I ovim filmom Netflix (ne)planirano fundira svoju poziciju kao proizvođača B-blokbastera
Skoro da možemo govoriti i o matrici koja funkcioniše i na "negledano"- Netflixov blokbaster ima dobru premisu (na tržištu se pojavljuje nova droga, "power", koja konzumentu daje pet minuta neverovatnih (a la superherojskih) moći), ima uposlenu holivudsku A ligu, ali ne na mestu reditelja, već glumaca (rediteljski par, Henry Joost i Ariel Schulman karijeru je započeo 3. i 4. delom Paranormal Activity, dok film "predvode" Jamie Foxx i Joseph Gordon-Levitt) i krajnji rezultat je na neke vrlo retke momente zanimljiv, ali uglavnom dosadan, prepečen, totalni raspad i nepodnošljivo banalan.
Da nas vrhunska zabava ovde ne čeka, sugerišu i tri početka ovog filma- prvi koji teatralno i "betmenovski" uvodi novu drogu na tržište, drugi koji odmah zatim stavlja fokus na sasvim druge osobe, praveći zbunjujući vremenski skok u odnosu na prethodnu scenu i treći u kome Foxx stupa na scenu u blokbaster akciji koja je, baš kao i prethodne dve scene, mogla da otvori film, a potom nađe boljeg načina da uveže naše junake.
Danak inkluzivnosti, također unosi konfuziju. Priča je smeštena u Nju Orleans, koji je odličan poligon za testiranje nove droge, jer tamo živi svet "koji Americi, i inače, ne treba". Ali od tog grada i simbolike njegovog stradalaštva u nastavku filma nećemo videti ništa, ni od lokacija, niti u vidu inspiracije koju je pružio. Čak šta, sve više liči na Detroit ili tako neku industrijski sjebanu naseobinu. Simpatična Dominique Fishbank (koju znamo kao tinejdž prostitutku iz The Deuce i) koja igra Robin donosi sa sobom socijalni i rasni milje, ali to pre stoji kao ružan ukras na radnji ovog filma, nego što mu daje drugu dimenziju. Foxx i Gordon-Levitt deluju zainteresovano, ali u ovom pravolinijskom filmu, sva radnja funkcioniše kao gomila škrabotina koje kratkoću i pravost te linije pokušava da kamuflira. Film razigrava koncept "superherojskog" filma pričom da je prilika za tako nešto svakom pružena, ali sem izanđale priče o državi koja to želi da zadrži za sebe, dok dejstva isprobava na nevinim ljudima, mi zapravo relativno rano pristajemo na to da samo "zadati" heroji i "zadati" zlikovci upražnjavaju pilule u svojim, na nivou efekata, dosta bedno razigranim akcionim scenama.
Ono što Project Power najviše od svega pokazuje jeste da se uspešan film ne može praviti po receptu- zanimljiva premisa + malo poznatih glumaca + brdo para (pri tome film ne izgleda naročito "skupo")... Tj može, i tako nastaju i tome služe B-filmovi. Za umetnost, ipak, treba malo talenta i malo više duše.
SELEKTAH: 2minus/10
Skoro da možemo govoriti i o matrici koja funkcioniše i na "negledano"- Netflixov blokbaster ima dobru premisu (na tržištu se pojavljuje nova droga, "power", koja konzumentu daje pet minuta neverovatnih (a la superherojskih) moći), ima uposlenu holivudsku A ligu, ali ne na mestu reditelja, već glumaca (rediteljski par, Henry Joost i Ariel Schulman karijeru je započeo 3. i 4. delom Paranormal Activity, dok film "predvode" Jamie Foxx i Joseph Gordon-Levitt) i krajnji rezultat je na neke vrlo retke momente zanimljiv, ali uglavnom dosadan, prepečen, totalni raspad i nepodnošljivo banalan.
Da nas vrhunska zabava ovde ne čeka, sugerišu i tri početka ovog filma- prvi koji teatralno i "betmenovski" uvodi novu drogu na tržište, drugi koji odmah zatim stavlja fokus na sasvim druge osobe, praveći zbunjujući vremenski skok u odnosu na prethodnu scenu i treći u kome Foxx stupa na scenu u blokbaster akciji koja je, baš kao i prethodne dve scene, mogla da otvori film, a potom nađe boljeg načina da uveže naše junake.
Danak inkluzivnosti, također unosi konfuziju. Priča je smeštena u Nju Orleans, koji je odličan poligon za testiranje nove droge, jer tamo živi svet "koji Americi, i inače, ne treba". Ali od tog grada i simbolike njegovog stradalaštva u nastavku filma nećemo videti ništa, ni od lokacija, niti u vidu inspiracije koju je pružio. Čak šta, sve više liči na Detroit ili tako neku industrijski sjebanu naseobinu. Simpatična Dominique Fishbank (koju znamo kao tinejdž prostitutku iz The Deuce i) koja igra Robin donosi sa sobom socijalni i rasni milje, ali to pre stoji kao ružan ukras na radnji ovog filma, nego što mu daje drugu dimenziju. Foxx i Gordon-Levitt deluju zainteresovano, ali u ovom pravolinijskom filmu, sva radnja funkcioniše kao gomila škrabotina koje kratkoću i pravost te linije pokušava da kamuflira. Film razigrava koncept "superherojskog" filma pričom da je prilika za tako nešto svakom pružena, ali sem izanđale priče o državi koja to želi da zadrži za sebe, dok dejstva isprobava na nevinim ljudima, mi zapravo relativno rano pristajemo na to da samo "zadati" heroji i "zadati" zlikovci upražnjavaju pilule u svojim, na nivou efekata, dosta bedno razigranim akcionim scenama.
Ono što Project Power najviše od svega pokazuje jeste da se uspešan film ne može praviti po receptu- zanimljiva premisa + malo poznatih glumaca + brdo para (pri tome film ne izgleda naročito "skupo")... Tj može, i tako nastaju i tome služe B-filmovi. Za umetnost, ipak, treba malo talenta i malo više duše.
SELEKTAH: 2minus/10
No comments:
Post a Comment