Pametan film. Još samo da je bio strašniji, spolja, koliko i iznutra...
Žozefina na pola filma kaže- Hej, pa mi smo gledali jedan njegov (Jayro Bustamanteov) film već, Vulkan...
(sledi dugačka pauza s ove strane)
Sećaš se, na Festivalu autorskog?!...
(zatim mi pokazuje fotke sa imdb-a)
Ah, Ixcanul!... Prepoznajem seting, nazirem film, ne sećam se ničega konkretnog.
U drugom od svoja dva filma iz 2019 (drugi je Temblores, uskoro i o njemu), Bustmante se, također, bavi prošlošću, svoje rodne Guatemale (Gvatemale, Krstev?) čija je recentna istorija kao i kod većeg dela Latinske Amerike protkana diktaturama vojnih hunti i zločinima nad domaćim, a naročito "nejtiv" stanovništvom.
U fokusu našeg filma je bogato domaćinstvo bivšeg generala, kome se sudi za brojne zločine nad "indiosima", počinjene u ime anti-gerilskog rata. Iako je presuda oslobađajuća, a nemiri i protesti oslobođenog naroda bukvalno opasuju njegovu vilu, kazna stiže u vidu nove služavke (Maria Mercedes Coroy, iz pomenutog Ixcanul), koja je mnogo više od ono malo reči koje prozbori...
Ako ste imali taj peh, da kao i ja, pogledate The Curse of Llorona, onda ste upoznati sa mitom o majci koja nakon smrti svoje dece postaje osvetoljubivi demon i već možete da naslutite o čemu se radi... I taj momenat osvete, koja dolazi s onog sveta, briljantno je uklopljen u priču.
Bustamente efektnim odzumima režira pola filma, pušta da se jeza njegovog horora vrlo tiho i sporo rasplamsava, nijednog trenutka ne poseže za jeftinim štrec-momentima, puštajući nas da sami otkrijemo šta je zapravo "horor" u ovoj priči. Bustamente se dobro snalazi u žanru, postavlja i plasira generalov karakter kao nešto što pokreće radnju, ima efektne flešbekove i jedino što se ovom filmu može zameriti jeste što možda previše pasivno boravi u postavljenoj situaciji i što radnja nije malo bujnija ili više oslonjena na žanr, usled čega se spori ritam povremeno previše oseća i film deluje praznjikavo.
Ali kao (role-) model horor filma koji je mudro upotrebljen za druge svrhe i iz čega je skrojen rasan, festivalski film, La llorona je impresivan.
SELEKTAH: 8plusplus/10
Žozefina na pola filma kaže- Hej, pa mi smo gledali jedan njegov (Jayro Bustamanteov) film već, Vulkan...
(sledi dugačka pauza s ove strane)
Sećaš se, na Festivalu autorskog?!...
(zatim mi pokazuje fotke sa imdb-a)
Ah, Ixcanul!... Prepoznajem seting, nazirem film, ne sećam se ničega konkretnog.
U drugom od svoja dva filma iz 2019 (drugi je Temblores, uskoro i o njemu), Bustmante se, također, bavi prošlošću, svoje rodne Guatemale (Gvatemale, Krstev?) čija je recentna istorija kao i kod većeg dela Latinske Amerike protkana diktaturama vojnih hunti i zločinima nad domaćim, a naročito "nejtiv" stanovništvom.
U fokusu našeg filma je bogato domaćinstvo bivšeg generala, kome se sudi za brojne zločine nad "indiosima", počinjene u ime anti-gerilskog rata. Iako je presuda oslobađajuća, a nemiri i protesti oslobođenog naroda bukvalno opasuju njegovu vilu, kazna stiže u vidu nove služavke (Maria Mercedes Coroy, iz pomenutog Ixcanul), koja je mnogo više od ono malo reči koje prozbori...
Ako ste imali taj peh, da kao i ja, pogledate The Curse of Llorona, onda ste upoznati sa mitom o majci koja nakon smrti svoje dece postaje osvetoljubivi demon i već možete da naslutite o čemu se radi... I taj momenat osvete, koja dolazi s onog sveta, briljantno je uklopljen u priču.
Bustamente efektnim odzumima režira pola filma, pušta da se jeza njegovog horora vrlo tiho i sporo rasplamsava, nijednog trenutka ne poseže za jeftinim štrec-momentima, puštajući nas da sami otkrijemo šta je zapravo "horor" u ovoj priči. Bustamente se dobro snalazi u žanru, postavlja i plasira generalov karakter kao nešto što pokreće radnju, ima efektne flešbekove i jedino što se ovom filmu može zameriti jeste što možda previše pasivno boravi u postavljenoj situaciji i što radnja nije malo bujnija ili više oslonjena na žanr, usled čega se spori ritam povremeno previše oseća i film deluje praznjikavo.
Ali kao (role-) model horor filma koji je mudro upotrebljen za druge svrhe i iz čega je skrojen rasan, festivalski film, La llorona je impresivan.
SELEKTAH: 8plusplus/10
Hvala ti za sve preporuke, dečko i ja pratimo vjerno blog vec godinu (a ja i duže) i svaki put uživamo (gledamo sedmice pa naviše :))
ReplyDeletePozdrav iz Marseja :)
c'est très gentil de votre part
Deleteproveli smo jedan dan u marseju i vozili se onim vozićem kroz grad. sunčano, ali sa senkom...