Postaje već neukusno u kojoj meri se Netflix neinspirativno bahati (za naše pare)
Na papiru, ovo je sasvim sigurno obećavalo pristojnu, holivudsku zabavu- grupa "besmrtnih" ljudi ordinira svetom kao najamnici i stavlja se na raspolaganje samo u misijama za koje procene da svetu donose dobro tj da su u neku ruku "humanitarne". Niko, naravno, ne zna da su oni besmrtni. Tim čini njih četvoro, sakupljenih iz različitih epoha. Najstarija je, naravno, Charlize Theron, tj Andy (prema Andromache), koja je stara nekoliko hiljada godina. Pored nje tu su i jedan muški gej par, čija romansa uprkos prosečnoj dužini ("kratkoći") muške gej veze istrajava već vekovima i "rust and bone" Matthias Schoenaerts. Njima se na početku filma pridružuje i peta članica posade, a svi oni zajedno bivaju upleteni u konspirativnu prevaru farmaceutskog giganta koji želi da njihov DNK prepakuje u lek za duži vek običnih ljudi...
Ali onda se Netflix prihvatio produkcije. Što sada već ozbiljno znači da se reditelju i producentu daju toliko odrešene ruke, da Netflix jedino zanima da se fajl s filmom aplouduje na servere strimera do dogovorenog vremena.
Neko je, iz samo njemu znanih razloga, odlučio da ovu arhetipsku priču preoptereti aktuelnom "inkluzivnošću", pa je tako pored pomenutog muškog gej para, u ovom arhetipskom "muškom" akcijašu, peta članica Afro-Amerikanka, alternativna šesta članica, koja je možda bila u gej vezi sa Charlize, je Azijka, viđene humanitarne misije vezane su za Afriku i Bliski Istok, glavna junakinja je žena sa titanijumskom matericom, a donekle ambivalentni zlikovac u ovoj priči je, naravno, beli muškarac koji svojom trapavom fizionomijom podseća na prokazanog farma-frika Martina Shkrelija.
Naravno, dragi moji, da sam i ja inkluzivan po prirodi, možda čak i više nego što to vremena traže od mene, ali kao i u svim stvarima u životu, ne želite da vas nešto bode u oči dok to ili nešto drugo pokušavate da gledate. Razmeštaj svih ovih stvari je takav da udovoljava manirima vremena, ali priči i karakterizaciji junaka, naročito boljoj, slabo pomaže. Tačnije, sem samo-akcentovanja, svi ovi momenti skoro da nemaju nikakvog naročitog smisla.
Najbesmislenija stvar od svega, a pokazatelj da kao i u životu, riba smrdi od glave, jeste angažovanje Gine Prince-Bythewood, koju za ovaj posao nije karakterisalo ništa sem što ima matericu, i to crnu. I dok mi vi spočitavate neprimeren rasizam, ja vas podsećam da ova ljupka rediteljka iza sebe ima dve (romantične) drame, od kojih je poznatija, The Secret Life Of Bees, bila tek hit u indi krugovima. Da, slažem se, i mnogim je indi muškarcima Holivud otvarao vrata i profitirao na neočekivanim kreativnim i komercijalnim rezultatima, ali ovde to nije slučaj.
The Old Guard je film ubijen lošom i nesnalazećom režijom, tupavim scenama akcije koje kod gledaoca bude raspitivanje o inteligenciji besmrtnih bića (scena kada ih pobiju na uvodnom zadatku), dok je postavka cele priče nebulozno razvijena tako da u prvom delu izgleda kao "misija koja je krenula nakrivo", samo da bi se u drugom delu, zapravo, pred sam kraj, kvalifikovala za neku vrstu "origin" priče ove četvorke, koja tek narednim nastavkom, nakon HILJADU GODINA POSTOJANJA!, dobija priliku da se superherojski organizuje i menadžeriše svoje potencijale na planeti. Što je sve urnebesno smešno.
Charlize odaje utisak nekoga ko se očajnički mučio da svom liku namakne više dramskog potencijala nego to ga scenario nudi, dok su svi ostali, uključujući i indi zvezdu Schoenaertsa, na nivou statista sa replikama.
The Old Guard je film koji nije prošao ozbiljne revizije na svim punktovima, a na kraju je završio sa rediteljkom koja nijednu svoju nedoraslost zadatku nije uspela da pretvori u vrlinu.
SELEKTAH: 2/10
Na papiru, ovo je sasvim sigurno obećavalo pristojnu, holivudsku zabavu- grupa "besmrtnih" ljudi ordinira svetom kao najamnici i stavlja se na raspolaganje samo u misijama za koje procene da svetu donose dobro tj da su u neku ruku "humanitarne". Niko, naravno, ne zna da su oni besmrtni. Tim čini njih četvoro, sakupljenih iz različitih epoha. Najstarija je, naravno, Charlize Theron, tj Andy (prema Andromache), koja je stara nekoliko hiljada godina. Pored nje tu su i jedan muški gej par, čija romansa uprkos prosečnoj dužini ("kratkoći") muške gej veze istrajava već vekovima i "rust and bone" Matthias Schoenaerts. Njima se na početku filma pridružuje i peta članica posade, a svi oni zajedno bivaju upleteni u konspirativnu prevaru farmaceutskog giganta koji želi da njihov DNK prepakuje u lek za duži vek običnih ljudi...
Ali onda se Netflix prihvatio produkcije. Što sada već ozbiljno znači da se reditelju i producentu daju toliko odrešene ruke, da Netflix jedino zanima da se fajl s filmom aplouduje na servere strimera do dogovorenog vremena.
Neko je, iz samo njemu znanih razloga, odlučio da ovu arhetipsku priču preoptereti aktuelnom "inkluzivnošću", pa je tako pored pomenutog muškog gej para, u ovom arhetipskom "muškom" akcijašu, peta članica Afro-Amerikanka, alternativna šesta članica, koja je možda bila u gej vezi sa Charlize, je Azijka, viđene humanitarne misije vezane su za Afriku i Bliski Istok, glavna junakinja je žena sa titanijumskom matericom, a donekle ambivalentni zlikovac u ovoj priči je, naravno, beli muškarac koji svojom trapavom fizionomijom podseća na prokazanog farma-frika Martina Shkrelija.
Naravno, dragi moji, da sam i ja inkluzivan po prirodi, možda čak i više nego što to vremena traže od mene, ali kao i u svim stvarima u životu, ne želite da vas nešto bode u oči dok to ili nešto drugo pokušavate da gledate. Razmeštaj svih ovih stvari je takav da udovoljava manirima vremena, ali priči i karakterizaciji junaka, naročito boljoj, slabo pomaže. Tačnije, sem samo-akcentovanja, svi ovi momenti skoro da nemaju nikakvog naročitog smisla.
Najbesmislenija stvar od svega, a pokazatelj da kao i u životu, riba smrdi od glave, jeste angažovanje Gine Prince-Bythewood, koju za ovaj posao nije karakterisalo ništa sem što ima matericu, i to crnu. I dok mi vi spočitavate neprimeren rasizam, ja vas podsećam da ova ljupka rediteljka iza sebe ima dve (romantične) drame, od kojih je poznatija, The Secret Life Of Bees, bila tek hit u indi krugovima. Da, slažem se, i mnogim je indi muškarcima Holivud otvarao vrata i profitirao na neočekivanim kreativnim i komercijalnim rezultatima, ali ovde to nije slučaj.
The Old Guard je film ubijen lošom i nesnalazećom režijom, tupavim scenama akcije koje kod gledaoca bude raspitivanje o inteligenciji besmrtnih bića (scena kada ih pobiju na uvodnom zadatku), dok je postavka cele priče nebulozno razvijena tako da u prvom delu izgleda kao "misija koja je krenula nakrivo", samo da bi se u drugom delu, zapravo, pred sam kraj, kvalifikovala za neku vrstu "origin" priče ove četvorke, koja tek narednim nastavkom, nakon HILJADU GODINA POSTOJANJA!, dobija priliku da se superherojski organizuje i menadžeriše svoje potencijale na planeti. Što je sve urnebesno smešno.
Charlize odaje utisak nekoga ko se očajnički mučio da svom liku namakne više dramskog potencijala nego to ga scenario nudi, dok su svi ostali, uključujući i indi zvezdu Schoenaertsa, na nivou statista sa replikama.
The Old Guard je film koji nije prošao ozbiljne revizije na svim punktovima, a na kraju je završio sa rediteljkom koja nijednu svoju nedoraslost zadatku nije uspela da pretvori u vrlinu.
SELEKTAH: 2/10
No comments:
Post a Comment