strane dočekuje ga okrutni vojvoda, koji sa svojim mađioničarem, brani grad.
Rekao bih da film, kao alegorija, ne produkuje neku posebnu poruku, niti da su elementi priče bili posebno artikulisani u kreiranju iste. Mislim, mimo očiglednih i opštepoznatih poruka koje afirmišu dobro, porodicu, kompromise i empatiju, sve ostalo ovde je podređeno blesavoj postavci, simpatičnim i fino postavljenim likovima, generalnom osećaju da medvedi ne vole previše "smaranja", i sve je razigrano lepom i maštovitom animacijom sa duhovitim i atraktivnim epizodama koje neprekidno ruše ionako ne-verovatnu realnost. Leon i Eli su uživali u svim vizuelnim vatrometima i, bojim se, da ih je podjednako kao mene smaralo vraćanje u pećinu "dedi i Aski" čija pozorišna igra nije kreirala nikakvu napetost ili dramu koja bi nas terala da marimo za njih.
Odmorite se od Srbije u Srbiji uz ovu Siciliju.
SELEKTAH: 7plusplus/10
No comments:
Post a Comment